Betovenijada u nastavcima

Ako publika ne voli Betovena – zavoleće ga. Betoven mora da se voli, poručuje naš istaknuti violinista Jovan Kolundžija koji će uzastopnim koncertima u Kolarčevoj zadužbini (21, 22, 23, i 24. decembra) prirediti nesvakidašnji muzički događaj izvođenjem svih deset sonata za violinu (i klavir) Ludviga van Betovena.

„Uradiću sve da publika bude zadovoljna, i to zadovoljna četiri puta”, kaže Kolundžija pred ovu četvorostruku betovenijadu. Dakle, svako veče Betoven, ali sa drugom sonatom, i svako veče Kolundžija, dve večeri u pratnji pijanistkinje Natalije Mladenović, a druge dve u klavirskoj saradnji sestre Nade Kolundžije.

– Svirati Betovenovu muziku u godinama kad smo mladi, najbolji i najjači, kako svi mislimo kada imamo 20 godina, obično se obije o glavu. Betoven ne dozvoljava takvu vrstu razmišljanja i slične uzlete ega. Njegova muzika je misaona sa puno različitih dešavanja u okviru deset sonata – kaže Kolundžija pred koncerte na Kolarcu.

Sličan koncertni poduhvat do sada nije ostvario nijedan domaći umetnik, a projekti ovakvih razmera retko se realizuju i na svetskim muzičkim scenama.

– Čuo sam razne snimke muzičara koji su obeležili prošli vek i Betoven negde kod svih odzvanja. Znam da je ovakav poduhvat izveo Ojstrah. Prvi put je snimio kompletan Betovenov opus sonata za violinu kada mu je bilo oko tridesetak godina, a drugi put sa 55, i to su dva potpuno različita načina sviranja jednog violiniste, priča Kolundžija.

Poznati izvođač Betovenove sonate opisuje kao verovatno najveći i najuspeliji duo opus koji postoji. Kaže da Mocart nije nimalo za potcenjivanje, i da su njegove sonate možda čak i lepše, jer se ovaj stvaralac skromnim sredstvima iskazao kao sigurno najveći kompozitor svih vremena.

– Betoven je, međutim, ambiciozniji po ideji, ali sa primetnim Mocartovim uticajem. Ne zaboravimo da je Betoven plakao kada je Mocart umro jer je hteo da uči kod njega, a učio je kod Hajdna…

Iako je reč o ambicioznom „koncertnom maratonu”, Kolundžija ističe da je u ovom projektu, naslovljenom „Volite li Betovena”, rizik sveden na minimum. Betovenove sonate bile su mu svih ovih godina „u prstima”, i sada je zgodna prilika da ih objedini, što će rezultirati studijskim snimanjem za ce-de svih deset Betovenih sonata početkom naredne godine.

– Koncertni repertoari se uglavnom planiraju tako da sadrže delo nekog starog majstora, preko romantizma do poznatog virtuoznog kompozitora. Ovde imamo jednog autora i nema previše prostora za razmahivanje, ali u tome i leži stilska zamka…Zaustavljaju svakodnevnu kolotečinu putovanja i ugovaranja repertoara po gradovima, obogaćuju i menjaju smer ustaljenim navikama.

„Betoven u četiri nastavka” biće tako ritual koji će čuti samo publika u Beogradu. Maestro objašnjava da će sličan program u dve večeri izvesti u Novom Sadu i Nišu, i tako će polako da se „hladi od Betovena”.

– Ovako nešto se radi samo jedanput u životu, kaže Kolundžija razuveravajući nas da je neobični muzički ciklus može da znači još jedan umetnički izazov i pomeranje sopstvenih granica.

– Rizici se mogu praštati u mladosti, jer ste tada mladi i ludi, pa ima šansi za vas. Ali ja se sada ne igram. Avanturizam je u ovom projektu sveden na minimum jer bi bilo previše da se u ovim godinama igram sa jednim Betovenom, kaže Kolundžija.

Kako izdržava napore i gde crpi snagu, violinista na kraju otkriva:

– Pauza se zove spavanje, jer ruke i mišići bole, a glava je puna zvukova. Uveče prija čaša dobrog vina ali, nažalost, ne mogu da delim zadovoljstvo sa vinom u toku dana jer prsti onda ne rade kako treba. Mada, znam da je mnogim violinistima alkohol bio veoma dobar doping i da su svirali fantastično. Čak su se i teturali pri izlasku na scenu… Tako izgleda danak stresu i životu u kojem od najboljih stalno očekujete potvrdu da su najbolji, kaže poznati muzičar.

Za sledeću godinu, Jovan Kolundžija priprema tri večeri Mocartovih sonata, pa za one koji ne vole Betovena još ima nade…