Može li paket zajedničkih sankcija da bude problem i za NIS

Novi, 18. paket sankcija Evropske unije Rusiji, koje bi, kako kaže predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, mogle da budu „savršeno tempirane” s američkim koracima i ovoga puta usmerene protiv samog predsednika Vladimira Putina, stiže, čini se, u nezgodno vreme za našu zemlju. I baš kad se odlučuje o daljoj sudbini sankcija protiv „Naftne industrije Srbije”.

Iako 28. jun ne bi morao da bude dan de, već samo datum kada će sankcije biti ponovo odložene, zbog komplikovanih odnosa Rusije i Ukrajine i nemogućnosti predsednika Donalda Trampa da rat okonča „čim dođe na vlast”, situacija se dodatno komplikuje. Iako većinski vlasnik NIS-a nije više „Gaspromnjeft”, protiv kojeg su uvedene sankcije, nego „Gasprom”, protiv kojeg sankcije ne postoje, politika je ovde ključni faktor koji može i da pomogne i da odmogne i NIS-u i Srbiji.

Profesor dr Mihajlo Rabrenović, stručnjak za menadžment državne uprave i osnivač Sfere, potvrđuje da je ostalo manje od tri nedelje da se Vašington ponovo ubedi da NIS-u progleda kroz prste.

– Činjenica je da Evropska komisija finalizuje 18. paket mera prema Rusiji, na čemu insistira predsednica Evropskog parlamenta. Istovremeno, u Senatu SAD senator Lindzi Grejem zalaže se za usvajanje zakona kojim bi se uvela carina od 500 odsto na robu iz zemalja koje nastave da kupuju ruske energente. Ako oba procesa prođu u zadatom obliku, NIS postaje prirodna „meta”, jer se nalazi na preseku ruskog kapitala i srpskog tržišta – navodi Rabrenović.

Kad je reč o ključnim akterima i motivima, Ursula fon der Lajen poslednjih meseci želi da povrati politički autoritet podriven aferom SMS prepiske s „Fajzerom”, a pažnju skreće oštrom retorikom prema Moskvi. Donald Tramp praktikuje „strategiju brzaka”: naizmenično nudi dogovor Putinu pa najavljuje „najtvrđe sankcije”, što saveznicima uliva nesigurnost, ali ostavlja i kanal za potencijalni dil u poslednjem trenutku. Vladimir Putin nastoji da zadrži bilo kakvo energetsko uporište u jugoistočnoj Evropi.

– U dosadašnjem toku ruska strana nije pokazala spremnost da se odrekne većinskog vlasništva u NIS-u. Neki smatraju da bi izlazak iz vlasništva u NIS-u ruska strana doživela kao geopolitički poraz, premda se to već desilo na različite načine u više energetskih preduzeća u Evropi.

Profesor navodi pet scenarija za NIS posle 28. juna.

– Puni pritisak – EU prihvata američki model sekundarnih sankcija, NIS gubi pristup međunarodnim plaćanjima, država mora urgentno da obezbedi alternativnu naftu i možda da privremeno ili trajno preuzme rafineriju. Pragmatični kompromis bi sa druge strane bio da  Brisel nudi izuzeće, a Vašington produžetak odlaganja ako Srbija u procesu strategijskog prilagođavanja  spusti ruski udeo ispod kontrolnog paketa ili pokaže da radi na tom procesu, kaže naš sagovornik. Još jedan scenario je moguć, dodaje on, da  Kongres SAD izglasa tarife, ali EU ih ne usvaja zbog Mađarske i Slovačke.

– Postoji privid da bi NIS mogao prema inostranstvu da posluje u evrima. U scenariju da Beograd ignoriše američku SDN listu i dozvoli NIS-u da nastavi uvoz sirove nafte uz plaćanja u evrima, suštinski problem nije valuta, nego kanal. Većina transakcija u evrima i dalje ide preko velikih evropskih banaka (BNP Paribas, Dojče bank, Unikredit, Inteza…) koje imaju poslovanje u SAD i zavise od pristupa dolarskom kliringu – ističe naš sagovornik i dodaje da Vašington stoga može da ih kazni ili isključi iz američkog finansijskog sistema ako opslužuju NIS. Tako bi se Srbija našla u trojakom ćorsokaku, smatra profesor Rabrenović.

Prema njegovim rečima, svako domaće ili regionalno društvo koje ima korespondentske račune u Njujorku (ili ambiciju da ih dobije) moralo bi da bira između odnosa s NIS-om i pristupa globalnom platnom sistemu. Ukratko, SAD formalno ne „zatvaraju” evro-plaćanja, ali mogu preko OFAC-a da učine da jako mali broj banaka poželi da ih obradi. Zato bi Srbija, ako insistira da NIS radi pod punim američkim sankcijama, morala da pribegne alternativama – manje kineske ili turske banke, kliring preko ruskih sistema ili čak barterne šeme – sve bi bilo mnogo skuplje i operativno složenije od postojećih aranžmana uz ogromnu političku štetu interesima Srbije. Može se dogoditi i Trampov zaokret, pa da se zakon potpisuje, ali ga Tramp „stavlja u fioku” i da se Srbiji odobri novo odlaganje uz uslov bliže saradnje s EU. Zato država mora promišljeno da odgovara na globalne tenzije između Sjedinjenih Država i EU, s jedne strane, i Ruske Federacije, s druge strane, kako destabilizacija tržišta goriva na Balkanu ne bi prerasla u širu krizu.

– Verujem da će se nastaviti sveobuhvatna diplomatska ofanziva prema Briselu i Vašingtonu. Srbija treba da nastavi da argumentovano ističe da bi nagla obustava snabdevanja ili nametanje krutih restrikcija doveli do poremećaja čitavog distributivnog sistema goriva u regionu, što bi, posredno, ugrožavalo i samu EU – kaže profesor Rabrenović.

Konačno, Srbija mora da pokaže da ozbiljno shvata sankcioni i komplajans rizik.

– Zbog heterogene zavisnosti članica EU od ruske energije, kao i zbog političkog značaja očuvanja stabilne Srbije na Balkanu, postoji izvestan prostor za scenario koji smo nazvali „pragmatični kompromis”. Da bi ga ostvarila, Srbija bi trebalo da ponudi uverljiv plan restrukturisanja NIS-a i jasnu putanju dalje energetske diversifikacije. Ako u tome uspe, 28. jun neće biti dan de, već početak kontrolisane tranzicije ka održivoj energetskoj bezbednosti – zaključuje Rabrenović.