Stražari oblaka nad Šumadijom

Aranđelovac – Stražari oblaka nad Šumadijom nalaze se u Radarskom centru „Bukulja” i njihova sezona traje od 15. aprila do 15. oktobra. U tom periodu zaposleni danonoćno prate kretanja oblačnosti, a osmatranje meteoroloških uslova traje dvadeset četiri sata. Ovaj radarski centar nadležan je za sprovođenje zaštite i obranu od grada za prostor između reka Kolubare i Morave, južno od Save i Dunava, a najjužnija opština koju brane je Gornji Milanovac. Drugim rečima, to je nebo iznad 20 lokalnih samouprava. I ove godine spremno su ušli u novu gradonosnu sezonu, a sve stanice su maksimalno snabdevene predviđenim količinama protivgradnih raketa. U zavisnosti od intenziteta nepogode, tokom jedne sezone prosečno se ispali između 1.500 i 2.500 raketa. Trenutno ima 111 aktiviranih stanica, od kojih su 44 automatizovane, sa kojih se rakete ispaljuju odmah po odobrenju aerodroma. Aktivno je i 67 stanica sa strelcima (oko 140 ljudi) i oni uglavnom pokrivaju istočni deo. Očekuje se i nastavak automatizacije za još 60 lansirnih stanica.

Radarom se prati razvoj potencijalno gradonosnih oblaka u samom začetku i izvršava selekcija po stepenu gradoopasnosti. Permanentno se posmatraju oni razvijeniji čiji gradarski parametri ukazuju da mogu biti gradoopasni.

– Drugi deo aprila, zaključno sa 23. majem, period je najnestabilnijih vremenskih uslova u poslednjih 40 godina. Tokom devet dana dejstva ispaljeno je čak 989 protivgradnih raketa na području 12 opština. Bitan je vertikalni raspored vodnosti i prema definisanoj metodologiji i instrukcijama na osnovu radarskih parametara očitane oblačne ćelije traži se odobrenje za povredu vazdušnog prostora od strane kontrole leta, potom dejstvuje po elementima (izračunava se azimut elevacija, količina raketa za svaku stanicu koja dejstvuje) u deo oblaka koji se određuje prema poslednjem položaju oblačne ćelije, a u kome dolazi do formiranja zametaka zrna grada – rekao je Milan Spasić, rukovodilac Radarskog centra „Bukulja”.

Kada je reč o načinu, odbrana se nikako ne zasniva na topljenju već formiranog grada već se, naprotiv, metodologija zasniva na sprečavanju narastanja nastalih zametaka zrna ove padavine tako što se u tu zonu u oblaku putem protivgradne rakete ubacuju milijarde sitnih kristala srebro-jodida koji služe kao veštački zametak zrna grada na kojima se raspoređuje vodeni sadržaj oblaka. Njihov cilj je da se guše uzlazne struje i da se spreče narastanja na osnovu pomenutog vodenog sadržaja, objašnjava dalje Spasić i dodaje da se rakete ispaljuju racionalno i strogo u skladu sa instrukcijama, a veliku ulogu igra i višegodišnje iskustvo.

Treba istaći da je ekipa u Radarskom centru „Bukulja” stručna i iskusna i na ovim poslovima radi dugi niz godina. Dejstvovanje raketama jeste uspešno, ali najviše do 70 odsto i pored toga što je vatrena moć raketa velika, jer su prvi put uvedeni dvanaestocevni lanseri.

– U uslovima nižih temperatura kada je nula stepeni na dva do 2,5 kilometra i kada kratko formirano i sitno zrna grada (par minuta) naraste i pada, ali je put topljenja kratak. Prve dve dekade maja ove godine bile su neuobičajeno hladne, sa temperaturama znatno ispod proseka, što, imajući u vidu sve navedeno, otežava sprovođenje odbrane od grada i smanjuje efikasnost sistema. Zbog male iskoristljivosti reagensa dolazi do situacija da, čak i kada se puca na oblake, padne sugradica ili grad manjih dimenzija koji ipak može naneti dosta štete, a naročito osetljivim kulturama kao što su voće, vinova loza i slično, jer je gust – ističe Spasić.

Radarski centar „Bukulja” ima odličnu saradnju sa lokalnim samoupravama jer su fizički bliže od nadležnog Hidrometeorološkog zavoda. Na području aranđelovačke opštine je devet automatizovanih stanica koje su snabdevene sa maksimalnom količinom od po 12 raketa. Međutim, meteorolozi podsećaju da, nezavisno od automatizacije i šta god da se preduzme, odbrana od grada ne može biti stopostotna.

– Ovaj vid odbrane jeste aktivni vid odbrane od grada, ali ne može biti sa nekom efikasnošću koju bi poljoprivrednici, a i svi mi priželjkivali. Zbog toga je država uvela subvencije, pre svega, na osiguranje. Svako ko ima šta da osigura od grada, država mu vraća 70 odsto od uloženih sredstava, a lokalne samouprave od 10 do čak 30 procenata – podseća Milan Spasić.

Pripreme protivgradne službe za sezonu u ovom delu Srbije počinju već u martu, na područjima opština Aranđelovac i Topola ima po devet automatizovanih lansirnih stanica, a nebo nad Šumadijom sa vrha Bukulje meteorolozi brane protivgradnim raketama još od 1968. godine.