EU nemoćna u novom sukobu

Novi opasan sukob na Bliskom istoku podigao je svet na noge. Pozivi na mir i predlozi za rešenje problema stižu sa svih strana. Prema očekivanjima, sve oči su uprte ka Vašingtonu, Moskvi, Pekingu... Reakcije iz evropskih prestonica, međutim, uglavnom su pri dnu novinskih stranica, u vidu protokola.

Istini za volju, Stari kontinent se u svojim potrebama za energentima više oslanja na Norvešku, SAD (tečni gas), Katar, Alžir ili Azerbejdžan. Ipak, Bliski istok ostaje važan deo globalnog tržišta ovog ključnog proizvoda, što indirektno utiče i na Evropu. Posebno kad je reč o ceni, stabilnosti snabdevanja...

A globalni mediji sukob Izraela i Irana već upoređuju s onim u Ukrajini, koji je naš kontinent potresao iz temelja i potpuno ga izbacio iz koloseka, nateravši i najmoćnije ovdašnje igrače da se dobro zamisle i posvete traženju strategije za epohu koja nas čeka.

Podsetimo, evropske sile su nakon raspada Osmanskog carstva (1918) uspostavile kolonijalnu i mandatnu vlast nad velikim delovima Bliskog istoka. Ove teritorije nisu uvek zvanično nazivane kolonijama, već često „mandatima pod okriljem Društva naroda”, ali su funkcionisale kao de fakto kolonije. Najveću korist iz ovakvog rešenja izvukle su Velika Britanija i Francuska. Ali u to vreme ove dve zemlje bile su prvoklasni politički igrači.

Drugi svetski rat, a pogotovo period posle njega, promenio je sliku Starog kontinenta. Ulazak u novi milenijum to je dodatno potvrdio. Rusija se punim kapacitetom i sa obnovljenim imperijalnim ambicijama vratila na svetsku scenu. Vratila se i Turska. Kina i Indija postale su nezamenjivi globalni igrači s posebnim uticajem. Jedino je sama Evropa ostala tu gde je i bila, ali uveliko „skraćena” za nekadašnje kolonije. Čak je i u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija reč Londona ili Pariza izgubila nekadašnju težinu.

Tako je i aktuelni sukob Izraela i Irana u „centru savremene civilizacije”, kako Evropljani vole za sebe da kažu, dočekan nespremno i s vidnom nervozom. Prema prvim reakcijama stiče se utisak da su u igri tek rečenice prepisane iz bezbrojnih deklaracija koje se bave globalnim pitanjima. Zauzetost Ukrajinom pokazala se kao loše rešenje u svakom smislu.

Od početka najnovijeg sukoba na Bliskom istoku jasno je da se sve odvija pod budnim okom Vašingtona. Izjave o „nepoželjnosti” mešanja drugih država bile su vrlo jasne. Evropljanima je preostalo tek da ih po tom pitanju zastupa – Moskva. Ne treba ni zamišljati kakvu je reakciju u prestonicama na kontinentu izazvao subotnji pedesetominutni telefonski razgovor Vladimira Putina i Donalda Trampa.

Objektivno, u ovom trenutku ni London, ni Berlin, ni Pariz ne smeju da igraju otvorenim kartama. Svoje adute u velikoj meri su potrošili u Ukrajini. Preostalo im je tek da odluče koju će stranu da podrže u novom sukobu. A sudeći prema dešavanjima na istoku Evrope i pogrešnim odlukama u vezi s Rusijom (sankcije), ne bi bilo iznenađenje da načine još neki ishitren korak.

Večiti problem Evropljana – glad za energentima – kako god da bude okončan sukob Izraela i Irana, neće biti ništa manji. Naprotiv. Sem toga, pretnja Teherana da će zbog rata zatvoriti Ormuski moreuz, ključan put za transport nafte (oko 20 procenata svetske trgovine) samo će vrednost ovog goriva poslati u nebesa. Irak već najavljuje cenu od 300 dolara po barelu.

Takve okolnosti ne mogu a da ne utiču na odluke i Brisela i pojedinačnih prestonica. Ali očigledna nesaglasnost o tome šta su prioriteti za izlazak iz sadašnjih složenih okolnosti, a šta puko pozivanje na prošlost i vreme moći, sprečavaju evropske političare da razmišljaju racionalno. Kako vidimo, to vešto koriste i Donald Tramp i Vladimir Putin i Si Đinping i Redžep Tajip Erdogan.

Kako piše nemački dnevnik „Velt”, Brisel je u potpunosti izgubio moć da utiče na dešavanja na Bliskom istoku. U petak, na primer, evrodiplomate su se okupile kako bi razmotrile situaciju nastalu nakon izraelskog raketnog napada na Iran. Iako je objavljeno zajedničko saopštenje, svima je bilo jasno da ono jednostavno nema šanse da zaživi. Nijedna njegova tačka. Ispostavilo se da su Evropljani oštro podeljeni u podršci jednoj ili drugoj zaraćenoj strani.

Takva situacija neodoljivo podseća na raznoglasje koje vlada kad je reč o dešavanjima u Ukrajini, gde je već svima jasno da je održivo rešenje, s blagonaklonošću SAD, isključivo u rukama Rusije. S druge strane, sukob na Bliskom istoku donosi drugačiji tip opasnosti i slična saglasnost teško da može biti postignuta. Jer ovaj prostor, za razliku od Ukrajine, važan je za celu planetu.

Možda za Evropljane ovde i nema mnogo mesta, ali sve nesumnjivo ukazuje na to da će izraelsko-iranska kriza za zemlje Starog kontinenta predstavljati još jedan korak – unazad.