Preopterećeni poslom i administracijom

Uprkos velikoj ljubavi i entuzijazmu sa kojom obavljaju svoj posao, školski psiholozi se, kako ukazuju, susreću sa sve većim brojem izazova u svakodnevnom radu – broj stručnih saradnika zavisi od broja odeljenja, pa škole sa manjim brojem učenika moraju da biraju između psihologa i pedagoga. A to u praksi znači da jedan stručni saradnik radi i kao psiholog i kao pedagog. Osim toga, njihov status i položaj u školama urušava se na različite načine i na različitim nivoima, a zaduženja i poslovi psihologa istovremeno postaju obimniji i složeniji. „Niz zdravstvenih i društvenih kriza sa kojima smo se suočavali u protekloj deceniji – pandemija virusa korona, onlajn nastava, učestale dojave o bombama u školama, masakr u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”, kao i nedavne potpune ili delimične obustave rada zbog građanskog protesta – doveli su do većih potreba u radu na prevenciji i zaštiti mentalnog zdravlja, pre svega dece i mladih”, istaknuto je na okruglom stolu pod nazivom „Status psihologa u školama – šta možemo zajedno”, koji je održan na nedavno završenom 73. Kongresu psihologa Srbije.

Kako je istakla psiholog Branka Tišma, koja je ceo svoj profesionalni vek provela u prosveti, većina poslova koja se obavlja sa učenicima ne može da se radi tokom nastave. A često se, ukazala je, podrazumeva da će stručni saradnici raditi 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji i to – bez nadoknade. Zbog toga je, kako je naglasila, veoma važna inicijativa da se reguliše radno vreme psihologa, kao i status psihologa koji drži časove građanskog vaspitanja.

„U Jedinstvenom informacionom sistemu prosvete (JISP) navedeno je da je psiholog nenastavno osoblje. Mi smo apelovali da se to izmeni, a dobili smo odgovor da nije moguće, jer po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) poslove učenja i podučavanja učenika obavlja nastavnik, a stručne poslove psiholog. Međutim, onda se susrećemo sa paradoksom da onaj ko obavlja stručne poslove ima najmanju platu u prosveti, odnosno da učitelj koji je danas počeo da radi, a sutradan postao razredni starešina, ima veću platu od psihologa. Podaci govore da oko 2.200 psihologa i pedagoga obavlja poslove stručnih saradnika u prosveti”, istakla je Tišma.

Predstavljajući rezultate istraživanja o položaju stručnih saradnika u školama, predsednica Republičke sekcije psihologa srednjih škola Ružica Petrović Gašević navela je da u 4,9 odsto škola radi samo psiholog, u 11,5 odsto samo pedagog. Takođe, u 28,6 procenata škola rade psiholog i pedagog sa punim radnim vremenom, dok u 26,9 odsto škola rade psiholog i pedagog, ali samo jedan sa punim radnim vremenom, dok u ostalim školama malo veći broj stručnih saradnika sa (ne)punim radnim vremenom. Praksa pokazuje da je jedan stručni saradnik najčešće zaposlen u školama sa 100 do 300 učenika, iako ima primera da stručni saradnik radi u školi koja ima manje od sto i više od 700 učenika. Istraživanje je urađeno na uzorku od 182 stručna saradnika (101 psiholog i 81 pedagog) iz 117 osnovnih, 64 srednje, četiri muzičke, dve škole za decu sa posebnim potrebama i dve predškolske ustanove.

„Na pitanje da li imaju osnovne uslove za rad, svega 42 odsto stručnih saradnika navelo je da ima svoju kancelariju, 58 odsto njih radni prostor deli sa drugima, računar ima 94 odsto ispitanika, štampač 87 procenata njih, internet konekciju 93 odsto ispitanika, službeni telefon 40 odsto njih, što znači da prostorno-tehnički uslovi rada nisu ispunjeni u potpunosti. Podaci govore da je za 83,5 odsto ispitanika radno vreme u školi šest sati, 7,7 procenata njih kaže da radi osam sati, dok je 8,8 odsto ispitanika dopisalo da nemaju jasno radno vreme, odnosno da su dostupni stalno i da rade dok ne završe”, pokazalo je istraživanje.

Na pitanje koje testove koriste u radu sa učenicima, čak 11,8 odsto kolega, navela je Ružica Petrović Gašević, odgovorilo je da nema nijedan test sposobnosti, a 14,8 odsto njih nema nijedan test ličnosti u kancelariji.

„Zabrinjavajuće zvuči podatak da od 101 psihologa – čak 38 njih nije prošlo obuku za primenu psiholoških testova, već se samo oslanjaju na priručnike. Najveći broj učesnika u ovom istraživanju – 139 njih žali se na previše administracije, 115 njih navodi opterećenje poslovima koji nisu poslovi stručnih saradnika, 111 njih kaže da je to rad u mnogobrojnim timovima, 101 navodi preobimnost posla, 83 stručna saradnika kažu da sve više učenika ima problem sa mentalnim zdravljem, dok 73 njih navodi nejasne zadatke od strane nadređenih u ministarstvu”, navela je Ružica Petrović Gašević.

S obzirom na to da postojeći Pravilnik o radu psihologa i pedagoga kao posebnu oblast rada izdvaja saradnju sa direktorom, učesnicima ovog ispitivanja postavljeno je pitanje kakva je ova saradnja. Samo 79 njih je odgovorilo da nije imalo problem sa direktorom. „Najčešći izvor nesporazuma sa nadređenim bilo je radno vreme, rad na poslovima koji im ne pripadaju i neobezbeđivanje uslova rada, kao što je nepostojanje sredstava za psihološko-pedagošku službu. Iako bi rad na prevenciji trebalo da bude jedan od najvažnijih delova rada stručnih saradnika, podaci, nažalost, govore da ova vrsta rada zauzima svega osam odsto angažmana psihologa i pedagoga. Na pitanje koja vrsta seminara i obuka im je bila korisna za rad, skoro trećina ispitanika ne navodi nijedan seminar ni obuku koju su pohađali koja se pokazala korisnim za rad. Najveći broj njih kaže da su to bile edukacije van kataloga, odnosno psihoterapijske edukacije (REBT, geštalt, porodična psihoterapija ili psihodrama), zatim edukacije u vezi sa inkluzijom i edukacijom o mentalnom zdravlju mladih”, navela je Ružica Petrović Gašević.

Vesna Gavrilov Jerković, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i član Izvršnog odbora Društva psihologa Srbije (DPS), ocenila je da je tragedija koja se 3. maja 2023. dogodila u Oglednoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” u Beogradu ogolila svu nezaštićenost pozicije psihologa u školama, jer su oni bili jedini koji su bili prozivani, kažnjavani i provlačeni kroz medije.

„Ono što je zajedničko psiholozima i pedagozima jeste da su zakonski diskriminisani, jer nisu stručni radnici, već saradnici i svakodnevno trpe posledice tog statusa, pre svega kroz platu i položaj na radu. Postojeći Zakon o uslovima za obavljanje psihološke delatnosti je takav da mi zavisimo od brojnih ministarstava, a kada se bude formirala strukovna komora veliki broj nadležnosti preći će na komoru”, podsetila je dr Gavrilov Jerković.