Ofanziva nije demagogija

Suština odgovora na krizu mora biti jasan celovit državni program koji obezbeđuje najvažniji cilj: ne dozvoliti recesiju koja znači zaustavljanje proizvodnje, gubitak radnih mesta, pad standarda, socijalnu, pa i političku nestabilnost. Na ovom programu mora se postići jedinstvo vlasti, sindikata i poslodavaca. Program mora da sadrži jasne mere, ograničenja potrošnje, kao i podsticajne mere. Njegovo hitno donošenje treba da bude odgovor na defetizam i krizomaniju koja preti da uništi motivaciju. Najvažnije mere treba da budu usmerene na podršku proizvodnji, izvozu i investicionoj potrošnji, u infrastrukturu i stanogradnju.

Veliki trgovinski deficit i velika nezaposlenostnameću kao imperativ (za nekoliko godina) veliko povećanje izvoza, novo zapošljavanje i mere koje to obezbeđuju.

1. Moraju se, pre svega, pronaći interesi stranih partnera za ulaganje u Srbiju. To se može postići prezentovanjem kvalitetnih programa, dizajniranih specifično za svako tržište, uz visok kvalitet i prihvatljive cene.

2.Država mora da stvori povoljan ambijent za poslovanje i da borbu protiv inflacije vodi povećanjem robnih fondova,znači povećanjem proizvodnje i konkurencije koja najuspešnije čuva tržište od inflacije. Treba stimulisati kupovinu domaćih proizvoda i smanjivati uvoz. U politici državne potrošnje očekujem da pare srpskih poreskih obveznika ostanu u Srbiji davanjem prioriteta srpskim proizvodnim firmama. Državne institucije moraju opremati pre svega radno intenzivne domaće proizvodne kompanije.

3. Ofanzivni razvoj je najjača mera usmerena protiv krize. U našoj zemlji za ostvarenje ove mere potrebno je angažovanje svih resursa i njihovo usmeravanje pre svega u razvoj privrede namenjene izvozu.

4.Za povećanje proizvodnje i uspešan nastup na svetskom tržištu nužni su veoma veliki organizacioni zahvati u neposrednoj proizvodnji porastom produktivnosti najmanje na evropskom proseku, a postoje delatnosti gde se može i bolje.

5.U opredeljivanju ekonomske politike koja treba da pomogne privredi da ostvari što veći izvozne treba praviti selekciju kreditiranjem privrede po veličini i svojinskim odnosima firmi koje ostvaruju izvoz. Znači, oni koji imaju najveće šanse treba da dobiju punu podršku kako bi šanse bile iskorišćene.

6. Država mora da obezbedi organizovan nastup srpske privrede na svetskim sajamskim manifestacijama okupljajući privredu po celinama i finansirajući deo troškova tih manifestacija, kako to čine i razvijene zemlje.

7.Treba doneti konkretne stimulativne mere kojima se obezbeđuje neposredni interes stranih investitora za ulaganje u proizvodne delatnosti, a ne samo za ulaganja u tržne centre.

8. Kompanijama koje su u vreme embarga, raspada zemlje i bombardovanja pretrpele velike ekonomske štete i koje su svoju proizvodnju održale podizanjem skupih bankarskih kredita treba otpisati dugove i omogućiti im da sa čistim bilansima pokažu svoju pravu ekonomsku snagu.U periodu oporavka takvim kompanijama treba obezbediti državne garancije i kredite radi refinansiranja postojeće zaduženosti i time stvoriti uslove za povećanje proizvodnje i izvoza.

9. Država treba svojim merama dauredi zakonski ambijent koji omogućava maksimalnu eksploataciju raspoloživih resursa i njihovo obnavljanje. Karakterističan je primer eksploatacije šumskog fonda koji je do te mere dezorganizovan da je način eksploatacije doveden do apsurda: skupe strukture drveta koriste se kao ogrev, a njihovim pretvaranjem u finalni proizvod može se dobiti 50 puta veća vrednost.

10. Ofanziva protiv krize nije demagogija. To je praktično iskustvo koje kazuje da treba raditi više, pametnije i organizovanije. Boriti se za nova tržišta i veći izvoz. Banke moraju smanjiti kamatne stope i povećati plasmane. Narodna banka u tome mora biti predvodnik. Rast iznad svega. On se nikako ne sme usporiti ili zaustaviti. Samo na taj način mogu se sačuvati radna mesta i otvarati nova. Sve se ovo mora odvijati pod budnim okom vlade, koja bi trebalo da bude spremna da u svakom trenutku pomogne svojoj ionako posrnuloj privredi. Sva sredstva i sve vrste pomoći nužne su i dozvoljene. Primereza to imamo kod najrazvijenijih zemalja. Ukoliko se složimo da nam je ekonomski rast prvi prioritet i ako svi budemo složno radili na tome, iz krize možemo izaći samo ojačani.