Ko nije video „kokainske" brodove u crnogorskim lukama

Od našeg dopisnika

Podgorica – U senci sve glasnijih zahteva za reformom bezbednosnog sektora i „provetravanjem” unutar policije, u Skupštini Crne Gore odigrao se oštar sukob koji je otvorio pitanja političke i institucionalne odgovornosti za period najvećeg procvata organizovanog kriminala u zemlji. Centralna figura te rasprave bio je predsednik Odbora za bezbednost i odbranu Miodrag Laković, koga je izvršna direktorka Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), Vanja Ćalović Marković direktno optužila da je bio „aktivni pomagač struktura organizovanog kriminala”.

  Ćalović Marković nije štedela reči. Podsetila je javnost da je Laković, od 2004. do 2015. godine, bio načelnik Sektora za borbu protiv droga, baš u vreme kada su kriminalne mreže, predvođene Duškom Šarićem i pokojnim Draganom Dudićem Fricom, nesmetano širile svoje operacije.

 „Preskočili ste da kažete da se brodovima ’Risan’ i ’Perast’ u Luku Perast nije uvozio cement, već kokain”, rekla je ona i dodala: „Nemoguće je da smo mi iz MANS-a videli te brodove, a da vi niste znali. Znale su i međunarodne službe.”

  Njene optužbe nisu bile samo moralne prirode. Postavljeno je pitanje zašto u njegovom mandatu nije bilo značajnijih zaplena i rezultata, te zašto je, uprkos brojnim indicijama, ostao nem i neaktivan. Podsećajući na operaciju „Balkanski ratnik”, koja je izvedena bez znanja crnogorske policije, ona je istakla da je takav bezbednosni aparat bio u funkciji ćutanja.

Posebno je istaknuta problematičnost ličnih i profesionalnih veza sa Duškom Golubovićem, Ljubom Milovićem i Dejanom Kneževićem, koji je u međuvremenu optužen, kao i predmet istrage. Ćalović Marković tvrdi da je cela generacija službenika u tom periodu bila povezana sa kriminalnim strukturama.

 „Vi ste poslednji koji bi trebalo da bude član Odbora za bezbednost. Radili ste u najmračnijem periodu naše istorije. Ili niste videli – ili niste hteli da vidite”, rekla je ona, dodavši da je Laković trebalo da bude predmet istrage, a ne funkcije.

  Posebnu težinu dobijaju njene tvrdnje u kontekstu imovine koju, kako ona tvrdi, Laković poseduje, odnosno restoran „Sicilija” u Podgorici, za koji se ispituje poreklo novca. Ćalović Marković otvoreno sumnja da je to sredstvo za pranje novca.

 „Mislite da ste penzijom stavili tačku na sve? Kao društvo to ne bismo smeli da dozvolimo”, poručila je.

  Laković je optužbe nazvao „koktelom konstrukcija”, ukazujući da su motivisane političkom potrebom da se naruši jedinstvo parlamentarne većine. Odbio je da se odrekne prijateljstva sa Dejanom Kneževićem, istakavši: „Čekam pravosnažnu presudu. Ako je kriv – neka odgovara, ali verujem u njegovu nevinost.” Za Golubovića je rekao da „nikada nije popio ni kafu s njim”.

 Ova polemika dolazi u trenutku kada anketni odbor skupštine ispituje delovanje takozvane crne trojke i mreža koje su navodno bile zadužene za prebijanja i likvidacije novinara i političkih protivnika. U tom kontekstu, kritika Ćalovićeve dobija dodatnu težinu – ne samo kao lični napad na Lakovića već kao poziv na preispitivanje cele epohe u kojoj su kriminal i institucije delile isti sto.

 Pitanje koje ostaje u javnosti nije više samo šta je ko video ili znao – već da li je moguće, i u kojoj meri, izgraditi nove institucije ako se prošlost ne otvori i ne rasvetli. Ako je borba protiv kriminala zaista prioritet, onda se više ne smeju ignorisati ni brodovi, ni ljudi koji ih „nisu videli”.