Test za republički nivo ili izgovor za proteste

Važne teme kao što su asfaltiranje puteva, socijalna davanja i zaštita životne sredine, ali i svojevrsni lakmus papir političkog raspoloženja u Srbiji – to je atmosfera u kojoj vlast i opozicija dočekuju 8. jun i redovne lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Dodatnu tenziju u opozicionim redovima pojačale su najave koje stižu iz vrha SNS-a da će parlamentarni izbori biti održani u narednih godinu i po dana, što ovim lokalnim izborima daje na političkoj težini. Upravo zato oponenti vlasti, uz pomoć studenata i nestranačkih aktivista pokušavaju da dovedu do političkih promena u ova dva grada, što bi mogao da bude vetar u leđa za buduće republičke izbore. Ali i za nove talase protesta, pod izgovorom nezadovoljstva izbornim rezultatima, uz neizbežne optužbe prema vlastima.

Deluje pomalo čudno, ali sve oči opozicione javnosti su usmerene ka Zaječaru i Kosjeriću, gde opozicija očekuje pobedu. To na papiru deluje moguće, ali u praksi, objektivno teško dostižno, pa nije jasno zašto u nekim političkim krugovima vlada tolika euforija, kao da bi eventualni uspeh u jednom od ova dva grada mogao da dovede do potpunog preokreta. Kao da je reč o izborima u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu gde opozicija realno ima veće šanse za dobar rezultat i posle kojih bi zaista oponenti vlasti imali razlog više da traže vanredne parlamentarne izbore.

Obe strane se odavno nalaze u vrlo intenzivnoj kampanji, ali iako nema zvaničnih istraživanja javnog mnjenja, spekuliše se da je opozicija uspela da smanji razliku u odnosu na vlast, ali da i dalje SNS i SPS imaju većinu. Bez obzira na to, preko opozicionih medija stvara se lažna slika da je pobeda opozicije na dohvat ruke. Opozicija ima još prostora da pridobije određeni broj ljudi za svoju političku ideju, pre svega se vezujući za studente, ali je neko postavio izbornu lestvicu jako visoko, ne shvatajući da ukoliko ova lista ne pobedi na izborima, neće biti smak sveta.

Ipak, ukoliko bi SNS izgubio makar u jednoj od pomenute dve opštine, to bi se među naprednjacima tumačilo kao težak udarac koji pokazuje da dobro razrađena strategija, resursi i ljudstvo više ne daju rezultate kakve su davali u proteklih 12 godina. Takav ishod poslednje je što je potrebno vladajućoj stranci, u veštački stvorenoj uzavreloj političkoj atmosferi. Baš su zato aktivisti SNS-a na terenu, a član Predsedništva SNS-a Vladimir Đukanović nedavno je prilikom gostovanja u jednoj emisiji govorio o tome kako se bore za svaki glas i kako im prigovaraju zato što dovode aktiviste sa strane.

„Pa naravno da dovodimo aktiviste sa strane. Celu stranku angažujemo i u jednoj i u drugoj opštini. Želimo da pobedimo. Prosto, mi se takmičimo. Smisao postojanja političke stranke je da pobedi i da svoj program onda sprovodi. I naravno da dovodimo ljude sa strane da rade u kampanji i naravno da želimo da pobedimo u svakoj mesnoj zajednici. To im je drugi prigovor. Kažu ’sram vas bilo, želite da pobedite svuda’. Pa naravno da želimo da pobedimo svuda. Znači, ne želimo da vam prepustimo nijednu mesnu zajednicu. Ali apsolutno nijednu mesnu zajednicu”, kazao je Đukanović.

Eventualni poraz i nemogućnost da posle izbora naprave stabilnu većinu u Zaječaru i Kosjeriću, kako trenutno stoje stvari, više bi zabolelo vlast nego opozicione liste sa podrškom studenata. Loš rezultat na izborima opozicija bi pravdala lošim izbornim uslovima, navodnim pritiscima i ucenama glasača i navodno njihovom dovođenju iz Republike Srpske. Politički analitičar Đorđe Vukadinović kaže da kada već nema najave da će biti parlamentarni izbori, da onda ovi u Zaječaru i Kosjeriću dobijaju na značaju koji realno nemaju. Za „Politiku” kaže da će ipak ti izbori 8. juna dobiti taj značaj, iako smatra da je to problematično i pogrešna računica.

„To što se izbori održavaju u ova dva grada i politički odnosi snaga u njima teško mogu da se preslikaju na nacionalni nivo, ali je to problematična računica. U postojećoj političkoj konstalaciji snaga je neminovno i sigurno će rezultati izbora biti iskorišćeni i shvaćeni na taj način. Ali teško mogu da budu lakmus papir preko koga bi se lokalni izbori preslikali na republički nivo, i to iz dva razloga. S jedne strane, vlast može bez problema da se fokusira na ova dva mesta gde će biti izbori, da vodi aktivnu kampanju i demonstrira moć političke partije. Drugi, još važniji razlog zašto sam skeptičan, jeste da neko hoće da prevodi rezultate sa lokalnog na nacionalni nivo, bez obzira na lokalne priče i kontekste koji su važniji u tim izborima”, kaže Vukadinović.

Dodaje da recimo u Zaječaru vlast, po njegovim saznanjima, nije popularna i da se veći broj građana ne izjašnjava da je protiv nje, pa se vladajuća stranka odlučila da kandiduje istaknutog lokalnog čoveka koji je veterinar koji je nosilac izborne liste. „To je obično čovek koji ima ugled u toj sredini i upravo zbog toga rezultati izbora ne mogu da se preslikaju na republički nivo. Oni koji su, recimo, glasali za vladajuću većinu, ne znamo koliki je procenat tih ljudi koji su dali glas zbog istaknutih ljudi koji se nalaze na listi. Sigurno veoma važan element koji daje snagu toj listi jeste autoritet Aleksandra Vučića, ali na rezultat utiče više aspekata. Veliko je pitanje koliki je uticaj rada lokalne vlasti, a koliko ima uticaj jačina stranke na nacionalnom nivou”, kaže Đorđe Vukadinović.

S druge strane, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Bojan Klačar kaže da su izbori u Kosjeriću i Zaječaru svojevrstan test i za naš list kaže da će rezultat biti posledica do koje su doveli šestomesečni protesti. Prevashodno u prvom pogledu da se vidi da li su protesti dramatično promenili politički ambijent i navodi da je to svojevrstan test za opoziciju i studente da izmere svoju podršku i shvate koliko je taj njihov kapital kada se pretvori u političku artikulaciju.

„Ne bih rekao da ti izbori mogu da budu neki veliki lakmus papir za nekakav ishod na republičkim izborima, jer će oni definitivno biti održani kasnije. Tajming republičkih izbora će u velikoj meri biti drugačiji nego izbori u Zaječaru i Kosjeriću i stoga ne bih rekao da bismo mogli izvući čvrstu indikaciju za republičke izbore, ali možemo da govorimo kao test na kome se mogu izmeriti posledice višemesečnih protesta i na kojima se može videti koliko su opozicija i studenti u ovom momentu politički profitirali na ovom nezadovoljstvu koje je bilo na ulicama proteklih nekoliko meseci”, navodi Klačar.

Opozicija ima prostora ukoliko pojača kampanju na terenu da animira apstinente da izađu na izbore i da glasaju za neku od opozicionih lista. Primetno je recimo da su studenti u kampanji u Zaječaru i da se uz pomoć lokalnih opozicionara trude da podignu izlaznost na izborima, što bi nesumnjivo smanjilo razliku u odnosu na SNS, u odnosu na prethodne izborne utakmice. To bi onda potencijalno moglo da znači da, kada se na republičkom nivou održe izbori, da bi i tu razlika bila manja nego ranije. To ne bi bila prekretnica, ali možda neki lakmus test.

Nerealne paralele sa devedesetim godinama

U opoziciji čak se i prave paralele sa devedesetim godinama prošlog veka, kada je opozicija pobedila vladajuću Socijalističku partiju Srbije. Studenti su i ovog puta poručili sugrađanima: formirajte listu koju će činiti ugledni građani, bez stranačkih obeležja, i mi ćemo vas podržati, ali je pitanje da li je to dovoljno za pobedu na izborima. Bojan Klačar je oprezan po tom pitanju i kaže da mu se čini da deo javnosti koji je protiv vladajuće koalicije i nazadovoljan politikom koju ona vodi, u gotovo svakom činu u sadašnjosti pokušava da napravi neku paralelu iz prošlosti i devedesetih godina prošlog veka.

„U najvećem broj aspekata se zapravo čini da paralele između današnjeg konteksta i onoga što je bilo pre 30 godina, neće biti od neke velike koristi. Podsećanje na te rezultate u Kosjeriću nisu dobar trag, imajući posebno u vidu činjenicu da je tada Srpski pokret obnove pobedio socijaliste, ali je reč o partiji koja je svojevremeno tradicionalno mogla da povuče dobar deo glasova, a danas suštinski takav profil glasača je ili bliži vladajućoj koaliciji, ili ne postoji”, naglašava Klačar. Navodi da bez obzira što je Kosjerić vrlo mala opština i što su u Zaječaru bili protesti manjeg obima nego u Čačku ili Kraljevu, to bi mogao u slučaju izborne pobede opozicije da bude vetar u leđa i dodatni impuls za vršenje pritiska da se što pre organizuju vanredni parlamentarni izbori.

„Problem je što se samo izborna pobeda komunicira kao dobar rezultat. Podižu se očekivanja, možda na meru koja do kraja ne može da bude ispunjena i verovatno bi bilo ispravnije komunicirati dobar izborni rezultat na neki drugi način – bolji rezultat u odnosu na ranije izbore ili slabiji rezultat SNS-a. Ako se izjalovi očekivanje da će vlast izgubiti izbore u Zaječaru i Kosjeriću, može iz onog vetra u leđa da se pretvori u neku vrstu teškog razočaranja”, zaključuje Bojan Klačar.