Lice sa pošiljke

Do pre nedelju dana pitanje „Ko je Gustavo Petro” moglo je da stavi na ozbiljna iskušenja takmičare u nekom ovdašnjem kvizu. Sada su njegovo ime i lik stvar opšte informisanosti. Za iznenadnu popularnost predsednika Kolumbije među Srbima zaslužna je (ili kriva) potpredsednica SSP-a Marinika Tepić. U istupu pred novinarima ona je prošlog ponedeljka iznela navodne dokaze o povezanosti Aleksandra i Andreja Vučića s Filipom Koraćem, osumnjičenim za šverc droge i likvidacije. U triler-ekspozeu u holu Narodne skupštine bilo je svih elemenata žanra: dojava inostranih policija, misterioznih jahti, egzotičnih destinacija, tajnih prepiski, inertnih tužilaštava, kriminalne hobotnice koja seže do vrha vlasti... Falio je samo jedan začin: optužba pogrešnog čoveka. I tu se Tepićevoj „posrećilo”, jer je kao krunski dokaz potegla fotografiju paketa kokaina zaplenjenih u septembru 2022. na Tahitiju, na kojima je slika – Aleksandra Vučića. Uskoro je celokupna javnost, uključujući i Mariniku, saznala o čemu je reč: „zaštitno lice” na zaplenjenoj drogi jeste šef države, ali kolumbijske, i zove se Gustavo Petro.

Tako je, ni kriv na dužan, u srpskoj areni svojih pet minuta slave dobio prvi levičar koji je došao na čelo Kolumbije. Izborom za predsednika krunisana je karijera političara italijanskog porekla, rođenog 1960. u gradiću Sijenaga de Oro, poznatom po siromaštvu, stočarstvu i uzgoju pamuka. Kasnije se porodica preselila u rudarsku varoš Zipakira, gde je došao u kontakt sa sindikatima. Dok je studirao ekonomiju u Bogoti pristupio je Pokretu „19. april”, levičarskoj organizaciji kojoj terorizam nije bio stran. Njegov glavni zadatak bio je skladištenje ukradenog oružja. U oktobru 1985. uhapšen je nakon što je policija kod njega pronašla duge cevi, eksploziv i propagandni materijal. Veza s narko-kartelima mu nije spočitavana – to će se dogoditi četiri decenije kasnije, u jednoj zemlji na Balkanu. Posle godinu i po pušten je na slobodu i odmah se uključio u pregovore između „19. aprila” i vlade. Proces je završen amnestijom za sve zatvorene članove pokreta, koji se potom transformisao u legalnu stranku, pod imenom Demokratska alijansa 19.

Važan period u Petrovoj karijeri počinje 2012, kada je postao gradonačelnik Bogote. Uveo je niz uspešnih socijalnih programa, ali se pokušaj zavođenja reda u sakupljanje smeća u gradu završio katastrofalno, pa je državni tužilac 2013. doneo odluku o njegovoj smeni. Uložio je žalbu Međuameričkoj komisiji za ljudska prava, i već 2014. vraćen je na dužnost. Čak mu je ukinuta i zabrana obavljanja javne funkcije u trajanju od 15 godina. Tako osnažen, kandidovao se 2018. na predsedničkim izborima – izgubio je u drugom krugu, istom onom u kojem će trijumfovati 2022, sa više od 50 odsto osvojenih glasova.

Kad je reč o privatnom životu Gustava Petra, najupečatljiviji je podatak da je otac šestoro dece, veliki obožavalac nobelovca Markesa, zaljubljenik u biografske knjige i neostvareni pisac, koji od dečačkih dana mašta da bude autor krimi-romana. Možda će zato imati razumevanja za Mariniku Tepić, ako vesti iz Srbije stignu do njega.

Nedavno je doživeo počast da ga, kao osvedočenog levičara, u privatnu posetu primi papa Lav Četrnaesti, samo dan posle ustoličenja. S tim „bonusom” ulazi u poslednju godinu mandata, koju će obeležiti već tradicionalne zadevice sa SAD i domaćom opozicijom, zabrinutom da će njegove reforme odvesti Kolumbiju putem kubanskog i venecuelanskog socijalizma. Zato ne bi trebalo da se začudi ako mu na ulici u Karakasu priđe vojnik i s rukom na grudima ga pozdravi sa – amigo. To ne mora nužno da bude zabuna u oku posmatrača.