Sport na udaru globalne krize

Svetska ekonomska kriza sve više se obrušava i na sport. Od globalnih događaja trenutno su najugroženija takmičenja vezana za posrnulu automobilsku industriju, pre svih Formula 1 i Svetski reli šampionat.

Nedavno je Honda saopštila da je u prvenstvu 2009. neće biti. Prodaja vozila japanskog giganta je prošlog meseca na tržištu SAD opala za rekordnih 30 odsto pa je kompanija, po rečima predsednika Takeo Fukuija, morala da u zaštiti ostalih poslovnih interesa „reže” troškove svuda gde je to mogla.

U „najbrži cirkus na svetu” Honda je godišnje ulagala više od 300.000.000 miliona dolara a sada su na ledu ostali vozači Džejson Baton i Rubens Barikelo, dok je oko 600 zaposlenih u „trkačkoj štali” u Engleskoj ostalo je bez posla). Honda se Formuli 1 priključila 1960. i od tada je nekoliko puta izlazila iz karavana i vraćala se u njega, a Maks Mozli, predsednik FIA, pozvao je sve timove na „apsolutnu štednju”, zbog tamnih oblaka nadolazeće recesije.

Dženeral motors „otpustio” Vudsa

Start šampionata planiran je za 29. mart 2009. u Australiji („Velika nagrada Kanade” ispala je iz kalendara i tako je ceo severnoamerički kontinent ostao bez ijedne trke) i, ako se do tada nešto ne promeni, za titulu najbržeg nadmetaće se samo 18 bolida. Minimum novca potreban za jednogodišnje preživljavanje u Formuli 1 je 75.000.000 „zelenih novčanica”.

Posle Honde, iz automobilskog sporta se juče i zvanično povukao i drugi japanski proizvođač – borba za naziv svetskog reli prvaka odvijaće se 2009. bez Subarua. Ova kompanija je za 19 godina tri puta trijumfovala u duelima konstruktora, iznedrivši u tom periodu i trojicu svetskih prvaka (Mekre, Barns i Solberg).

Potresa nije mimoiđen ni NASKAR (najpopularnije automobilsko takmičenje u SAD), gde manje ekipe muku muče u potrazi za sponzorima.

– Ovo su zastrašujuća vremena, čak i najjači teško pronalaze izvore finansiranja. Pre jedne dekade naslovni sponzor je plaćao 4.500.000, danas je za preživljavanje potrebno oko 25.000.000 dolara – reči su Džefa Gordona, jednog od najpoznatijih vozača NASKAR-a.

Među prvima nogu je povukao Dženeral motors, ne tako davno dika i ponos američke automobilske industrije, raskinuvši dugogodišnji (10.000.000 dolara po sezoni) ugovor sa golferom Tajgerom Vudsom, najplaćenijim sportistom svih vremena. Da li je ovo najava konačnog raskida sa besomučnim trošenjem para na duže staze za „neposredne proizvođače” svih profila ili oročeno „bajpasovanje” krize, znaće se u naredne dve godine.

Potresa nisu pošteđene ni najjače američke profesionalne lige: NBA (košarka) uoči ovogodišnjeg prvenstva otpustila je devet odsto (oko 80 ljudi) svih zaposlenih u SAD, MLB (bezbol) traži zamenu za povučene automobilske reklame...

Pre samo godinu dana kada bi nekom Amerikancu rekli da velelepni NFL stadioni, kakav je Dalasov čija je izgradnja koštala 1.100.000.000 dolara, ili sličan objekat njujorških Džajantsa i Džetsa, neće imati ime jer ne mogu da se pronađu kompaniju koje su spremn da za to plate dovoljno novca, on bi vas pogledao kao da ste pobegli iz neke ustanove za brigu o mentalnom zdravlju.

MOK i Fifa ne strepe

Dani izobilja su prošli i za Međunarodni olimpijski komitet. Daleko od toga da su se temelji uzdrmali, ali signal jeste upozoravajući: posle „Kodaka” i „Lenova” top- sponzorsku porodicu napustio je i „Džonson i Džonson”. Ipak, Žaku Rogu, predsedniku MOK, ostalo je 900.000.000 dolara godišnje od preostalih parajlija. Cilj mu je da konstrukciju zatvori na milijardi i kako kaže već se vode pregovori oko nove „ulaznice” vredne 100.000.000 dolara.

Ono što pritiska planetarne sportove je i manjak u budžetima srednje klase, sloja ljudi na kome počiva koncept neoliberalnog kapitalizma. Strah zbog mogućeg gubitka radnih mesta i u SAD i u zemljama stare demokratije, do maksimuma je izoštrio pogled na svaki utrošeni dolar, evro ili funtu za trenutke navijačke dokolice.

U takvim okolnostima najviše šansi ne samo za preživljavanje, već i za blagu stopu rasta, imaju oni sportovi sa najvećom globalnom navijačkom bazom, pre svih stari, dobri fudbal (Barklis banka je počela reviziju svih sportskih ugovora uključujući i onaj sa Premijer ligom), pa i košarka.

Tako čelni ljudi madridskog Reala („Nismo ugroženi, naš glavni sponzor je bwin.com, ljudi se klade i u najtežim vremenima i mi smo zaštićeni”), minhenskog Bajerna („Nemački fudbal će preživeti pošto počiva na zdravom novcu”) ili Mančester junajteda („Američka osiguravajuća kompanija AIG ostaje uz nas”) šire optimizam baziran na profitima svojih klubova. Uostalom, Fifa (Svetska fudbalska federacija) je i pre početnog udarca na južnoafričkom „Mondijalu” 2010. u plusu od 3.200.000.000 dolara. U sličnoj situaciji je i elitno fudbalsko takmičenje Liga šampiona sa 1.150.000.000 dolara prihoda. S druge strane, najteži udarac sledi onim siromašnijim i u fudbalu i u košarci, a o tzv. globalno neisplativim „malim sportovima” da i ne govorimo.

U sadašnjim finansijskim turbulencijama, čiji pipci mogu da dopru i do na papiru „nedodirljivih”, upada u oči da se u Kini, bez zastoja, gradi oko 200 dvorana, svaka sa kapacitetom od 10.000 mesta...