Doktrina obmane

Ka­da sam se 2. de­cem­bra pro­šle go­di­ne pro­bu­dio i po obi­ča­ju pre­gle­dao elek­tron­sku po­štu, pa­žnju mi je pri­vu­kla po­ru­ka po­sla­ta s neo­bič­ne adre­se stu­den­ti­u­blo­ka­di@g­mail.com.

U njoj je drh­ta­vom ru­kom za­be­le­že­no: „Po­što­va­ni, obra­ća­mo vam se kao sa­mo­or­ga­ni­zo­va­na, ne­stra­nač­ka gru­pa stu­den­ta...” Za­tim sle­de po­zna­ta če­ti­ri zah­te­va, od ko­jih, osim tre­ćeg, ni­je­dan ne­ma ve­ze sa stu­den­ti­ma. Sve u sve­mu, po­ru­ka i zah­te­vi su bi­li sa­sta­vlje­ni ta­ko jad­no da je iza­zva­lo sum­nju da su je pi­sa­li stu­den­ti. Za­pra­vo, pod­se­ti­lo je na ono kad ne­ko po­ku­ša­va da pi­šu­ći le­vom (ili de­snom) ru­kom pri­kri­je svoj ru­ko­pis.

Tom uti­sku do­pri­neo je i za­klju­čak po­ru­ke u ko­jem se, shod­no to­me, na­vo­di da će „zbog po­me­nu­tih blo­ka­da na­sta­va bi­ti ob­u­sta­vlje­na”, pa se za­po­sle­ni po­zi­va­ju da sta­nu uz stu­den­te i da ih po­dr­že pri­klju­či­va­njem blo­ka­di. Za­pi­tao sam se na osno­vu če­ga ma­la gru­pa stu­den­ta, ko­ja bi te­ško mo­gla da blo­ki­ra i ka­fa­nu, zna da će na­sta­va su­tra bi­ti ob­u­sta­vlje­na. Od­go­vor je sti­gao istog da­na. Na­i­me, de­kan­ski ko­le­gi­jum (de­kan i še­fo­vi ode­lje­nja) po­slao je po­ru­ku za­po­sle­ni­ma da je zbog na­ja­vlje­ne pro­test­ne blo­ka­de fa­kul­te­ta „pre­po­ru­ka upra­ve da se su­tra­šnja pre­da­va­nja ot­ka­žu”. Za­po­sle­ni se oba­ve­šta­va­ju i da će sle­de­ćeg da­na bi­ti odr­žan sa­sta­nak de­ka­na s pred­stav­ni­ci­ma stu­de­na­ta, po­sle če­ga će se vi­še zna­ti o da­ljim ko­ra­ci­ma. Upra­va je, da­kle, sa­mo na osno­vu ne­kog pi­sam­ce­ta ne­i­den­ti­fi­ko­va­ne gru­pe stu­de­na­ta od­lu­či­la da se na­sta­va ob­u­sta­vi i na­ja­vi­la usa­gla­ša­va­nje ko­ra­ka s tom gru­pom stu­de­na­ta, što su bi­li do­ga­đa­ji bez pre­se­da­na u du­goj isto­ri­ji po­ku­ša­ja blo­ka­da FF.

O da­ljim ko­ra­ci­ma za­po­sle­ni ni­ka­da ni­su oba­ve­šte­ni, ni­ti su ika­da sa­zna­li na osno­vu če­ga je de­kan do­zvo­lio blo­ka­du fa­kul­te­ta. Ukrat­ko, ne ula­ze­ći u mo­ti­ve, či­nje­ni­ca je da Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet ini­ci­jal­no ni­su blo­ki­ra­li nje­go­vi stu­den­ti, ne­go de­kan fa­kul­te­ta u sa­rad­nji sa stu­den­ti­ma dru­gih fa­kul­te­ta.

O na­vod­noj spon­ta­no­sti stu­dent­skih blo­ka­da sve­do­či i či­nje­ni­ca da je do pot­pu­ne ob­u­sta­ve na­sta­ve na svim fa­kul­te­ti­ma BU do­šlo tek kra­jem de­cem­bra, a o to­me ko­li­ko su stu­dent­ski zah­te­vi i pad nad­stre­šni­ce za­i­sta bi­li raz­log po­bu­ne sve­do­či či­nje­ni­ca da blo­ka­de­re ni­je uop­šte in­te­re­so­va­lo šta po­vo­dom is­pu­nje­nja zah­te­va ima da ka­že pred­sed­nik re­pu­bli­ke u obra­ća­nju na­me­nje­nom upra­vo toj te­mi.

U sva­kom slu­ča­ju, la­vi­na je po­kre­nu­ta. Do­pri­nos su joj da­li ra­zni stu­dent­ski du­še­bri­žni­ci i tu­ma­či stu­dent­skih zah­te­va. Me­đu nji­ma su do­mi­ni­ra­li po­je­di­ni na­stav­ni­ci, ko­ji su ob­ja­šnja­va­li da se stu­den­ti ne bo­re sa­mo za od­go­vor­nost za pad nad­stre­šni­ce već i pro­tiv ko­rup­ci­je, za pro­me­nu lo­šeg si­ste­ma, za bo­lje dru­štvo, za ne­po­sred­nu de­mo­kra­ti­ju, itd. Sve te gran­di­o­zne te­me i pro­ble­mi s ko­ji­ma se čo­ve­čan­stvo su­o­ča­va od svog na­stan­ka sa­da su, ukrat­ko, pa­li na ple­ća „na­še de­ce”, ko­ja su se ne­ja­ka uhva­ti­la s nji­ma uko­štac. U po­re­đe­nju s tom svet­sko­i­sto­rij­skom bit­kom gu­bi­tak aka­dem­ske go­di­ne de­lo­vao je kao bed­na sit­ni­ca o ko­joj go­vo­re pro­tiv­ni­ci bo­ljeg dru­štva i sa­rad­ni­ci „zlo­či­nač­kog re­ži­ma”.

Naj­ra­di­kal­ni­ji u toj bi­ci ni­su bi­li stu­den­ti već po­je­di­ni na­stav­ni­ci. Pre­ma iz­ve­šta­ju s de­kan­skog sa­ve­ta Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta pred sam po­če­tak let­njeg se­me­stra „pred­stav­ni­ci stu­de­na­ta po­sta­vi­li su pi­ta­nje pla­ni­ra­nja po­vrat­ka na na­sta­vu i is­pi­te”, a upra­va im je, na­vod­no, na li­cu me­sta pre­do­či­la osnov­ne in­for­ma­ci­je o če­ti­ri mo­de­la. O ko­jim je mo­de­li­ma reč osta­la je do­bro ču­va­na taj­na, ali je re­če­no da će se oni ak­ti­vi­ra­ti „kad se za to stek­nu uslo­vi”, ma šta to zna­či­lo.

Od sa­mog po­čet­ka bi­la je oči­gled­na po­li­tič­ka po­za­di­na blo­ka­da, ali je ona pri­kri­va­na i pod­se­ća­la je na voj­nu dok­tri­nu ko­ja se u SSSR-u zva­la ma­ski­rov­ka. Ukrat­ko, raz­li­či­tim ma­ne­vri­ma i mam­ci­ma, uz obi­la­to ko­ri­šće­nje dez­in­for­ma­ci­ja, tre­ba­lo je do­ve­sti u za­blu­du ne­pri­ja­te­lja i ostva­ri­ti stra­te­šku pred­nost.

Je­dan od naj­u­spe­šni­jih ma­ne­va­ra u ovom ra­tu pro­tiv dr­ža­ve pred­sta­vlja­la su sva­ko­dnev­na pet­na­e­sto­mi­nut­na „oda­va­nja po­šte” po­gi­nu­li­ma u No­vom Sa­du. U kul­tu­ri u ko­joj kult mr­tvih ima is­tak­nu­to me­sto, ra­ci­o­nal­no uka­zi­va­nje na skri­ve­ne funk­ci­je te prak­se sma­tra­lo bi se sve­to­gr­đem. Ta­ko se pred oči­ma jav­no­sti iza tog ob­re­da od­vi­ja­lo di­sci­pli­no­va­nje i men­tal­no za­lu­đi­va­nje stu­de­na­ta i sred­njo­ško­la­ca.

Na­vod­ne li­ste ne­is­pu­nje­nih zah­te­va i for­mi­ra­nje ko­je­ka­kvih uni­ver­zi­tet­skih ko­mi­si­ja bi­li su sa­vr­šen ma­mac ko­ji je omo­gu­ćio da se pro­te­sti pro­du­že une­do­gled. O dez­in­for­ma­ci­ja­ma ne tre­ba tro­ši­ti re­či. One su na kra­ju uči­ni­le da se no­tor­ne či­nje­ni­ce iz­o­kre­nu i da sve ve­ve­ri­ce i do­bar deo jav­no­sti po­ve­ru­ju da je na­si­lje ko­je se spro­vo­di­lo nad ne­is­to­mi­šlje­ni­ci­ma od­bra­na od pod­lih ak­tiv­no­sti re­ži­ma; da je kr­še­nje Usta­va i za­ko­na od stra­ne fa­kul­te­ta na­čin za oču­va­nje ni­čim ne­u­gro­že­ne auto­no­mi­je uni­ver­zi­te­ta; da po­če­tak na­sta­ve za­vi­si sa­mo od sprem­no­sti dr­ža­ve da is­pu­ni zah­te­ve stu­de­na­ta...

Za­ni­mlji­vo je, me­đu­tim, na ko­ji na­čin se po­na­ša­la vlast, tač­ni­je vla­da. Ovaj deo tek­sta mo­gao bi da no­si pod­na­slov „Lud i zbu­njen”. Zbu­nje­na je, na­rav­no, vla­da, ko­ja se naj­pre pra­vi­la kao da se ni­šta ne de­ša­va i ta­ko pro­pu­sti­la mo­guć­nost da ur­gent­no re­a­gu­je. Za­tim su, uz ne­ve­ro­vat­no ko­le­ba­nje i odu­go­vla­če­nje, pri­me­nje­ne ad­mi­ni­stra­tiv­ne me­re. Na kra­ju je no­va vla­da po­kre­nu­la pro­ces pre­go­vo­ra s rek­to­rom. Me­đu­tim, ako je pro­blem lo­še de­fi­ni­san ne po­sto­ji do­bar na­čin da se on re­ši.

Svih ovih me­se­ci vla­da se ba­vi­la re­ša­va­njem po­gre­šnog pro­ble­ma – blo­ka­da­ma fa­kul­te­ta. Blo­ka­de ni­su, me­đu­tim, pro­blem vla­de, one su pro­blem fa­kul­te­ta i nji­ho­vih upra­va, ko­je su u oba­ve­zi da obez­be­de za­ko­nit rad fa­kul­te­ta. Me­ša­nje vla­de u taj po­sao pred­sta­vlja kr­še­nje auto­no­mi­je uni­ver­zi­te­ta. Stvar­ni pro­blem vla­de je dru­ge vr­ste. Ona bi mo­ra­la da obez­be­di uslo­ve za stva­ra­nje struč­nog i na­uč­nog pod­mlat­ka, od­no­sno struč­ne rad­ne sna­ge, što je je­dan od glav­nih či­ni­la­ca dru­štve­nog raz­vo­ja.

Uko­li­ko dr­žav­ni fa­kul­te­ti ni­su u mo­guć­no­sti da iz bi­lo ko­jeg raz­lo­ga oba­ve svo­ju za­ko­nom pro­pi­sa­nu dru­štve­nu funk­ci­ju, dr­ža­va, ako se po­na­ša ra­ci­o­nal­no, mo­ra da iza­đe iz za­da­tih okvi­ra i pro­na­đe al­ter­na­tiv­na re­še­nja. Si­stem ko­ji se do­mi­nant­no osla­nja na dr­žav­ne fa­kul­te­te mo­žda je­ste naj­bo­lji, ali ni­je je­di­ni. Bo­lji je pri­vat­ni fa­kul­tet ko­ji ra­di ne­go dr­žav­ni ko­ji je u blo­ka­di. Do­vo­đe­nje stra­nih uni­ver­zi­te­ta, sti­pen­di­ra­nje na­ših stu­de­na­ta za stu­di­je u ino­stran­stvu, za­po­šlja­va­nje stra­nih mla­dih struč­nja­ka mo­žda su ne­po­pu­lar­ne me­re, ali sto­je na ras­po­la­ga­nju vla­di za obez­be­đi­va­nje struč­nog ka­dra i mo­gu bi­ti ra­zu­mlji­ve ako dr­žav­ni fa­kul­te­ti iz bi­lo ko­jeg raz­lo­ga ne vr­še svo­ju funk­ci­ju.

Uko­li­ko joj je stvar­no sta­lo do dr­žav­nih fa­kul­te­ta, dr­ža­va bi mo­ra­la da osi­gu­ra svo­ju vla­snič­ku po­zi­ci­ju pro­me­nom za­kon­skih re­še­nja. Kri­ju­ći se iza flo­sku­le o auto­no­mi­ji uni­ver­zi­te­ta, upra­ve fa­kul­te­ta tre­nut­no se na­la­ze u po­zi­ci­ji da bez ika­kve od­go­vor­no­sti kr­še za­ko­ne i ustav­na na­če­la. Kon­kret­no, za­po­sle­ni na fa­kul­te­tu du­žni su (pod pret­njom di­sci­plin­skih me­ra) da sle­de od­lu­ke na­stav­no-na­uč­nih ve­ća (ko­je se do­no­se na pred­log de­ka­na), čak i kad su oči­gled­no u su­prot­no­sti sa za­ko­nom. Na pri­mer, ako pod pri­ti­skom ili u do­go­vo­ru de­ka­na s ple­nu­mi­ma ve­će do­ne­se od­lu­ku da is­pi­te mo­gu da po­la­žu sa­mo od­re­đe­ne ka­te­go­ri­je stu­de­na­ta, on­da je to ne­sum­nji­va dis­kri­mi­na­ci­ja osta­lih gru­pa ko­ja je su­prot­na za­ko­nu, ali ne po­sto­ji na­čin da zbog to­ga iko od­go­va­ra. Su­prot­no po­na­ša­nje na­stav­ni­ka pod­lo­žno je, me­đu­tim, di­sci­plin­skim me­ra­ma ko­je iz­ri­če de­kan. Slič­no je i s mno­štvom dru­gih stva­ri ko­je dr­žav­ne fa­kul­te­te či­ne ne­ra­ci­o­nal­nim sa sta­no­vi­šta ostva­re­nja dru­štve­nih in­te­re­sa, ali to sa­da ni­je te­ma.

Ka­ko god, fa­kul­te­ti će u ne­kom tre­nut­ku na­sta­vi­ti da ra­de, a da li će na­stav­ni­ci na­sta­vi­ti da uži­va­ju u bla­go­de­ti­ma sa­mo­u­prav­nog si­ste­ma ko­ji su, upr­kos sve­ko­li­koj tran­zi­ci­ji ko­ju su pod­sti­ca­li, oču­va­li sa­mo za se­be, osta­je da se vi­di. Ako do pro­me­na do­đe, raz­log će bi­ti po­li­tič­ka am­bi­ci­ja po­je­di­nih de­ka­na i in­stru­men­ta­li­za­ci­ja uni­ver­zi­te­ta u po­li­tič­ke svr­he. Ti­me je otvo­re­ne Pan­do­ri­na ku­ti­ja, iz ko­je su već po­če­le da iz­la­ze raz­li­či­te ale i utva­re ko­je je ova­kav vi­so­ko­škol­ski si­stem skri­vao.

*Pro­fe­sor Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du