Naj­ma­sov­ni­ji svad­be­ni ples na sve­tu

Ka­nji­ža – Le­po­ta i ču­do pri­ro­de mo­žda se naj­lep­še pri­ka­zu­ju u za­di­vlju­ju­ćem fe­no­me­nu cve­ta­nja Ti­se, ka­da mi­li­o­ni in­se­ka­ta na­zva­ni ti­ski cvet sva­ke go­di­ne u ju­nu iz­le­ću iz re­ke i svo­jim svad­be­nim ple­som, le­tom pa­re­nja, ni­ko­ga ne osta­vlja­ju rav­no­du­šnim. Usled ki­šo­vi­tog ma­ja, Ti­sa je ove go­di­ne pro­cve­ta­la de­set da­na ka­sni­je ne­go la­ne.

Je­din­stve­ni pri­rod­ni fe­no­men na­stao je kad i sa­mi in­sek­ti, pre vi­še od 300 mi­li­o­na go­di­na, a mo­že da se do­ži­vi sa­mo na Ti­si kod Ka­nji­že, No­vog Kne­žev­ca i No­vog Be­če­ja, dok je u sve­tu ka­rak­te­ri­sti­čan za re­ku Jang­ce­kjang.

– Na re­ci Jang­ce­kjang ni­je ista vr­sta ti­skog cve­ta kao ov­de. Cve­ta­nje Ti­se naj­lep­še je i naj­ma­sov­ni­je u Ka­nji­ži. Ove go­di­ne Ti­sa je pro­cve­ta­la ka­sni­je, jer je tem­pe­ra­tu­ra vo­de u ma­ju bi­la is­pod 20 ste­pe­ni, dok smo la­ne ima­li let­nju že­gu u istom pe­ri­o­du, pa su ta­da već po­čet­kom ju­na uslo­vi bi­li ide­al­ni za cve­ta­nje – ka­že za „Po­li­ti­ku” Jo­žef Ger­gelj, bi­o­log or­ni­to­log iz Sen­te.

To­kom pet-šest da­na in­sek­ti ko­ji tri go­di­ne ži­ve u mu­lju na dnu Ti­se iz­la­ze na po­vr­ši­nu, stva­ra­ju­ći pre­di­van pri­zor iz­nad re­ke dok iz­vo­de svoj let pa­re­nja. Po­sle sat i po vre­me­na sva­ki pri­me­rak ugi­ne. Naj­pre muž­ja­ci, a po­sle po­la­ga­nja ja­ja i žen­ke.

– Ka­da poč­ne ro­je­nje, po­pod­ne se po­ja­vlju­ju sa­mo mu­ške je­din­ke, ko­je vi­di­mo pr­va tri da­na. Pri­ro­da je ta­ko na­pra­vi­la da žr­tvu­je mi­li­o­ne muž­ja­ka ko­ji su plen pti­ca­ma, gra­blji­vi­ca­ma i ri­ba­ma. Ta­da na­stu­pa­ju žen­ske je­din­ke i mir­no mo­že da se od­vi­ja svad­be­ni ples ili let, ka­ko se na­zi­va. Muž­ja­ci ima­ju oso­bi­nu da kad iz­la­ze iz vo­de, pre­la­ze na di­sa­nje iz at­mos­fe­re i po­sled­nji lar­ve­ni ob­lik osta­vlja­ju ta­ko što se na oba­li za­ka­če na bilj­ke ili ne­ki pred­met, čam­ce, čak i na lju­de. Tu se za mi­nut još jed­nom pre­svu­ku i tek on­da do­bi­ja­ju pra­vi ob­lik. Ka­da obu­ku no­vu „ko­šu­lju”, vra­ća­ju se na po­vr­ši­nu Ti­se da tra­že žen­ke. Sva­ka od njih po­lo­ži iz­me­đu 5.000 i 6.000 oplo­đe­nih ja­ja, od ko­jih na­sta­ju sle­de­će ge­ne­ra­ci­je – ob­ja­šnja­va Ger­gelj.

Sta­ri ala­si, me­đu ko­ji­ma je i Du­šan Ra­kić (78) iz Ka­nji­že, sve­do­ci su ovog ve­le­lep­nog pri­zo­ra go­di­na­ma una­zad.

– Zad­njih de­se­tak go­di­na cve­ta­nje Ti­se je za­i­sta pre­le­po. Još tri-če­ti­ri da­na oče­ku­je­mo da pri­zor bu­de mno­go lep. Ro­đen sam ov­de i bez Ti­se ne bih mo­gao da ži­vim – ka­že nam Ra­kić.

Neo­pi­siv ose­ćaj mi­ra ko­ji re­ka nu­di, ali i cve­ta­nje Ti­se, pri­vla­če broj­ne tu­ri­ste svih ge­ne­ra­ci­ja. Mno­gi od njih pr­vi put su vi­de­li ovaj pri­rod­ni fe­no­men.

– Pr­vi put sam u Ka­nji­ži i odu­še­vlje­na sam onim što sam vi­de­la. Me­šta­ni su mi re­kli da će tek za ko­ji dan cve­ta­nje Ti­se do­sti­ći svoj mak­si­mum, ka­da se na po­vr­ši­ni re­ke stvo­ri pre­div­na mre­ža ko­ju in­sek­ti for­mi­ra­ju. Sa­zna­la sam i da je ti­ski cvet za­šti­će­na, pra­sta­ra ži­vo­tinj­ska for­ma – ka­že Sne­ža­na Udic­ki iz Vr­šca.

Naj­ma­sov­ni­ji svad­be­ni let od­vi­ja se u pred­ve­čer­je, iz­me­đu 17.30 i 19.30 ča­so­va. Le­pr­ša­vih svi­len­ka­stih kri­la i oker žu­te bo­je te­la, ti­ski cvet pred­sta­vlja naj­krup­ni­je jed­no­dnev­ni­ce du­gač­ke oko 10 cen­ti­me­ta­ra. Za­ni­mlji­vo je da mu­ške je­din­ke, ko­jih je de­se­to­stru­ko vi­še, ima­ju du­plo ve­će cr­ne oči od žen­ki ka­ko bi ih lak­še lo­ci­ra­li i za­i­gra­li je­din­stve­ni svad­be­ni ples na po­vr­ši­ni re­ke. Pri­zor je to od ko­jeg ni­ko ne osta­ne rav­no­du­šan. Mno­gi se vra­ća­ju na­red­ne go­di­ne, jer kad jed­nom vi­di­te lju­bav­nu žr­tvu ra­di pro­du­žet­ka vr­ste, ta lju­bav ni­ka­da ne uga­sne.