Rolan Garos – ime jače od smrti

Svakog proleća kad asovi tenisa jurišaju na Rolan Garos, to herojsko ime oživi na način nespojiv s njegovom suštinom. I mada ga svi doživljavaju kao sinonim za tenisku slavu i prestiž, to je u osnovi samo ime jednog čoveka koji nikada neće biti zaboravljen.

Kao što se i navodi na zvaničnom sajtu Otvorenog prvenstva Francuske – jednog od četiri najveća teniska turnira na svetu – u odeljku „Pionir avijacije i ratni heroj: Rolan Garos”; paradoks je da „malo ljudi zna celu priču o čoveku po kome je nazvan jedan od najlegendarnijih teniskih terena na svetu”:

– Zaista je neobično što je ime jednog avijatičara dato teniskom stadionu. To je samo jedna od posebnosti u priči o Rolan Garosu i zaslužena počast čoveku koji je bio i pionir i heroj. Rolan Garos nije bio strastveni teniser, iako je bio veliki zaljubljenik u sport. U mladosti je pokazivao talenat za fudbal, ragbi i biciklizam –sport koji mu je pomogao da ojača pluća nakon što je sa 12 godina preležao upalu pluća…

Rolan Garos rođen je 6. oktobra 1888. u Sen-Deniju, na francuskom ostrvu Reinion u Indijskom okeanu, na kojem glavni aerodrom nosi njegovo ime. Kao da je i samo mesto rođenja trasiralo njegov dalji put: odatle je mogao da se otisne u svet samo uz pomoć krila.

Po završetku poslovne škole HEC (Pariz), u 21. godini osnovao je svoju firmu, salon automobila, nedaleko od Trijumfalne kapije. Ali nije se razvijao u tom smeru… Kada je u avgustu 1909, na poziv jednog prijatelja, prisustvovao avio-mitingu u Šampanju, više nije mogao da se odvoji od aviona. Kako su zapisali njegovi biografi, Garos ništa nije radio ovlaš.

– Odmah je kupio avion i sam naučio da leti, a potom stekao i pilotsku dozvolu. Šestog septembra 1911, dve godine nakon što se rodila njegova strast prema letenju, Garos je oborio svoj prvi visinski rekord, dostigavši 3.910 metara nakon poletanja sa plaže u Ulgatu. Učestvovao je na brojnim aero-mitinzima i trkama, zadivljujući publiku svojom hrabrošću i domišljatošću. Brzo je postao zvezda u tom svetu, okupljajući stotine hiljada gledalaca u Evropi i Južnoj Americi – navodi se u njegovoj biografiji.

Samo dve godine kasnije (23. septembra 1913), ušao je u istoriju kao prvi čovek koji je preleteo Sredozemno more. Za osam sati prevalio je vrlo rizičan put, dug 780 km, od Sen-Rafaela (Azurna obala) do Bizerte (Tunis). Poleteo je sa 200 litara goriva i 60 litara ricinusovog ulja, a kad je sleteo, u rezervoaru je bilo ostalo samo pet litara goriva!

Posle ovog podviga postao je miljenik visokog pariskog društva. Žan Kokto, književnik i filmski umetnik, imao je privilegiju ne samo da bude njegov prijatelj, već i da se povremeno provoza s njim u avionu. U ime tog prijateljstva posvetio mu je tekst „Rt dobre nade”.

Čim je izbio Prvi svetski rat, Garos se odmah prijavio u vojsku i svoj inovatorski duh podredio pobedi protiv neprijatelja. Izumeo je prvi lovac jednosed sa mitraljezom koji je pucao „kroz propeler”. Kako je u izjavi za Si-En-En objasnio Piter Jakab iz Smitsonijanovog muzeja, „tehnika koju je Garos smislio nije bila baš efikasna, ali je ipak učinila njegov avion smrtonosnijim od bilo kog drugog aviona koji je leteo u ranoj faza rata”.

Početkom aprila 1915, potporučnik Garos je za dve nedelje ostvario tri pobede u vazduhu, ali ga je zatim pogodila nemačka protivvazdušna odbrana iznad Belgije. Bio je prinuđen da sleti i uhvaćen je pre nego što je stigao da uništi avion. Njegov izum je tako pao u ruke neprijatelju, koji je iskoristio njegove ideje da unapredi sopstvene letelice.

Proveo je tri godine u zarobljeništvu, odakle je narušenog zdravlja pobegao prerušen u nemačkog oficira – kako se navodi u tekstu „Pionir avijacije i ratni heroj: Rolan Garos”. „Njujork tajms” je pre osam godina doneo priču u kojoj se kaže da je Garos „pobegao nakon što je poslao šifrovane poruke u Francusku, poslavši mape Nemačke u šupljoj dršci teniskog reketa”. To je verovatno bila i njegova najčvršća veza za tenisom.

Nije pristao na preporuke lekara i molbe nadređenih da se ne vraća u rat, pogotovo što mu je vid oslabio u zarobljeništvu. Sam je napravio naočare, samo da bi i dalje mogao da leti. Na propeleru svog aviona izgravirao je Napoleonov citat: „Pobeda pripada najupornijima”! Tako je odleteo u smrt, dan pre svog 30. rođendana. Posle svoje četvrte pobede u vazduhu, poginuo je 5. oktobra 1918. iznad Ardena.

Deset godina nakon njegove smrti, 1928, novi teniski stadion nazvan je po njemu. Podignut je da bi tu najslavnija generacija francuskog tenisa branila titulu Dejvis kupa. „Četiri musketara” – Rene Lakost, Anri Koše, Žan Borotra i Žak Brunjon – godinu ranije doneli su svojoj zemlji prvi trofej u tom takmičenju, što je bila velika stvar za Francusku. Stadion je nazvan po Rolan Garosu na predlog njegovog školskog druga iz HEC-a Emila Lesjea. Time se odužio prijatelju koji je uoči rata podržao njegovu kampanju za predsednika Stad Fransa.

Ime Rolan Garos postalo je veće od smrti. Proširilo se sa stadiona na čitav teniski događaj. Turnir, osnovan 1891, nastavlja da čuva uspomenu na neponovljivog čoveka Rolan Garosa koji je tri godine stariji od njega. A pehar namenjen šampionu muškog singla nazvan je Kup musketara, u slavu četvorice tenisera koji su prvi igrali na stadionu „Rolan Garos”, na kojem su početkom leta 1928. odbranili titulu Dejvis kupa: Francuska – SAD 4:1.