Seoba snežne guske

Krajem septembra velika jata snežnih gusaka kreću sa Grenlanda kako bi stigla do svojih zimovališta pre nego što stegnu mrazevi. Oktobar i početak novembra koriste da predahnu u Kanadi, na obalama reke Sen Loran, a zatim produžuju na jug, ka Meksičkom zalivu i delti Misisipija, gde svake godine provode zimu. Tu ostaju sve do marta, kad ponovo poleću na sever, ka Grenlandu, gde ostaju tokom leta.

Snežne guske letuju u tundri, među lenjim rekama i bistrim jezerima, ili na obali mora. Neke od ptica radije se odlučuju za stenovite obode tundre, planinama zaštićene od severnih vetrova.

Ove ptice dobile su ime zbog svog snežnobelog perja. Međutim, samo oni koji dobro poznaju ovu ptičiju vrstu znaju da postoje bele i „plave” snežne guske, koje izgledaju kao da nisu ni u kakvom srodstvu. Ove ptice razlikuju se jedino u tome što je perje plavih snežnih gusaka samo na glavi i vratu belo, a na ostalim delovima tela sivkasto. Visoke su oko 70 centimetara, teške od dva i po do tri i po kilograma, a raspon krila im je četrdesetak centimetara. Noge su im crvene, kljun ružičast, a krila oivičena crnim perjem. Bele snežne guske obično se pare sa belim, a plave sa plavim guskama, mada ima i ukrštanja ove dve podvrste ptica.

Kada izaberu partnera, snežne guske ostaju sa njim do smrti. Pare se tokom prolećne seobe na sever, a gnezda svijaju u junu, desetak dana pošto slete na odredište. Gnezdo je obično udubljenje u zemlji, ušuškano uz pomoć suvog lišća, travki i ženkinog paperja. Ženka snese tri do pet jaja – svakoga dana po jedno. U narednih 25 dana, dok ona leži na jajima, mužjak je ne ispušta iz vida, čuvajući i nju i gnezdo od nezvanih gostiju. Kako bi bile bezbednije, snežne guske se gnezde u kolonijama u kojima ponekad ima i po nekoliko desetina hiljada ptica. Gnezda često svijaju i u blizini snežnih sova, koje rasteruju neprijatelje ovih ptica. Broj preživelih mladunaca u kolonijama koje se nalaze pored gnezda ovih sova mnogo je veći nego kod ptica koje nemaju takvu zaštitu. Najveća opasnost preti mladim pticama, koje često završe kao plen arktičkih lisica ili pomornika – ptica sličnih galebovima.

Ove severnoameričke ptice su biljojedi: hrane se lišćem, travom i korenjem, koje iskopavaju iz mulja i blata svojim snažnim kljunovima. Da bi lakše svarile hranu, snežne guske gutaju i školjke, pesak i sitan šljunak. Tokom seobe u jatima sleću na njive, ponekad desetkujući polja zasejana kukuruzom, ovsom i pšenicom, zbog čega ih ratari love i ubijaju kao štetočine.

D. D.