UB tražio saglasnost da studije pri univerzitetu realizuje onlajn

Rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladan Đokić zatražio je saglasnost prosvetnog vrha da se u aktuelnim atipičnim okolnostima studije pri univerzitetu nastave u onlajn režimu, potvrđeno je za „Politiku” i u Ministarstvu prosvete i u Rektoratu UB. Ovaj zahtev znači da je naš najstariji i najveći univerzitet tražio odobrenje za svoje studije, reč je o multidisciplinarnim programima master i doktorskih studija, a ne za sve fakultete koji su u njegovom sastavu. Svaki fakultet za sebe treba da traži saglasnost za realizaciju „prinudne” onlajn nastave u okolnostima koje otežavaju blokade, što je prelazno rešenje dok se ne steknu uslovi za povratak na redovnu nastavu u sedištu ustanove.

„Uzimajući u obzir trenutna situaciona ograničenja, koja za posledicu imaju nemogućnost realizacije svih oblika nastave i održavanja ispitnih rokova, kao i zalaganje Univerziteta u Beogradu – Studija pri univerzitetu da se kompletan nastavni proces odvija nesmetano i u punom obimu, obraćamo se molbom za davanje saglasnosti da se ostatak nastavnog procesa u školskoj 2024/25. godini održi po onlajn modelu nastave”, navodi se u dopisu koji je Đokić uputio Ministarstvu prosvete.

Tu se i obrazlaže da bi na taj način svi studenti dobili i priliku da nadoknade propuštenu teorijsku i praktičnu nastavu svakog nastavnog predmet, a to bi, kako se konstatuje, omogućilo da se u potpunosti ostvare ciljevi i ishodi učenja.

„Takođe, smatramo da predloženi model ni na koji način ne bi uticao na kvalitet održane nastave i da bi svi studenti dobili mogućnost ispunjavanja predispitnih obaveza, a samim tim i regularnog polaganja ispita u ispitnim rokovima”, ukazao je Đokić u zahtevu prosvetnom vrhu.

Podsetimo da je Nacionalni savet za visoko obrazovanje (NSVO) dao tumačenje da „korišćenje komunikacijsko-informacionih sistema radi realizacije obrazovnih aktivnosti na daljinu kao metoda izvođenja nastave, u uslovima nemogućnosti nesmetanog odvijanja nastavnog procesa u sedištu ustanove koje je potvrdio nadležni državni organ, ne predstavlja studije na daljinu predviđene propisima i ne zahteva izmenu važeće akreditacije studijskog programa”. Od tada Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT) konstantno podseća da visokoškolske ustanove ne mogu primenjivati hibridni model nastave (izvođenje nastave na daljinu u uslovima nemogućnosti rada u sedištu visokoškolske ustanove) bez prethodno dobijene saglasnosti Ministarstva prosvete i da je svaka visokoškolska ustanova dužna da pojedinačno podnese zahtev za dobijanje saglasnosti uz dostavljanje plana nadoknade nastave i modela primene nastave na daljinu, u skladu sa važećim standardima za akreditaciju.

Na upit „Politike” rektor Univerziteta u Beogradu dodatno je pojasnio da se zahtev koji je podneo Ministarstvu prosvete, a koji je u fokusu javnosti, „odnosi samo na multidisciplinarne programe koji se odvijaju pri univerzitetu, a ne u pojedinačnim visokoškolskim ustanovama koje su članice UB”. „Svaka visokoškolska ustanova samostalno odlučuje o potrebi za pokretanjem ove procedure”, razjasnio je Đokić.

Prema poslednjim podacima NAT-a, objavljenim 26. maja, odobrenje nadležnih da realizuju nastavu onlajn dobila su dva univerziteta, i to su Univerzitet u Kragujevcu (zajedno sa fakultetima koji ga čine) i Državni univerzitet u Novom Pazaru (koji umesto posebnih fakulteta ima departmane). U sastavu univerziteta u Nišu i Novom Sadu ima po 14 fakulteta, ali se na zvaničnom spisku onih koju su dobili saglasnost da realizuju nastavu na daljinu nalazi po 12 novosadskih i niških državnih fakulteta. Na istoj listi koju permanentno ažurira NAT sada su i sva četiri fakulteta Univerziteta umetnosti u Beogradu, dok je od ukupno 31 fakulteta u sastavu Univerziteta u Beogradu odobrenje da organizuje nastavu na daljinu dobilo je 14, za sada.

Stanković: Zahtev će biti odobren

Ministarstvo prosvete odobriće zahtev rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića za onlajn nastavu, rekao je juče Dejan Vuk Stanković, resorni ministar, ističući pritom da je prioritet vlade da se studenti vrate na fakultete. Kada se nastava obnovi, istakao je ministar prosvete, nastavnici će dobiti pun iznos plate, kao i deo zarade koji im nije isplaćen pod uslovom da nadoknade propušteno, preneo je Tanjug. „Svako od nas nastavnika mora da prihvati odgovornost za svoj poziv, a u toj odgovornosti sadržano je to da tretiramo svakog studenta i studentkinju jednako i da njihova politička stanovišta ne smatramo relevantnim za njihov studentski status, odnosno za njihovo učenje i polaganje ispita”, rekao je Stanković. Dodao je i da će ministarstvo kojim rukovodi kontrolisati da li nastavnici ocenjuju studente na osnovu znanja ili na osnovu toga na kojoj su strani bili u toku blokada.

Neusaglašeni stavovi akademske zajednice

Studenti, zajedno sa profesorima, saradnicima, istraživačima i rukovodstvom Univerziteta u Beogradu nastavljaju da istrajavaju u borbi za ispunjenje inicijalnih zahteva, istaknutih nakon tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu kada je stradalo 16 ljudi. Ove aktivnosti se sprovode na akademski, miran i dostojanstven način, uz stalno nastojanje da se univerzitet očuva kao prostor dijaloga, pristojnosti i zajedničke brige za istinu i opšte dobro – saopštio je rektorski kolegijum UB, nakon sastanka koji je pre dva dana na Saobraćajnom fakultetu okupio predstavnike rukovodstva rektorata, fakulteta i studenata.

Okosnica razgovora bila je inicijativa u kojoj su čelni ljudi našeg najvećeg univerziteta ponudili niz rešenja za izlazak iz krize koja traje već više od pola godine. Ispostavlja se – harmoniju kojoj streme narušavaju disonantni tonovi i treba im još vremena da se usaglase.

– Suočeni smo sa različitim mišljenjima unutar akademske zajednice, posebno u vezi sa načinom okončanja školske godine i mogućnošću nastavka blokada. U ovom osetljivom trenutku potrebno nam je vreme da demokratskim i akademskim putem usaglasimo stavove i postupke – napominju članovi rektorskog kolegijuma, kao i da se odgovornost koju nose kao članovi akademske zajednice ogleda u odbrani javnog interesa, poštovanju različitih pozicija i insistiranju na doslednosti i pristojnosti.

– Odgovornost za nastavak krize ne leži na studentima i profesorima već na onima koji mesecima odbijaju da se odazovu na osnovne i razumne zahteve studenata. Ćutanje i ignorisanje pravednih apela samo produbljuju krizu poverenja i udaljavaju nas od rešenja – stav je rektorskog kolegijuma UB.