Nema ozbiljne kulture bez lične inicijative

Na našoj kulturnoj sceni sve je više nezavisnih inicijativa, privatnih književnih festivala, koji obogaćuju vreme do Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, kao najvažnije književne manifestacije u regionu. Ono što im u poslednje vreme može biti zajedničko jeste izostanak državne podrške. Od 3. do 5. juna biće održan „Arhipelagov”, sad već, tradicionalni Beogradski festival evropske književnosti. Ispratili smo prvi Trilerfest koji je, nedavno, u Domu omladine posetilo za par dana više od 3000 ljudi i time se negde i zavetovao da će trajati. Krajem maja, na Dorćol placu održan je „NOFE(j)K” književni festival, kao svojevrsni naslednik Novosadskog festivala knjige, čiji je cilj da podstiče mlade autore, otvara prostor za književne programe na inovativan način, za mladu književnu scenu. Noć knjige je još jedna tradicionalna književna manifestacija koja će biti održana u svom prolećnom terminu od 6. do 8. juna.

Kakav je značaj ovih privatnih festivala, u razgovoru za naš list ističe Gojko Božović, glavni urednik „Arhipelaga” i osnivač Beogradskog festivala evropske književnosti.

– Privatni festivali imaju veliki značaj za kulturni, društveni, poetički i generacijski pluralizam zajednice. To često ne mogu da postignu ne samo festivali „dugog trajanja”, već ni institucionalizovani ili državni festivali, pogotovo u specifičnim društvenim i političkim okolnostima. Neretko se previđa značaj privatne i nezavisne kulturne scene. Neke od najvažnijih kulturnih sadržaja mi dobijamo upravo na taj način. U kulturi i privatni festivali i ukupna nezavisna i privatna kulturna scena i državne institucije kulture imaju svoje mesto i ulogu. Kao što nije dobro stvarati veštačke podele, nije dobro stvarati ni veštačke kategorije. Razumem da nezavisnost nije na velikoj ceni i da je privatna inicijativa poželjna samo ako je u funkciji državnog kapitalizma, ali ni u boljim okolnostima ozbiljne kulture nema bez lične inicijative i bez istinske posvećenosti. Entuzijazam je najvažniji resurs naše kulture, uzete kao celine. Ne kažem da je to dobro, jer je entuzijazam potrošan kao i svi drugi resursi, ali kažem da je to činjenica– kaže Božović, dodajući:

– Beogradski festival evropske književnosti pokrenut je u junu 2012. godine povodom pet godina „Arhipelaga”. Sada se od 3. do 5. juna održava četrnaesto izdanje festivala, neposredno pošto je „Arhipelag” napunio osamnaest godina rada. Godine prolaze i slažu se, ali one, ipak, služe da se u njima nešto i uradi. Beogradski festival evropske književnosti nastao je u želji da savremena književnost dobije jednu tačku promocije. On je posvećen književnosti i čitaocima je književnost predstavljao u različitim formama i medijima: od očekivanih čitanja i susreta s piscima, preko panela, do izložbi i retrospektiva savremenih filmova nastalih po književnih delima. Beogradski je zato što se održava u Beogradu. Evropska književnost je uzeta u naslov festivala zato što je to širi i prirodni okvir srpske književnosti: hteli smo da oblikujemo dijalog savremene srpske i evropske književnosti kroz glasove i razgovore značajnih pisaca – smatra Božović.

On ukazuje i na to da je ideja festivala neposredno povezana s doživljajem marginalizacije savremene kulture i književnosti u javnom prostoru. Jedan od uzroka te marginalizacije, kako kaže, jeste u tokovima savremene potrošačke civilizacije, to što u modernom društvu spektakla i glamura književnost ima strateški deficit: njene vrednosti nisu izražene u bengalskim vatrama spektakla i glamura.

– Kao što dobro osmišljeni sajmovi knjiga otvaraju za književnost javni prostor koji ona najčešće nema, tako i književni festivali, ako su programski utemeljeni, mogu da budu važna javna pozornica književnosti – dodaje Božović.

On podseća i na to da je prvi Beogradski festival evropske književnosti „Arhipelag” organizovao ne tražeći nikakvu podršku države.

– Smatrali smo da prvo treba da javnosti predstavimo program. U narednim godinama podrške je nekada bilo, nekada nije, ali smo uvek imali podršku čitalaca, što i jeste najvažnije. Ove godine grad Beograd je obustavio svoje konkurse u oblasti kulture, dok kod Ministarstva kulture nismo ni konkurisali zbog restriktivnih konkursnih uslova, jer bismo u tom slučaju morali da promenimo vizuelni identitet festivala. Sarađivali smo i s domaćim i stranim kulturnim centrima, s domaćim i stranim izdavačima. Publika Beogradskog festivala evropske književnosti je raznovrsna u generacijskom pogledu, jer je ciljna grupa mnogo šira od uobičajene publike književnih događaja. Među stranim učesnicima festivala bili su, između ostalog, David Grosman, Havijer Serkas, Peter Esterhazi, Klaudio Magris, Drago Jančar, Eugen Šuljgin, Ingo Šulce, Ilija Trojanov, Zoran Ferić, Terezija Mora, Dževad Karahasan, Jani Virk, Vlado Žabot i Amir Or. Neki od ovih programa bili su najposećeniji književni događaji u Beogradu u ovoj deceniji – zaključuje Gojko Božović.

Pisac Marko Popović, jedan od osnivača Trilerfesta, iz Udruženja pisaca trilera, manifestacije koja je od 16. do 18. maja okupila najbolje autore kriminalističkog žanra u Beogradu: Jua Nesbea, Arnea Dala, Malin Sten, kao i mnoge domaće autore, kaže za naš list da je, nažalost, podrška državnih institucija prilikom pripreme i organizovanja ovog festivala izostala.

– Kao što znate, konkurs grada Beograda za projekte u kulturi je poništen, dok rezultati konkursa Ministarstva kulture još nisu objavljeni. S obzirom na to da su nam gosti na festivalu bili iz skandinavskih zemalja, najveću podršku dobili smo od ambasada Norveške i Švedske, kao i od njihovih državnih fondova. Takođe, istakao bih hotel „Meriot„ i kompaniju „Mars” koji su nas podržali već na samom početku i naravno izdavačke kuće, pre svih „Lagunu” i „Dokaz”, koji su nam pomogli oko dovođenja pisaca. Konačno, deo sredstava morali smo da finansiramo i iz sopstvenih izvora.

Kao što sam rekao, uz pomoć izdavačkih kuća uspeli smo da dovedemo neke od najvećih imena kada je evropsko triler stvaralaštvo u pitanju: Jua Nesbea, Arnea Dala i Malin Sten. Saradnja sa njima i njihovim agentima bila je izuzetna i svi su veoma srećni što su učestvovali na festivalu, a verujem da je srećna i mnogobrojna publika. Iskreno, u jednom trenutku sam se uplašio da će politička situacija u zemlji uticati na njihovu odluku da dođu, ali to se nije desilo, naprotiv. Čini mi se da ih je to dodatno privuklo, želeli su da vide izbliza šta se to kod nas tačno dešava – kaže Marko Popović.

Kada je reč o budućnosti Trilerfesta, Popović napominje da ovaj festival jeste zamišljen kao redovni godišnji događaj, koji će oplemeniti kulturnu scenu našeg grada.

– Posetom smo veoma zadovoljni, pogotovo imajući u vidu da nam je ovo prvi festival i verujemo da će s godinama poseta biti sve veća. Važno je da se ljubitelji trilera naviknu da mogu doći i na jednom mestu, po ceni jedne ulaznice, uživati u knjigama, promocijama, panelima, filmovima, serijama u svom omiljenom žanru. Istakao bih one najposećenije: promociju novog romana „Minesota” Jua Nesbea, veče švedskog trilera sa Arne Dalom i Malin Sten, otvaranje izložbe „Između redova” i naravno dodelu nagrada za najbolji regionalni triler roman i scenario za TV seriju, koje je organizovalo Udruženje pisaca trilera.