Srbija će biti strateški partner SAD na Balkanu

U Evropi i Srbiji se priča o velikom američkom povlačenju sa našeg kontinenta, ali u Vašingtonu ne postoji takav radikalan zaokret prema Evropi, već je reč o redefinisanju odnosa. Amerika nema interes da napusti Evropu jer u tom slučaju Tramp ne bi ni ulazio u pregovore oko završetka rata u Ukrajini. Ali, Evropa mora da se pobrine više za svoju bezbednost i to jeste američki interes. Zato Srbija ima dobru poziciju da bude strateški partner Amerike na Balkanu jer Srbija već izdvaja više za odbranu nego neke zemlje članice NATO-a, naglasio je za „Politiku” Vuk Velebit, izvršni direktor „Pupin inicijative”.

Pre nekoliko dana u Beogradu je održan treći po redu „Pupin forum” sa zanimljivim gostima. Ljudima koji su bili deo administracije predsednika Trampa u njegovom prvom mandatu, ekspertima koji se bave američkom spoljnjom politikom, kao i pripadnicima srpske naučne i poslovne zajednice u Americi.

Da li je tačno da novi američki ambasador Mark Brnović dolazi u Beograd sredinom leta i šta diplomatski znači ovaj tajming? Dokazuje li to da Trampu Balkan nije prioritet kao što su se Srbi toliko nadali?

Proces imenovanja ambasadora je dugačak i trenutno čekamo Brnovićevo saslušanje u Senatu, nakon čega ćemo imati precizniju sliku o tajmingu njegovog dolaska. Prethodnom ambasadoru Hilu koji je bio imenovan direktno od predsednika, kao što je i u slučaju Brnovića, bilo je potrebno 8 meseci da prođe kroz ceo proces od momenta imenovanja do dolaska u Srbiju. Dobra stvar je da na Balkanu trenutno nema gorućih pitanja za aktuelnu administraciju koja zahtevaju veliku pažnju i u toku su velike promene unutar samih institucija, što takođe ima uticaj na bilateralne odnose Srbije i SAD. Vašington se trenutno bavi sobom što ne znači da je Trampova administracija zaboravila na Srbiju, već je pre preciznog formulisanja politike prema Srbiji i Balkanu potrebno da Stejt departman bude u potpunosti operativan sa jasnom strateškom vizijom za čitavu Evropu.

Ali, sudeći prema Trampovoj politici prema Evropi i oslanjanja na istočnu Evropu i njegovu bliskost suverenističkim zemljama, Srbiji bi trebalo da rastu akcije u međunarodnim odnosima?

Bliskost suverenističkim zemljama je faktor na koji ne treba da računamo jer Tramp ne kroji politiku kroz ideološke sličnosti, već dogovore i sposobnost za sprovođenje dogovorenog u delo. Republikanci bliski Trampu u Vašingtonu će vam reći da Tramp nikad neće žrtvovati američke nacionalne interese zbog ideologije ili ideološke bliskosti sa nekim liderima, poput Orbana na primer. Iako je Orban na ideološkoj liniji sa MAGA republikancima, on ne stoji toliko dobro u Vašingtonu kod aktuelne administracije kao što mnogi ljudi misle. Ideološke sličnosti mogu pomoći da se lakše nađe zajednički jezik, ali Donald Tramp na kraju dana i dalje spoljnu politiku vodi kao biznismen i ne zanima ga ko je sa druge strane stola, koliko ga interesuje šta taj sa druge strane može da mu ponudi. Na svu sreću, po tim kriterijumima postoje naznake za dalja pozitivna kretanja u srpsko-američkim odnosima i Srbija pre svega mora da se pozicionira kao pouzdan partner koji samostalno može da pruži nešto Americi. Prilika za Srbiju jeste pre svega njena pozicija kao mosta između Centralne i Jugoistočne Evrope. Dunavski koridor je jako važan za transport i bezbednost na Balkanu i u regionu Crnog mora, a Amerika će svoj fokus u Evropi stavljati na čvršće povezivanje tri mora (Baltika, Crnog mora i Egejskog odnosno Jadranskog). Kad pogledate mapu videćete da je Srbija nezaobilazan partner u tome, a na nama je da tu priliku iskoristimo i da ojačamo svoju geografsku poziciju.

Kako da Srbija usmeri svoj spoljnopolitički fokus u tektonskim globalnim promenama? Da li je moguć opstanak politike vojne neutralnosti i političke želje za ulazak u EU, ili je pragmatičnije pronaći mesto u trouglu komplikovanih odnosa Amerika, Kina i Rusija?

Pragmatičan pristup podrazumeva približavanje Evropi i regionu zbog interesa Srbije u vitalnim poljima poput energetike, trgovine i infrastrukture. O formalnom odustajanju od evropskih integracija je nemoguće govoriti dok ne bude postajala jasna vizija za budući odnos Srbije sa svojim okruženjem, koje jeste i biće Evropa. Za to su potrebni i signali iz same Evrope, ali još nije vreme za to, stoga moramo da tražimo načine da jačamo bilateralne odnose sa evropskim zeljama sa fokusom na opipljive rezultate. Obigravati u trouglu oko velikih sila zvuči primamljivo, ali politika balansiranja postaje opasna u nepredvidivim globalnim okolnostima. Naravno, ne znamo da li će za deset godina da postoje EU ili NATO, ali znamo da se mesto Srbije na mapi sveta neće promeniti i zato jačanje odnosa sa evropskim zemljama, posebno na istoku Evrope, treba da ostane prioritet.

Mislite li, da će zbog Trampove gotovo prezrive politike prema EU, Srbija svoj put u Evropi pre naći u bilateralnim odnosima sa Nemačkom, Francuskom, Italijom i Poljskom, nego sa Briselom?

EU u narednom periodu mora da dođe do konsenzusa po pitanju proširenja i donošenja odluka, jer mnoge članice ne žele još jednu „crnu ovcu” poput Mađarske. Bilateralni odnosi definitivno dolaze u prvi plan sa promenama na globalnom planu i tenzijama unutar EU, ali Evropska unija će, kako stvari stoje, u narednom periodu ostati zajednički imenilac u bilateralnim odnosima Srbije sa najvećim evropskim zemljama. Srbija najviše treba da razvija odnose sa zemljama Istočne Evrope naročito sa Poljskom, Rumunijom i Mađarskom, a ne treba da zaboravimo ni na naše grčke partnere. Za stabilnost i bezbednost Evrope biće izuzetno važna upravo ta linija odbrane Evrope od Kine, Rusije, Turske i drugih aktera.

„Pupin inicijativa” je bila veoma aktivna u Americi, naročito u pomoći prilikom sklapanja dogovora o početku strateškog dijaloga između Srbije i SAD. Ako se naši odnosi popravljaju još od vremena Bajdena, koliko će Tramp, a naročito njegovo blisko okruženje, ići daleko u još boljim vezama nekadašnjih bliskih saveznika? Šta dakle Srbija može da ponudi Amerikancima, konačno u svoju korist?

Iako za vreme Bajdena i prethodne Trampove administracije kreće uspon u srpsko-američkim odnosima, Bajdenova administracija nije davala mnogo važnosti Balkanu u široj slici i aktuelna Trampova administracija zato nije imala razloga da bude a priori protiv jačanja odnosa sa Srbijom. Srbija Amerikancima nudi sve privlačnije okruženje za investicije u sektorima budućnosti poput IT i biotehnologije i izuzetan duh za preduzetništvo i inovacije. Trgovina i transport su od presudne važnosti za Trampovu administraciju, a Srbija sa svojim geografskim položajem i ekonomijom u razvoju predstavlja važan deo velikih, interkontinentalnih ruta. U Vašingtonu se trenutno vode ozbiljni razgovori o jačanju transportne rute od Indije preko Bliskog Istoka do Centralne i Istočne Evrope, dok se luka u Trstu pominje kao novo glavno indo-mediteransko čvorište. Odatle će dobar deo robe ići upravo preko Srbije i Dunava dalje ka Crnom Moru. Srbija je u tom smislu strateški bitna za transport ali i za bezbednost Balkana.

Doveli ste poznate američke igrače na „Pupin forum” u Beograd. Šta vam oni kažu o Srbiji kad kamere nisu uključene?

Nekada nije loše pustiti druge da govore o nama, jer mi u Srbiji često ne vidimo stvari koje vide drugi koji dolaze spolja i koji nisu zarobljeni u našoj političkoj svakodnevici. Zato ću ovde dozvoliti sebi da citiram velikog američkog stratega, Džordža Fridmana, koji je bio naš gost u Beogradu nekoliko dana. Fridman je napisao detaljan izveštaj o Srbiji koji je čitan u centrima američke političke moći i u svetu biznisa gde kaže: „Ovog puta sam napustio Srbiju naučivši tri istine. Prvo, iako je Srbija i dalje Srbija i iako se nalazi na Balkanu, ona nije zarobljenik nacionalizma. Drugo, intelektualna snaga istočne Evrope i dalje postoji, snažno je koncentrisana u Beogradu, i američke tehnološke kompanije, koje su to prepoznale, počinju da dolaze. I treće, uprkos svemu što se dogodilo na Balkanu, osećam se više kao kod kuće u Beogradu nego u većini drugih gradova koje posećujem. Neobično, ali tehnološki i preduzetnički duh je tamo više ’američki’ nego bilo gde drugde u Evropi.”