EU pokušava da „obuzda" Rusiju u Crnom moru

Da li će posle Baltičkog i Crno more postati „NATO jezero”? Rat u Ukrajini je povećao geopolitičke uloge i u ovom strateški važnom regionu, koje preti da ponovo postane „negostoljubivo more”, kako su ga nekada zvali antički Grci.

Da bi se suprotstavila uticaju Rusije Evropska unija planira da pojača prisustvo u Crnom moru tako što će osnovati „pomorski bezbednosni centar”. Iz Brisela poručuju da žele da povećanjem investicija i zaštitu pomorske infrastrukture uspostave bližu saradnju sa zemljama ovog regiona, od kojih su samo dve, Bugarska i Rumunija, članice EU.

„Aktivna uloga Evropske unije je ključna u unapređenju bezbednosti i mira u regionu Crnog mora, posebno u svetlu ruske agresije protiv Ukrajine”, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Crno more je ključna trgovačka ruta za Ukrajinu, jednog od najvećih svetskih poljoprivrednih proizvođača i izvoznika, ali je zbog rata u poslednje tri godine pretvoreno u pomorsko bojište. Prema strategiji koju je Evropska komisija predstavila, cilj unije je da ojača razmenu informacija i proširi saradnju obalske straže ne samo državama koje direktno izlaze na Crno more već i Moldavijom, Jermenijom i Azerbejdžanom.

Šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas je poručila da će planirani pomorski bezbednosni centar postati „evropski sistem ranog upozoravanja u Crnom moru koji bi pomogao pomoći u zaštiti kritične infrastrukture, kao što su priobalne instalacije i podvodni kablovi. Osim toga najavljeno pojačano prisustvo EU u Crnom moru u saradnji sa NATO-om trebalo bi da spreči Moskvu da zaobilazi sankcije. Zna se da Rusija koristi „fantomsku” flotu tankera sa nejasnim vlasništvom za izvoz sirove nafte i naftnih derivata pod embargom koji koriste i ovaj plovni put.

„Bezbednost u Crnom moru je od vitalnog značaja i za evropsku bezbednost”, kaže šefica diplomatije EU, dodajući da rat Kremlja koji vodi u Ukrajini i hibridni napadi na pomorsku infrastrukturu narušavaju stabilnost u ovom regionu.

Kako prenosi „Dejli hurijet” nova strategija EU je takođe poziv na bližu saradnju za sve zemlje u ovom regionu, uključujući i Tursku. More na koje EU izlazi sa dve zemlje nalazi se na važnoj trgovačkoj ruti koja povezuje Evropu sa Azijom i zaobilazi Rusiju čije prisustvo u ovom regionu Brisel pokušava da stavi pod kontrolu.

„Strategija EU je takođe odgovor na geopolitičke izazove u svetu gde se zavisnosti pretvaraju u oružje. Crno more je most ka Južnom Kavkazu i centralnoj Aziji i vitalna arterija za trgovinu energijom i hranom”, kaže Marta Kos, komesarka za proširenje EU, za „Politiko”.

Evropska komisija planira da na crnomorskoj obali Rumunije i Bugarske dodatno investira u nadogradnju luka, železnica i aerodroma koji bi mogli da prevoze i prihvataju tešku vojnu opremu. Kako je to šefica evrospke diplomatije objasnila, dodatna ulaganja u ove infrastrukturne projekte omogućiće da vojne jedinice mogu biti transportovane u to područje, ako se za to ukaže potreba. Evropski komesar za transport Apostolos Cicikostas kaže da bi nadogradnja transportne infrastrukture za vojnu upotrebu širom Evrope koštala oko 75 milijardi evra. Iako bi pomorski bezbednosni centar EU pomogao u praćenju potencijalnog budućeg primirja između Rusije i Ukrajine, kao što predviđa Kaja Kalas, još nije jasno u kojoj zemlji bi bio lociran i sa kojim finansijskim sredstvima bi raspolagao. Iako većina zemalja ovog regiona izuzev Rusije sarađuje sa EU, neke kao Turska, koja je i član NATO-a, imaju svoje posebne interese.

„Kao i Rusija, Turska takođe ima interes da SAD i druge zemlje NATO-a drži podalje od regiona Crnog mora”, kaže za „Dojče vele” Štefan Majster, šef Centra za red i upravljanje u istočnoj Evropi, Rusiji i centralnoj Aziji pri Nemačkom savetu za spoljne odnose (DGAP).

Ankara u ovoj kompleksnoj situaciji za sada vešto balansira, ispunjavajući svoje obaveze prema NATO-u dok pokušava da ne provocira Moskvu. Podržava Ukrajinu u ratu i ne slaže se sa ruskom aneksijom Krima. Ali ima koristi od zapadnih sankcija Moskvi. Tako što i dalje kupuje ruske resurse i profitira od trgovine sa Ukrajinom.

U Crnom moru koje je sada u centru evropske bezbednosti i ključno je za povezivanje sa drugim regionima poput Južnog Kavkaza, Kaspijskog mora, centralne Azije i Bliskog istoka, EU se susreće sa još jednom globalnom silom – Kinom, koja je povećala prisustvo u ovom regionu. Gruzijska vlada je prošle godine dodelila tender za izgradnju dubokomorske luke u Anakliji kineskom konglomeratu u čijem sastavu su i neke firme koje se nalaze pod američkim sankcijama.

„Pre deset godina angažovanje EU je u crnomorskom basenu bilo manje strateško, ali je tada i kinesko prisustvo bilo zanemarljivo. Danas bi neuspeh u produbljivanju veza u ovom regionu imao realnu cenu za bezbednost i ekonomsku težinu Evrope, smatra Tinatin Ahvledijani, spoljnopolitički istraživač u briselskom Centru za evropske političke studije.