RS ima Dodika

Proteklih dana u našoj javnosti se, istina dosta stidljivo, spominjala svrha, smisao i forma jednog sastanka na kojem je na jednoj strani bio samo jedan privrednik, dok je drugu pregovaračku stranu činio tim od 12 do 15 privrednika, ministara i državnih sekretara. Naravno, reč je o našoj „Sagi o naftovodu”. Rusku delegaciju je na jednom od tih sastanaka, navodno, činio samo jedan član, srpsku njih desetak. I sada iz te i takve konfiguracije sastanka u javnosti Srbije mogući su različiti zaključci: da jedan Rus više vredi i više zna nego 15 Srba, da je to demonstracija ruskog diktata prema politički i ekonomski nemoćnoj Srbiji, da to i nisu bili razgovori–pregovori, jer je jedan Rus bio sasvim dovoljan da nam pročita šta su oni tamo odlučili, da je brojnost pregovaračkog tima Srbije posledica neslaganja u vladi oko naftno-gasnog sporazuma sa Moskvom i da u tom srpskom timu jedni druge kontrolišu, da se Rusija u vreme velike svetske ekonomske krize racionalno ponaša i ne šalje na službeni put velike delegacije...

Pre nekoliko meseci premijer Republike Srpske Milorad Dodik bio je učesnik jednog, po formi, isto takvog sastanka. Dodik je sam sedeo na jednoj strani stola, na suprotnoj strani sedelo je više od dvadeset ambasadora država EU, uz naravno i visokog predstavnika međunarodne zajednice, uz naravno i američkog ambasadora u Sarajevu. Dodik je sedeo dok su ekselencije prilazile stolu jedan po jedan, valjda da bi efekat psihološkog pritiska bio jači.

Nije vredelo, Dodik je na početku sastanka rekao samo jednu rečenicu: „Republika Srpska neće više prihvatiti nikakve izmene Dejtonskog sporazuma bez njene saglasnosti”. Jer, prethodnih godina Republika Srpska je, što dobrovoljno, a više bez njene saglasnosti, ostala bez oko 40 svojih nadležnosti koje su prenete na državu BiH: od vojske do raznih poreza i zakonodavne regulative, a što nije bilo predviđeno Dejtonom. No, tumači duha Dejtona težište su sada prebacili na reformu policije, iako Banjaluka u toj oblasti ne traži ništa drugo što već godinama ne postoji u mnogim zemljama EU. Onda su na tom sastanku govorile sve ekselencije pokušavajući da ubede Dodika u potrebu kompromisa oko reforme policije. Na kraju je reč uzeo i američki ambasador, čudno zašto baš na kraju, tražeći od Dodika da prihvati ono što su ekselencije tražile. Na zaprepašćenje svih, Dodik je samo ponovio rečenicu sa početka sastanka. I ništa više. Nastao je muk i konsternacija, američki je ambasador zavapio: „Ali, gospodine Dodik, mi smo uložili mnogo para u te reforme policije”. Premijer Republike Srpske hladno je odgovorio: „Vlada Republike Srpske spremna je da vam odmah vrati taj novac”. I sastanak jedan protiv 22 bio je završen.  

Ubrzo su Dodika orkestrirano napali sa svih strana, nije se mnogo uzbuđivao, otišao je u Moskvu i sa Lavrovom se dogovorio o novim investicijama za RS. Koja ekonomski sasvim dobro stoji.

Nije, dakle, stvar u formi sastanka, već u kredibilitetu učesnika. RS ima Dodika.