Afrički poraz haške pravde

Pravda je slepa, potvrdio je ovih dana Međunarodni krivični tribunal za Ruandu, osnovan 1994. godine da pronađe krivce za pokolj 800.000 pripadnika plemena Tutsi te godine na afričkom ekvatoru.

Odlukom tribunala za Ruandu, izmeštenog iz Haga u glavni grad Tanzanije, Arušu, pukovnik Teonest Bagasora (61) osuđen je 18. decembra na doživotnu robiju zbog „genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina”. Današnji glavni tužilac tribunala Hasan Bubakar Džalov, naslednik u toj fotelji kod nas dobro znane Karle del Ponte, okrivio je Bagasoru da je „arhitekta genocida u Ruandi”, ali nakon dugog većanja, tribunal je doneo presudu po kojoj je Bagasoro počinilac genocida, izostavljajući da ga proglasi i „arhitektom istrebljivanja”.

Pukovnik Bagasoro je, naime, 6. aprila 1994. godine bio komandant artiljerijskog puka koji je obezbeđivao prestonički aerodrom u Kigaliju, kada je „nepoznati nišandžija” sa obližnjeg brda Masaka oborio predsednički avion i na licu mesta usmrtio lidere Ruande i Burundija: Žuvenala Habjarimana i Siprijena Ntarijamire.

Na vest o atentatu na predsednika Habjarimana, Ruanda se u sledećih 100 dana pretvorila u nezapamćenu klanicu. Većinsko pleme Hutu optužilo je Tutsi sunarodnike u Ruandi za ubistvo lidera. Pred očima impotentne međunarodne zajednice, ostrašćeni Hutu masakrirali su tog proleća preko 800.000 Tutsija. U jeku klanice u brdovitoj Ruandi, kanadski general Romeo Daler, komandant snaga UN stacioniranih u Ruandi (oko 2.500 „plavih šlemova”), radi nadziranja ranijeg mirovnog sporazuma između Hutua i Tutsija vapio je Savetu bezbednosti da pošalje pomoć. „Dobro naoružanih 5.000 ’plavih šlemova’ bili bi u stanju da obuzdaju genocid”, pisao je tada general Daler Ist Riveru u izveštajima u kojima je pukovnika Bagasoru označavao kao „stožer genocida”.

Avaj, pet stalnih članica Saveta bezbednosti odbacile su Dalerov zahtev i naložile povlačenje 2.200 mirovnjaka iz Ruande!

Ulazak Tutsi jedinica današnjeg predsednika Ruande generala Pola Kagamea u glavni grad Kigali označio je leta 1994. godine kraj nepojamnog masovnog zločina. Novembra 1994. godine Haški sud je osnovao specijalni Međunarodni krivični tribunal za Ruandu u Aruši.

Istog dana kada je Međunarodni krivični tribunal u Aruši poslao pukovnika Bagasoru na doživotnu robiju, taj sud je oslobodio svih optužbi njegovog pretpostavljenog, generala Gratijena Kabiligija, komandanta specijalnih jedinica u čijoj je nadležnosti između ostalog bilo i obezbeđivanje aerodroma kod koga je oboren predsednički avion.

„Uprkos svim sredstvima koje je imao na raspolaganju i godinama istrage, Međunarodni krivični tribunal u Aruši ostao je bez odgovora na pitanje ko je tačno smislio genocid u Ruandi. Nakon 14 godina istrage, ispada da se genocid u Raundi desio spontano: niko od naslednika žrtava i preživelih ne veruje u to. Pukovnik Bagasoro bio je očigledno izvršilac naloga, ali ne i glavni nalogodavac. U tribunalu nije postojala volja da se genocid u Ruandi ispita do kraja. Tribunal je moralno hendikepiran, njegove presude uneće dodatni nemir među narodima ovog regiona”, prenosi izjavu profesora Filipa Rejntjensa sa univerziteta u Antverpenu agencija AFP.

Da li je Haški sud uopšte u stanju da odmeri pravdu za nečuvena zlodela koja su se krajem prošlog veka desila u Ruandi, na Balkanu, u DR Kongu...? Što se Ruande tiče, istragu o pokretačima genocida u startu je zatukla Karla del Ponte, prvi glavni tužilac tribunala u Aruši.

„U opisu rada tribunala nije bavljenje pokretačima genocida”, upozorila je još 1994. godine Karla del Ponte.

A zatim je prešla na „slučaj bivše Jugoslavije”.