Volodimirov udar na Vladimira

Ukrajina je pokazala da ipak ne želi mir. Dan uoči pregovora u Istanbulu Kijev je Moskvi zadao možda i najteži udarac u ratu čiji se kraj nikako ne nazire. Ostrašćeni engleski mediji napad dronovima na baze ruskih strateških interkontinentalnih bombardera porede s Perl Harborom, dok nešto umereniji Evropljani povlače paralelu s operacijom „Barbarosa”, kad su nemačke snage 22. juna 1941. godine, tokom Hitlerovog napada na SSSR, na zemlji uništile više od 1.500 sovjetskih aviona.

Ukrajinci tvrde da su u napadima na najmanje četiri aerodroma duboko unutar teritorije Rusije uništili 40 aviona. Snimci pokazuju napad dronovima na strateške bombardere Tu-95, NATO oznake „medved”. Iako su već odavno zastareli i ne proizvode se od 1993. godine, i dalje mogu da nose nuklearno oružje i lansiraju hipersonične rakete. Baš kao što je to slučaj i s američkim bombarderima B-52.

U Kijevu tvrde da se među uništenim letelicama nalaze i avioni tipa TU-22, zatim ruski avaks A-50 i bombarderi TU-160.

Ali, među objavljenim snimcima nisu i oni koji bi potvrdili štetu na bombarderima TU-160. Oni su ponos ruske flote, a zanimljivo je da je deo tih letelica Moskva kupila upravo od Ukrajine nakon raspada SSSR-a. Ti avioni obično se stacioniraju na aerodromu u Englesu, kod Saratova. Deo flote viđa se i na aerodromu u Kazanju, gde se nalazi veliki centar za servisiranje aviona.

Ono što za sada znamo jeste da su Ukrajinci u akciji „Paukova mreža” napad izveli sa 117 dronova koji su bili sakriveni u prepravljenim brodskim kontejnerima s duplim krovom. Vozačima kamiona kojima su prevoženi kontejneri rečeno je da se zaustave na tačno određenim tačkama, odakle su dronovi poleteli ka ciljevima. Izgleda da vozači kamiona nisu znali šta prevoze, baš kao što je to bio slučaj i prilikom napada na Krimski most 8. oktobra 2022. godine. Tada je eksploziv bio sakriven među tepisima koji su putovali preko Kavkaza. Inače, do prekjučerašnjeg napada, udar na Krimski most bio je najveći vojni udarac za Putina.

Ukrajinci ništa nisu prepustili slučaju. Postoji najmanje jedan snimak na kojem se vide ruski građani koji su pokušali da uđu u kontejnere iz kojih su poleteli dronovi. Kad bi otvorili vrata, usledila je eksplozija koja je verovatno služila da sakrije tragove.

Ukrajinci tvrde da su onesposobili 34 procenta ruske strateške avijacije. Jedan od kamiona s dronovima upućen je i na poluostrvo Kola, kod Murmanska. Iako je prvobitno javljeno da su napadnuti aerodromi kod Murmanska, kasnije se pokazalo da to nije tačno. Na meti je bio aerodrom kod Olenegorska, gde se nalaze bombarderi TU-95 i TU-22. Izgleda da su Rusi upravo tamo pretrpeli najveću štetu. Na jednom od snimaka sa društvenih mreža vojnik kaže da je sve uništeno. Iza njega se vide stubovi dima i jedan top PVO koji je prekriven ciradom.

Među ciljevima je bio i aerodrom Belaja, severno od Irkutska. Tamo su stacionirani bombarderi TU-22 i presretači MIG-31. Spekuliše se da su na udaru bili i aerodromi Severni, istočno od Moskve i u Rjazanju, gde se na satelitskim snimcima mogu videti avioni tipa TU-95, TU-22 i IL-76.

Među prvim vestima o prekjučerašnjem napadu provukla se i informacija o napadu na baze ruskih nuklearnih podmornica u Severomorsku. Predstavnik lokalnih vlasti rekao je da to nije tačno i da je reč o snimcima napada kod Olenegorska.

S obzirom na to da Rusija već dugo ne koristi strateške bombardere u ratu u Ukrajini, ovaj napad je očigledno imao cilj da direktno nanese štetu Vladimiru Putinu. Zašto njemu? Pa zato da bi pokazali da Rusija nije u stanju da brani svoju teritoriju. Osim toga, strateška avijacija je, može se reći, Putinovo čedo. On je posle krize nastale nakon raspada SSSR-a insistirao da se nuklearne strateške snage što pre obnove. Lično je leteo za komandama jednog bombardera TU-160, čime je gradio imidž sposobnog i odlučnog vođe.

Postavlja se pitanje zašto je napad izvršen dan uoči nastavka pregovora u Turskoj. Čini se da Zelenskom nije stalo do mira. I da ima nešto lično s Putinom. Očigledno mu nije stalo ni do mišljenja Donalda Trampa, koji na sve načine pokušava da ruskog lidera privoli na mir.

Svi se sada pitaju kako će Rusija da odgovori na ovakvu provokaciju. Istog dana su na ciljeve u Ukrajini ispaljena 472 drona, ali to nije odgovor kakav se očekuje od Putina. Moskva na raspolaganju ima niz mogućnosti s kojima bi rat mogao da uđe u novu fazu. Ako baš želi da zategne stvari, može da počne da bombarduje i ruši mostove preko Dnjepra. Preko tih mostova prelazi sva oprema koju dobija ukrajinska vojska na frontu. Mnogi se pitaju zašto Rusija izbegava te ciljeve iako su oni verovatnije najslabije tačke ukrajinske odbrane.

Među vrednim metama je i ukrajinska železnica, koju mnogi zovu drugi front. Ona prevozi najveći deo vojnog snabdevanja i pripadnike vojske. Ukrajina bi bez železnice imala ozbiljne probleme da održi front.

Jedno od pitanja nakon prekjučerašnjeg crnog dana za rusko vazduhoplovstvo jeste na koji način su Ukrajinci povezali pilote i dronove. S obzirom na daljinu, radio-veza otpada kao mogućnost. Preostaje internet. Rusi će svakako probati da odgonetnu čiji sateliti su korišćeni.