Skoro godina bez pobede

Više od decenije su se odbojkašice Srbije sa svih velikih takmičenja vraćale sa medaljama oko vrata. Iako je dugi niz prekinut još prošle godine, naša ženska reprezentacija je postala simbol kontinuiteta, vrhunskog kvaliteta i pobedničkog mentaliteta. Danas, skoro godinu dana od poslednje pobede, tačnije 329 dana od trijumfa nad Francuskom u prvom kolu grupne faze Olimpijskih igara u Parizu, u pitanje je doveden opstanak plavih u Ligi nacija.

Srpkinje su za sad jedina ekipa bez ijedne pobede u ovogodišnjem VNL-u, sa učinkom 0-8, što ih je posle dve nedelje takmičenja ostavilo na poslednjem mestu na tabeli. Nije im pošlo za rukom ni da iskoriste prednost domaćeg terena – iako su igrale pred svojom publikom u Beogradu, nisu uspele da savladaju Poljsku, Francusku, Nemačku i SAD u Areni.

Situacija bi bila alarmantna i za prosečnu reprezentaciju, a naročito za onu koja se do nedavno borila za najveće uspehe, dok i dalje nosi titulu dvostrukog uzastopnog prvaka i jedne od najtrofejnijih evropskih selekcija.

Jedan od razloga je smena generacija - jednom je morala da se desi. Iako se na mesto uspeha vratio trofejni selektor Zoran Terzić, ovog puta na raspolaganju umesto onih igračica koje su ispisivale istoriju našeg državnog tima u zlatnoj eri, na raspolaganju ima nove, mlade igračice. Sve su to uzdanice koje i godinama unazad treniraju sa svetskim prvakinjama, ali izgleda da su uigravanje, pritisak, porazi i manjak rutine su učinili svoje. Srbija više ne igra utakmice koje sigurno dobija – već one u kojima traži izlaz iz krize.

Međutim, takvi se elementi od mladih igračica ne mogu očekivati preko noći, a ono što je ohrabrujuće jeste borba koju su plave pokazale u dosadašnjim mečevima Lige nacija. Iako osam poraza, čak pet utakmica završeno je u taj-brejku u kojem su nijanse presudile o pobedniku i to je ono što vraća sigurnost i nadu u ovakvom trenutku. Neizbežna je i činjenica da tokom obe nedelje u sastavu nije bila Tijana Bošković, jedna od najboljih odbojkašica sveta, sa kojom bi sigurno scenario bio drugačiji, a svi veruju – i hoće u trećoj nedelji takmičenja u Holandiji.

Ipak, ma koliko teška bila Liga nacija i ovakav start, to je samo uvod u ono što sledi i što je prioritet – Svetsko prventsvo u avgustu, gde Srpkinje brane dve titule. Uz Tijanin povratak, očekuje se i priključenje i blokera Mina Popović, što će nesumnjivo biti veliki plus, da donese stabilnost, snagu i autoritet kakve imaju trofejne igračice. Sa druge strane, istakao je i selektor Terzić da smatra da ova ekipa ima perspektivu za planetarni šampionat i da će biti spremna za ono najvažnije.

I dalje ima nade da se sačuva status u elitnom takmičenju, što će plave sigurno probati u Apeldoru. Iako se rezultatski trenutno nalaze na najnižoj tački, neizbežno je da ekipa ima potencijal za novi početak. Neophodno je strpljenje, jer bez obzira na sve, Srbija nije zaboravila kako se osvajaju trofeji, samo joj treba vremena da ponovo nauči kako se pobeđuje.

Terzić: Dečije bolesti moraju da se preleže

U poslednjem meču u Beogradskoj areni, Maja Aleksić i saigračice izgubile su od Poljske posle četiri seta. Ipak, borile su se plave do poslednjeg atoma snage da pruže što bolju partiju pred svojom publikom i u tome su uspele. Bitke po setovima su trajale sve do završnica, u kojima se bolje snašao iskusniji protivnik.

- Protiv Poljske, jedne od glavnih favorita za osvajanje VNL-a, igrali smo mnogo opuštenije, dok je protiv drugih ekipa to bilo drugačije. Važno je da su odigrale bolje nego ranije – to je i cilj. Ali, opet u završnicama je vidljivo da su stegnute. Sve su to neke dečije bolesti, koje moraju da se preleže… Ekipu čine mlade igračice koje nisu mnog igrale za reprezentaciju. Treba ih samo malo sačekati – pričao je selektor Zoran Terzić na kraju druge nedelje Lige nacija.

Većina devojaka dobila je priliku da se pokaže u nedelji u Beogradu, a borba nije izostala u svakom od mečeva.

- Rekao sam im pre meča – možemo da pokažemo da smo ekipa ili nismo, ili ćemo se boriti, izgarati, pokazati najbolju partiju bez obzira na krajnji rezultat, što je već znak da ličimo na ekipu, ili ćemo da padamo i da nas ne bude briga zbog poraza, onda je to mnogo opasno. Tako da je to isto jedna od stvari koja raduje, dok ima i poprilično onih koje ne. Ranije je uvek prednost u snazi i visini bila na našoj strani, a sad je golim okom vidljivo da je, bilo koja ekipa bila sa druge strane, drastično na njihovoj. To ćemo da promenimo povratkom Tijane Bošković i Aleksandre Uzelac, nadam se da će sve doći na svoje mesto – zaključio je Terzić.

J. K.