Nuklearni ultimatum Teheranu

Sjedinjene Država pojačavaju pritisak na Iran da prihvati novu verziju nuklearnog sporazuma ili da se u suprotnom suoči sa ozbiljnim posledicama, ali vrhovni vođa Islamske Republike odbacuje ideju odustajanja od obogaćivanja uranijuma, što je ključni američki zahtev.

Vašington je preko posrednika u Omanu poslao Teheranu pisani predlog dogovora pošto je prethodno razmotrio dva izveštaja Međunarodne agencije za atomsku energiju (IEAE), zadužene za kontrolu sporazuma iz 2015, u kojima se Iran optužuje da krši režim monitoringa i da skladišti više visokoobogaćenog uranijuma nego što saopštava. Iran je odbacio saopštenje IAEA optužujući agenciju UN da se oslanja na „podatke fabrikovane u Izraelu”.

Vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei izjavio je da je američki zahtev za obustavom obogaćivanja uranijuma „stoprocentno” protiv interesa zemlje koja nema ambicije pravljenja atomske bombe, što je višegodišnja optužba Zapada. „Obogaćivanje uranijuma je ključ našeg nuklearnog programa, a neprijatelji su se fokusirali na obogaćivanje”, poručio je Hamnei.

Po onome što se zna, američki predlog poziva Iran da obustavi svako obogaćivanje uranijuma i predviđa stvaranje regionalnog konzorcijuma za proizvodnju nuklearne energije koji bi okupio Iran, Saudijsku Arabiju, druge arapske zemlje i Sjedinjene Države. Posrednici iz Sultanata Oman predlažu i da Iran na tri godine „zamrzne” obogaćivanje uranijuma u zamenu za „prelazni dogovor” koji uključuje suspenziju sankcija. Druga opcija je konzorcijum.

Iran čvrsto drži svoju poziciju i insistira na pravu da uranijum za mirnodopske svrhe obogaćuje na sopstvenoj teritoriji, a ne u Saudijskoj Arabiji, Kataru ili Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kako predlažu Amerikanci. Iran takođe odbija da postojeće zalihe prebaci van granica zemlje.

Teheran želi da se oslobodi ogromnog pritiska sankcija koje razaraju iransku ekonomiju, a njegov ključni adut je povećanje broja centrifuga koje obogaćuju uranijum do stepena koji nije daleko od mogućnosti pravljenja atomske bombe.

Iran i SAD su sada u situaciji da pretnjama odgovaraju na pretnje. Posle sedam rundi pregovora šefa iranske diplomatije Abasa Aragčija i specijalnog izaslanika Donalda Trampa za Bliski istok Stiva Vitkofa, kojima posreduje Oman, stvari se vraćaju na polaznu tačku.

Tramp je u više navrata izjavljivao da je sporazum „na dohvat ruke”, što podseća na njegova obećanja o završetku ukrajinskog rata za 24 sata. Kakav će biti odgovor šefa Bele kuće koji je nuklearni sporazum unilateralno raskinuo 2018, a od preuzimanja drugog mandata ne odustaje od politike „maksimalnog pritiska” na Iran, zavodi nove sankcije i preti vojnim udarom ukoliko sporazum ne bude sklopljen?

Da li bi Tramp napustio pozicije svojih prethodnika i dao zeleno svetlo Izraelu čiji premijer duže od decenije zagovara vojnu opciju rešavanja iranske nuklearne krize? Da li bi se Amerikanci pridružili udaru?

Izraelci su nezadovoljni što su Amerikanci sa ostrva Dijego Garsija u Indijskom okeanu povukli šest strateških bombardera B-2 i što je te vode napustio supernosač aviona „Hari Truman”, ali Benjamin Netanjahu kapitališe na „jastrebovima” američke administracije koji zagovaraju neku vrstu vojne akcije protiv Irana, procenjujući da Teheran manipuliše kupovinom vremena. Računa da će Tramp izgubiti strpljenje.

Neki medijski izveštaji tvrde da je Rijad, koji je protiv oružane eskalacije, već upozorio Teheran da prihvati dogovor sa Trampom ili se u suprotnom suoči sa izraelskim napadom. Tu poruku je, navodno, prošlog meseca preneo saudijski ministar obrane princ Halid bin Salman koji je bio ambasador u Vašingtonu u vreme Trampovog prvog mandata.

Ukoliko nuklearni pregovori dožive krah, opasnost širenja oružanog sukoba po Bliskom istoku postaje realna. Iranci su, pod pretnjom novih napada, ubrzano obnovili protivvazduhoplovnu odbranu koju su Izraelci gađali oktobra 2023. i aprila 2024. godine.