Mikin zlatni prah

Mokrin – „Kad umrem, nemojte da tugujete, nego zapalite vatru u selu. Pevajte, igrajte i kazujte poeziju oko nje. Pre toga, neka zvone crkvena zvona”, ostavio je u amanet Miroslav Mika Antić svom prijatelju Miti Goliću iz Mokrina. Tako je i bilo tog 24. juna 1986. godine. Sudbina je htela da Mita poživi 54 godine, kao i Mika, a sve do tada, svakog leta istog datuma palio je 54 baklje u centru Mokrina, onako kako je veliki pesnik, novinar, reditelj, slikar želeo. Od tada je nastao Memorijal Miroslav Mika Antić, koji se u njegovom rodnom selu održava već 40 godina.

Zvonila su večernja crkvena zvona i ovog 24. juna u Mokrinu. Kažu da je na dan kad je napustio ovaj svet na rukama imao zlatni prah. Ležao je na odru, dok su mu ruke svetlucale. Pokušali su da ih operu, ali prah nije silazio. Slikao je suncokret, mešajući oker sa zlatnim prahom, a na toj nedovršenoj slici napisao je: „Hteo ja još, pa stao.” Ispostavilo se da već 40 godina Mika nije stao, nego i dalje oslikava svoje najlepše stihove i prozu koju kazuju umetnici okupljajući se na mokrinskom Varoškom trgu. Srećom, među njima su i oni koji su ga poznavali. Ratomir Rale Damjanović, književnik, novinar i najbolji srpski recitator, maestralnim izvođenjem odlomaka iz „Koncerta za 1.001 bubanj” i pesme „Oproštaj”, izazvao je buru emocija kod publike.

– Mika 40. put u Mokrinu! Svaka čast Mokrinčanima i Miki što je preživeo sva nevremena i ostao toliko godina na trgu među decom koja će biti pesnici, književnici, a umetnost i kultura su jedina naša šansa u životu. Mika je veliki. On je mali princ srpske literature. Mika je sav u Mokrinu i sav u deci sveta. Kao i pre 60 godina, kada sam na takmičenju recitatora-amatera Jugoslavije u Zagrebu govorio pesmu „Posmrtni marš klovnova”, i danas sam je recitovao. Zauzeo sam tamo dvostruko prvo mesto. Mika mi je tada čestitao, a za mene je to bilo kao da me je pohvalio Arhangel Gavrilo. To je jedno lepo sećanje za mene, jer sam u toj pesmi uvek isto mlad – rekao je za „Politiku” Damjanović.

Na glumce Ivana Jevtovića i Vjeru Mujović Mikino stvaralaštvo ostavilo je dubok trag.

– Miroslav Antić je jedan od retkih pesnika, pored Desanke Maksimović, koji žive u našem narodu. Žao mi je što se danas toliko masovno ne govore i stihovi drugih pesnika, a tu je Mika privilegovan. Usudiću se da kažem da i oni manje obrazovani ljudi znaju bar po neke njegove stihove. Zato je lepo što mu se Mokrin odužuje Memorijalom. Svi rastemo zajedno s Mikom – navela je Mujovićeva.

– Mika mi je bio velika inspiracija i pre studiranja. Redovno se susrećem s njegovim delom i likom. Bio je veliki buntovnik i za nas pankere iz Novog Beograda ogromna motivacija. Izuzetna mi je čast što danas učestvujem na Memorijalu – istakao je Jevtović.

„Ako ti jave: umro sam, ti znaš, ja to ne umem” – znao je Mika, dok je pisao ove stihove „Besmrtne pesme”, da će živeti večno. Zato se ni ovog puta nismo oprostili od njega. Pod zvezdanim mokrinskim nebom vrcalo je sve od ljubavi, emocija, osmeha, aplauza i suza. Do sledećeg susreta, pogledali smo u nebo i namignuli, jer znamo „da još uvek šašav leti i živi”.

Povodom jubileja, Mesna zajednica Mokrin opredelila je plakete i povelje onima koji su prethodnih godina učestvovali u organizaciji i održavanju svečanosti u Mikinu čast.

– Dobitnici povelja su novinar „Politike”, Mokrinčanin Bogdan Tane Ibrajter, glumac Miodrag Petrović, književnik i novinar Miroslav Vujičić, bibliotekarka Darinka Maljugić i članovi Tamburaškog orkestra „Mokas” koji svake godine sviraju i pevaju na manifestaciji – rekao je predsednik Saveta MZ Mokrin Goran Ristić.