Po­če­la sa­na­ci­ja de­po­ni­je u „Ener­ge­ti­ci"

Kra­gu­je­vac – Kra­gu­je­vač­ka „Ener­ge­ti­ka” za­po­če­la je sa­na­ci­ju de­po­ni­je na ko­joj se na­la­zi vi­še od 60.000 to­na nus­pro­du­ka­ta ko­ji su osta­li po­sle sa­go­re­va­nja uglja od ko­jeg se du­že od po­la ve­ka pro­iz­vo­di­la to­plot­na ener­gi­ja za gra­đa­ne i pri­vre­du če­tvr­tog po ve­li­či­ni gra­da u ze­mlji. To­pla­na je pre par go­di­na po­če­la da ko­ri­sti gas, a ogrom­na ko­li­či­na na­ta­lo­že­nog pe­pe­la i šlja­ke bi­će pre­ve­ze­na do ce­men­ta­ra ko­je će ove si­ro­vi­ne ko­ri­sti­ti za pro­iz­vod­nju ce­men­ta.

– Po­sle 60 go­di­na, bi­će re­šen je­dan od naj­ve­ćih eko­lo­ških pro­ble­ma u Kra­gu­jev­cu, ko­ji je de­ce­ni­ja­ma slo­vio za je­dan od naj­za­ga­đe­ni­jih gra­do­va u Sr­bi­ji – na­ve­la je mi­ni­star­ka za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne Sa­ra Pav­kov.

Pro­ces sa­na­ci­je tra­ja­će oko dve go­di­ne, a spro­ve­šće ga kon­zor­ci­jum oko pred­u­ze­ća „Be­dem ener­dži so­lu­šens”, uz nad­zor re­sor­nog mi­ni­star­stva i kre­dit od tri mi­li­o­na evra, ko­ji je dr­ža­va do­bi­la od Evrop­ske ban­ke za re­kon­struk­ci­ju i raz­voj. Reč je o dru­goj fa­zi ve­li­kog pro­jek­ta ko­ji je dr­ža­vu ko­štao ukup­no 18 mi­li­o­na evra, s tim da je pr­vih 15 mi­li­o­na iz kre­di­ta po­me­nu­te ban­ke već po­tro­še­no na na­bav­ku mo­der­nih ko­tlo­va na gas ko­je je „Ener­ge­ti­ka” ugra­di­la 2022. go­di­ne.

Ugo­vor o sa­na­ci­ji pot­pi­sa­li su mar­ta ove go­di­ne Mi­ni­star­stvo za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne i pred­u­ze­će „Be­dem ener­dži so­lu­šens”, a de­ta­lje pro­jek­ta je u kra­gu­je­vač­koj skup­šti­ni ot­krio Ra­do­mir Put­nik iz fir­me „Te­kon teh­no­kon­sal­ting”.

Put­nik je u pr­vi plan sta­vio eko­lo­ški seg­ment.

– Ko­ri­sti­će­mo vo­de­ne to­po­ve, a pe­peo i šlja­ka bi­će pre­vo­že­ni po­kri­ve­nim ka­mi­o­ni­ma. Po­što­va­će­mo naj­vi­še eko­lo­ške stan­dar­de, a či­tav pro­ces sni­ma­će ka­me­re – na­veo je Put­nik.

Pre­ma re­či­ma Alek­san­dra La­zo­vi­ća, di­rek­to­ra „Ener­ge­ti­ke”, rok za za­vr­še­tak ra­do­va je 25 me­se­ci.

– Rok je već po­čeo, pa će­mo usko­ro mo­ći da vi­di­mo pr­ve ka­mi­o­ne ko­ji će pe­peo i šlja­ku tran­spor­to­va­ti do ce­men­ta­ra, bu­du­ći da je ugo­vo­rom de­fi­ni­sa­no da se te si­ro­vi­ne is­ko­ri­ste u gra­đe­vin­skoj in­du­stri­ji – ob­ja­snio je La­zo­vić.

Ot­ka­ko je „Ener­ge­ti­ka” po­če­la da ko­ri­sti gas kva­li­tet va­zdu­ha u Kra­gu­jev­cu je, pre­ma pro­ce­ni struč­nja­ka, po­bolj­šan za oko 70 pro­ce­na­ta, a sa ukla­nja­njem de­po­ni­je po­pra­vi­će se i zdrav­stve­ni bil­ten Kra­gu­jev­ča­na, po­ru­čio je gra­do­na­čel­nik Ni­ko­la Da­šić.

– Ceo pro­je­kat, uklju­ču­ju­ći pr­vu i dru­gu fa­zu, ko­štao je 18 mi­li­o­na evra, ali je nje­gov zna­čaj ve­ći, pre sve­ga kad je u pi­ta­nju zdra­vlje– re­kao je Da­šić.

Od 1961, ka­da je u rad pu­šten pr­vi ko­tao na ugalj, „Ener­ge­ti­ka” je bi­la ve­za­na za „Za­vo­de Cr­ve­na za­sta­va”, kao snab­de­vač ener­gen­ti­ma ovog ju­go­slo­ven­skog gi­gan­ta. Kra­gu­je­vač­ka „Ener­ge­ti­ka” je i da­nas dr­žav­no pred­u­ze­će, za raz­li­ku od dru­gih to­pla­na ko­je su u vla­sni­štvu lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va.