Odmor i razonoda s obe strane svoja četiri zida

Gužve na graničnim prelazima, odloženi i otkazani letovi. Sobe u skupo plaćenom smeštaju, koje nisu ni nalik onima na internet prezentaciji. Cene u restoranima na rivijeri od kojih presedne ono što pojedete. Pretrpane plaže i višednevne kiše, koje vam zakinu to malo odmora... Sve ove tamne strane imperativnog letovanja na morskoj obali, čemu većina robuje više nego celogodišnjim obavezama na poslu, odbacili su poklonici trenda u usponu, nazvanog – stejkejšen. Engleska kovanica od reči stay (ostati) i vocation (odmor) mogla bi da se prevede kao „odmor u mestu” ili „odmor kod kuće”. Napomena za sve koji su se namrštili pred tom jeretičkom idejom: koncept stejkejšena je bitno širi od provođenja letnjih ferija u četiri zida.

Naravno, ukoliko vas to opušta, potpuno je legitimno i da čitavog letnjeg odmora daljinskim upravljačem menjate TV programe, bindžujete neodgledane serije, uronite u video-igrice ili se poduhvatite dugo odlaganog renoviranja životnog prostora. Stejkejšen nije „prinudni izbor” usled besparice i nemogućnosti podizanja još jednog „namenskog” kredita. To je odluka da se isproba nešto drugačije, što, kako pokazuju „korisnička iskustva” i analize psihologa, može da donese pregršt dobrobiti.

Kako, dakle, treba da izgleda letovanje s epicentrom na adresi stanovanja? Oni koji su se odvažili listom tvrde da je biti turista u svom gradu prilično uzbudljivo, ukoliko se sve valjano isplanira. Za stanovnike velikih varoši slobodno vreme je prilika da posete muzeje i galerije koji su mesecima na listi želja, potisnutih obavezama. Isto važi i za odlazak na bioskopske projekcije, naročito one nesvakidašnje, pod otvorenim nebom. Cunjanje po delovima grada koje su vam mimo uobičajenih trasa kretanja takođe može da bude zabavno: saznaćete šta su sve u međuvremenu investitori srušili i izgradili, koji novi kafići i restorani su otvoreni... Kad smo kod ugostiteljskih usluga, tokom stejkešena ste u prilici da sednete za sto i na mestima od kojih ste prezali, strahujući koliki će biti ceh. Uostalom – letovanje je vreme lagodnijeg trošenja, a gotovo je sigurno da račun neće biti bolniji od onog u prosečnom primorskom restoranu. Ukoliko ste ljubitelj muzike, upišite u agendu i neki od festivala kojih sigurno ima u vašem gradu ili bližem okruženju.

Poseta najbližim većim urbanim centrima dobra je preporuka za stanovnike varošica i gradića, baš kao što se i žiteljima „betonskih džungli” savetuje ekspedicija u suprotnom smeru. U svakom od mestašaca postoje sadržaji za barem nekoliko zanimljivih sati, a tu su i kafane „na glasu”, gde se obilno i jeftino obeduje. Obaška, možda vam se posreći da u izlogu neke manje prodavnice ugledate odeću ili obuću za kakvom ste nedeljama tragali po šoping-molovima. Ukoliko vam mesto kome ste došli u kratku posetu „uđe pod kožu”, boravak možete da produžite na dan-dva, tim pre što je svaka promena sredine okrepljujuća. Još ako u okolini imate rođake koje ne stižete da posetite usled poslovnih obaveza, eto prilike da se spoji lepo i korisno.

Kada je reč o promeni prebivališta, stejkejšen uključuje i opciju kratkoročne zamene stana ili kuće sa prijateljima, ukoliko postoji obostrano interesovanje. Podvarijanta je da na par nedelja odsednete kod komšija koji su otputovali na more. Biće vam zahvalni zbog zalivanja cveća, brige o kućnom ljubimcu i na tome što ćete regularno paliti svetlo, „da lopovi ne pomisle kako nema nikog u stanu”. Uopšte uzev, sadejstvo s prijateljima je od strateške važnosti u strategiji „kućevanja”. Večernja ili celodnevna okupljanja, bez grča od toga „da se sutra radi”, relaksiraće i produbiće vaše prijateljstvo. I tu stejkejšen nudi efektan savet: zamislite da ste tog dana u nekoj zemlji koju ste skupa odabrali, slušajte muziku tog podneblja, upražnjavajte tipične aktivnosti tamošnjeg naroda i pripremajte jela dotične nacionalne kuhinje – kako god da vam uspeju, zabava je zagarantovana. Rotirajte se u ulozi domaćina, a tokom sedeljki možete i da ogovarate poznanike koji vas tih dana „bombarduju” svojim selfijima i fotkama sa „prstiju” Halkidikija ili plaža u Turskoj, Egiptu, Tunisu, Crnoj Gori, Hrvatskoj...

Psiholozi i sociolozi koji su analizirali stejkejšen saglasni su da pruža obilje benefita. Najpre, oslobađa od latentne nervoze koja prati proces odabira neke udaljene destinacije, a umanjuje i probleme sa sastavljanjem finansijske konstrukcije. Drugo, nema putnog stresa, nepredviđenih troškova i kulturnog šoka, ukoliko odabrano odredište nije onakvo kakvo smo ga zamišljali. Nema ni presije „da se super provedemo, kad smo već dali tolike novce”. Ostanak u mestu stanovanja i njegovom bliskom okruženju omogućava bolju kontrolu nad vremenom i fleksibilnu promenu planova. Psiholozi ukazuju da ćete biti pošteđeni još jednog vrlo rasprostranjenog stresa – od povratka u relativno sivu i monotonu svakodnevicu, nakon deset-petnaest dana života u „nestvarnoj stvarnosti” turističkih rajeva. I poslednje, ali ne i najmanje važno, moći ćete da se posvetitite svemu onome što u trci za rokovima i poslom često zanemarite – uključujući i članove porodice...

Da nabrojane dobre strane ne ostanu bez onog „ali”, stručnjaci upozoravaju: da bi kućno letovanje zaista bilo odmor, obavezan je temeljni otklon od svakodnevnih rutina. I naravno, „pod ključem i katancem” mora da ostanu razmišljanja o poslu i strepnja pred obavezama po povratku na radno mesto. Još ako ste u stanju da se otrgnete sa povoca kojim smo vezani za notifikacije na mobilnom telefonu, društvene mreže i mejlove, stejkejšen će biti iskustvo koga ćete se rado sećati i želeti da ponovite.

Za one koje je čitava ova priča zainteresovala, evo kako je sve počelo. Istorijski gledano, anglosaksonski svet je rodno mesto i pojma i prakse stejkejšena. Širio se iz Velike Britanije od 2007, usled osetnog poskupljenja benzina i slabljenja nacionalne valute. Najpre je masovno „zapalio” Sjedinjene Države, potom Australiju, a onda ga je prigrlila i Evropa, od Skandinavije pa dalje na jugozapad. Radikalno ekološki osvešćeni pojedinci su ga zdušno promovisali, ističući da manje putovanja, a samim tim i manje trošenja fosilnih goriva, čini dobro planeti Zemlji. Godine virusa korona bile su „zlatno doba” za ideologe stejkejšena. Njihova iskustva i saveti o tome kako da životni prostor bude i poprište zabave i opuštanja, blagotvorno su delovali na čovečanstvo u prinudnoj izolaciji. U prvom postkovidnim letima, dobrovoljni ostanak kod kuće bio je opcija „non grata” – svi su želeli da putuju, ne pitajući za cenu, što su turoperateri neštedimice iskoristili. Posle tog euforičnog turističkog talasa, stejkejšen se ponovo vraća na pozicije s kojih je potisnut, osnažen aktuelnim argumentima, a to su inflacija i sve viši troškovi života, energetska kriza, strah od terorizma i iznenadnih rasplamsavanja ratnih žarišta.

Današnji promotori stejkejšena sigurno ne znaju da je nehotični preteča njihovog učenja bio jugoslovenski rok pesnik Branimir Džoni Štulić, lider benda „Azra”. On je još 1981. snimio pesmu „Poljubi me”, koja se završava stihovima: „Ljubitelji dosade, udružite snage,

kupališna sezona počinje,

idite na mora, oceane.

I čuvajte se ajkula,

motrite na ljude,

ovo su nesigurna vremena…

Miki, ostani kod kuće”.

Čovek kome se Džoni u pesmi obraća je njegov prijatelj iz mladosti, koji se pojavljuje kao junak još jedne Štulićeve kasnije numere. Elem, u ovovremenom ključu, citirani stihovi čitaju se kao kritika diktature potrošačkog društva i atmosfere straha koji se valja poput talasa. Straha od politički trusne afričke obale Sredozemnog mora, kojim plove američki bojni brodovi. Od ratne senke koja se širi s Bliskog istoka. Od seizmološki aktivne Grčke i Turske i tamošnjih katastrofalnih požara. Od španskih i francuskih letovališta, gde je već bilo bombi i kamiona-ubica. Od jadranske rivijere, ispod čije gostoljubivosti tinjaju žarišta mržnje i potencijalne agresivnosti…

Pa, Miki, odluči šta ćeš ovog leta.

Prigovori i odgovori

* Stejkejšen je dosadan – zapravo može da bude i te kako uzbudljiv i intenzivan, ako ga dobro osmislite.

* Stejkejšen ne donosi opuštanje – upravo suprotno: to je odmor bez dodatnog umora i stresa od putovanja, što dovodi do brže mentalne i fizičke relaksacije.

* Stejkejšen ne obogaćuje životna iskustva – nove perspektive mogu nastati i u dobro poznatom okruženju, jer na odmor se ide glavom, a ne nogama

Oaze u komšiluku

Za sve kojima je leto nezamislivo bez zabave na vodi, dobra vest je da su otvoreni bazeni i akva-parkovi u Srbiji gotovo strateški pravilno raspoređeni, od Bačkog Petrovca do Doljevca i Vladičinog Hana na jugu. Prvi vodeni park otvoren je 2007. u Jagodini, i do danas je ostao jedan od sinonima za taj grad. Trenutno najveći akva-parkovi su „Raj” u Vrnjačkoj banji i „Petrolend” u Bačkom Petrovcu. Onima koji žive na severu naše zemlje, Mađarska je nadohvat točkova, a tek tamo ima svakojakih „malih Panonskih mora”. Uz to, postoje i brojna jezera sa uređenim plažama, od kojih se lepotom i posećenošću ističu Srebrno jezero u blizini Velikog Gradišta, kompleks sedam veštačkih jezera u Beloj Crkvi, jezero Ćelije kod Kruševca, Zlatarsko jezero u dolini Uvca, Borsko jezero... Naravno, valja pomenuti i dunavska kupališta u naša dva najveća grada – Adu Ciganliju u Beogradu i Štrand u Novom Sadu, koji postoji još od 1911. godine. Rekreacija ne mora biti samo u vodi: ako ste stejkejšen turista, potražite gde se u vašoj okolini nalaze staze za šetnju kroz prirodu, a ako ste u boljoj kondiciji, otiđite na lagano planinarenje ili vožnju bicikla.