Mileva među Kosjercima

Gledanje humorističke serije „Radio Mileva” može da bude zabavno i da posluži za malo opuštanja od teških tema, kojima je, nažalost, naša stvarnost preopterećena. Može, međutim, da bude i poučna. Naročito za političare i sve druge koji bi da učestvuju, pre svega, u izbornoj trci. Naravno, trebalo bi da žele nešto da nauče, ali „mali” problem predstavlja to što među pomenutim ima malo gladnih znanja. Više su za Milevin metod, koji, uglavnom, završi neslavno.

Netom završeni lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru najbolje pokazuju zašto, ako želiš pobedu na izborima, nije dobro primeniti Milevina sredstva, koliko god vam dobro izgledala. Za one koji nisu gledali epizodu „Radio Mileve”, u kojoj je organizovano nadmetanje u pravljenju pita za stanare zgrade u Rankeovoj ulici u Beogradu, evo kratkog opisa kako je to izgledalo. Mileva je odlučila da po svaku cenu pobedi komšinicu, koja joj baš ide na živce, zato što je omiljena među komšijama. I odmah se dala u kampanju, prvo da sazna ko će biti članovi žirija, pa da utvrdi njihove slabe tačke i kako se one mogu upotrebiti, a onda da ih upozna i da im stavi na znanje šta o njima zna, a što oni nikako ne žele da drugi znaju. Dok se Mileva bavila ovim teškim poslom, mrska komšinica je pokušavala da napravi pitu, najbolje što može. Mileva jedva da je stigla da napravi pitu. Toliko je bila zauzeta.

I stigao je dan takmičenja, svaka takmičarka iznela pitu i stala pored nje, gleda svoje i delo svojih protivnica, a Mileva ne vidi ništa. Šokirali je članovi žirija, budući da dame, za koju je mislila da će biti i da će njen glas presuditi, nema u žiriju. Dok se ona unezvereno osvrtala i utvrđivala zašto njenog sigurnog glasa nema, komšinica je zamenila svoju pitu s Milevinom i pobedila. Mileva je bila dovoljno pametna da ne kaže ništa, jer bi razotkrila sebe, pa joj je preostalo samo da se puši od muke.

Ono što smo gledali u predizbornoj kampanji, pre svega, u Kosjeriću liči na ovu priču o Milevi. Oni koji su tvrdili da je potrebno samo da se pojave na izborima, pa da ne pobede mrske naprednjake, nego da ih toliko potuku da, takoreći, ni cenzus ne pređu. „Sveti studenti” podržali su listu opozicionara svih boja, „profesionalni” novinari dali se u akciju da pokažu i dokažu kako nezadovoljni „građani” ne dozvoljavaju „naprednjačkim perjanicama” ni da dođu u Kosjerić, a „gosti” iz cele Srbije, takoreći, okupirali ovu varošicu. Došli pevači, glumci, neki i iz „Mileve”, bajkeri, veterani, profesori, stranački lideri, poslanici, aktivisti ovi i oni... Danima saletali ljude po ulici, unosili im se u lice, s nekim se, kao s jednom bakom, svađali, pošto je bila baš bezobrazna – tražila je da joj se sklone s puta i da je puste da prođe...

Stigao i dan takmičenja, to jest glasanja. I u Kosjerić stigli svi navedeni, kako javiše „profesionalni” novinari, došlo pet hiljada ljudi iz cele Srbije. Još malo pa onoliko koliko ova varošica ima stanovnika. Znaju „ujedinjeni” da su sigurni pobednici, zar neko u to uopšte može da posumnja, ali da „naprednjački manipulatori” ne otmu pobedu, rešili da je „odbrane” i pre nego što ona bude proglašena. Pa, čisto radi sigurnosti, postavili balvane na put „sumnjivim” biračima, otišli do kuće brata i roditelja protivničkog kandidata za gradonačelnika, nećete vi, majčini sinovi, nama pobedu da otmete, nema da glasate, pa spreči odvratne režimske novinare da izveštavaju, pa idi kod domaćina u čijem dvorištu ima mnogo automobila, tu je izborni štab groznih naprednjaka, ko je njima uopšte dozvolio da imaju štab, a zlikovac na branioce slobodnih izbora na njih pustio pčele. Strašne su te pčele bile. Izdresirane odlično, nikog ne napadaju osim boraca za pravdu i slobodno izražavanje volje. Domaćin objašnjavao da mu je to preslava, Duhovi su, ma kakvi „duhovi”, sad ćemo mi tebi pokazati...

Ceo dan se borci za slobodne izbore borili da spreče svako „sumnjivo lice” da izađe da glasa. I na kraju se izborni dan, u atmosferi kakvu nikad nismo videli i u kakvoj nikad ne bi smelo da se glasa, završio. „Pobednici” počeli da slave, a onda i glasovi prebrojani. I ispade da su, uprkos svim preduzetim „demokratskim merama” naprednjaci pobedili. Tesno, ali pobedili. Sad slušamo kako je, takoreći, na svakom biračkom mestu bilo nepravilnosti, mada niko nije prijavljivao nikakve, čak ni onaj domaćin, koji se, kako su lepo primetili „profesionalni” mediji, od onih koji su mu upali u dvorište branio „dresiranim” pčelama. Umesto nastavka vike i izmišljanja „duplih biračkih spiskova” i ukazivanja prstom na političke protivnike, „pravednici” i „pobednici” mogli bi, ako već neće da realno sagledaju stvari, da pogledaju pomenutu epizodu „Radio Mileve”. Možda shvate da se do pobede ne stiže prevarama, u ovom slučaju nasiljem, već mukotrpnim radom. Osim toga, ljubav se, pametni ljudi su to odavno opisali, ne može ni kupiti, ni oteti, može se samo dobiti. Tako je i sa glasovima birača.