Osmesi i suze na obeležavanju šest decenija od mature

Užice –  Stari drugari iz užičke Ekonomske škole seli su u njene klupe davne 1961. godine. Tada je Užice od varoši u grad stasavalo, s novim kompleksom Trga partizana, soliterima, širim ulicama. Ekonomci su svoju nastavu pratili u učionicama Realke, delili užinu, pozajmljivali gumice, lenjire, olovke...U tu srednju školu većina ih je došla iz okolnih sela ovog kraja, da steknu znanja i poznanstva za nove životne izazove.

Nakon mature 1965. ''rasuli'' su se po Srbiji i belom svetu. Pakujući u kofere, uz ponešto garderobe, i pregršt đačkih uspomena koje ljubomorno i u zrelim godinama čuvaju. Zato su se neki od njih okupili  minule sedmice u Užicu, došavši i izdaleka, da obeleže dugih šest decenija od mature.

– Okupilo se nas 25 nekadašnjih maturanata iz Užica, Čačka, Beograda, Novog Sada, Požege, Ivanjice... Od te generacije, prema našim saznanjima, sada nas ima oko 50, s tim što iz zdravstvenih razloga nisu svi došli. Pred zgradom škole smo se fotografisali za uspomenu, a zatim družili u jednom ovdašnjem restoranu – rekao nam je Užičanin Miodrag Stevanović, jedan od organizatora ovog maturantskog okupljanja.

Već pri susretu počela su da oživljavaju sećanja na zajedničko školovanje. ''Ej, sećaš li se kako nas je profesor pitao...'', obično bi počinjale rečenice. Ne zaboravljaju, rekoše, kako su u prvi razred krenuli u gumenim opancima ''piroćanima'', tek poneki u patikama ili cipelama. Bilo je i onih koji čokoladu do tada nisu probali, a prve baklave videli i pojeli u poslastičarnici na uglu kod škole. Ali svi u to vreme zadovoljni i srećni, puni elana i želje da nešto nauče.

– Velika je privilegija bila tada odrastati. U drukčijem sistemu vrednosti, kada su se prema profesorima s dubokim uvažavanjem odnosili i đaci i roditelji. Vladala je disciplina, a uz međusobno uvažavanje. Mi bezbrižni, čisti, neiskvareni i bezrezervni drugari. Od tada su nas duge godine, naravno, fizički promenile, ali osmesi i oči pune suza sve su nas odali – rekoše ovom prilikom.

Danas imaju porodice, decu, unuke, bili su u karijeri profesori, ekonomisti, rukovodioci u privredi, vodeći u knjigovodstvu... Ipak, školu pamte kao nezaboravno druženje u koje su i novajlije bezrezervno prihvatane, a sećaju se da su u tada popularnim omladinskim radnim akcijama (izgradnja auto-puta Beograd-Niš i Jadranske magistrale u Crnoj Gori) mogli da učestvuju samo đaci bez slabih ocena.

Ovakvim susretima ostaju verni, godišnjice mature obeležavaju svake 10 godine. Toj tradiciji, kažu, ostaće dosledni.