Grčka vapi za radnom snagom

Od našeg dopisnika

Atina – Uoči letnje sezone grčki turistički sektor je u paničnoj potrazi za radnom snagom, jer na svim pozicijama, od konobara, kuvara, sobarica, recepcionera, dakle, svuda gde treba raditi sa gostima, trenutno je nepopunjeno preko 80.000 radnih mesta.

Razloga za brigu ima, jer sezona je već počela, očekuje se rekordan broj turista, opet više od 30 miliona, a nema odgovora na pitanje ko će ih usluživati. Sami Grci više vole fiksno, kancelarijsko radno vreme i teško se odlučuju za naporne smene u hotelima i restoranima tokom leta. Ima onih koji na tri meseca ostavljaju poslove u frizerskim salonima i sportskim klubovima, jer im hotelijeri na mestima spasilaca na bazenima, recepcionerima i koordinatorima nude bolje finansijske uslove. Na velikim ostrvima, kao što su Krit i Rodos, problem je toliko alarmantan da su vlasnici hotela počeli da se bave nelojalnom konkurencijom i jedni od drugih, nudeći bolje plate, praktično otimaju postojeću radnu snagu.

Posle pandemije kovida kada su mnogi „uvezeni radnici” napustili Grčku, situacija se nije stabilizovali, niti popravila, jer se većina nije vratila na stara radna mesta, već je posao potražila na drugim lokacijama. Konkretno, Santorini ovog leta ima isti problem, jer se radna snaga koja je otišla u periodu učestalih zemljotresa početkom godine nije vratila. Iz razloga bezbednosti i neizvesnosti kako će se ovogodišnja turistička sezona na ostrvu uopšte odvijati, stotine sezonskih radnika u sferi ugostiteljstva među kojima je mnogo „uvezenih” nije prihvatila poziv da se vrate. Isto je i sa Grcima koji su radili u turističkom i ugostiteljskom sektoru koji se trude da pronađu siguran stalni posao, jer sezonski angažman, često bez dodataka za prekovremeni rad i smene od po 15 sati, bez slobodnih dana i uz neadekvatan smeštaj, više nije primamljiv. Takođe, problem je činjenica što po završetku sezone ovi radnici samo tri meseca imaju primanja na osnovu nezaposlenosti, a posle toga su prepušteni sami sebi.

Dramatično je i u poljoprivrednom i građevinskom sektoru. Već godinama na grčkim poljima i u vinogradima rade radnici iz drugih zemalja, te je vlada, kako bi rešila manjak radne snage, bila primorana da legalizuje status delu nelegalnih imigranata. Odobreno je preko 160.000 boravišnih dozvola upravo za sezonske radnike iz trećih zemalja, konkretno iz Egipta, Bangladeša, zatim iz Gruzije, Indije, Moldavije, sa kojima su potpisani bilateralni sporazumi o takozvanoj mobilnoj radnoj snazi, to jest uvozu sezonskih radnika.

Pokrenuta je i platforma „JOBmatch”, koja direktno povezuje poslodavce sa potencijalnim radnicima, uključujući i tražioce azila. Trenutno u sferi građevinarstva nedostaje oko 200.000 radnika. U Atini, gde se na prostoru bivšeg aerodroma „Eliniko” gradi velelepni kompleks sličan Beogradu na vodi, zvanično je angažovano oko 70.000 radnika, ali će se sa rastom objekata taj broj povećavati. Reč je o najvećem građevinskom projektu u Grčkoj sa početnom vrednošću od preko osam milijardi evra koji ne bi mogao da se realizuje bez radnika iz Indije i Bangladeša.

Grčka ulaže napore da u svim sferama privuče što više kadrova iz inostranstva, organizujući specijalne seminare u Nemačkoj, Holandiji, Velikoj Britaniji. Pored stranaca, velika nada polaže se i u mogućnost da se u domovinu vrati bar deo od 500.000 uglavnom mlađih obrazovanih Grka koji su je napustili u vreme najteže ekonomske krize.