Vašington: Vredelo je

Kad je Bog­dan Bog­da­no­vić le­ta 2014. vreo be­o­grad­ski as­falt do­dat­no ugre­jao sa 123 po­e­na u če­ti­ri su­sre­ta pr­o­tiv Cr­ve­ne zve­zde, pre­o­vla­da­lo je mi­šlje­nje da u do­gled­no vre­me ne­će da se po­ja­vi ne­ko ko će taj uči­nak da nad­ma­ši. Pr­o­sto, si­mul­tan­ke ka­pi­te­na Orlo­va iz­gle­da­le su ma­gič­no i na­da­sve ne­po­no­vlji­vo. Uti­sak je do­dat­no po­ja­čan či­nje­ni­com da po­sle ka­no­na­de asa Kli­per­sa, Pa­r­ti­zan ni­je osvo­jio ti­tu­lu šam­pi­o­na ni­ka­da – sve do po­ja­ve ma­gič­nog Dvej­na Va­šing­to­na.

Pan­te­re je u po­lu­fi­na­lu ukr­o­tio sa 40, od­no­sno 25 ko­še­va, dok je Go­lu­bo­ve „ski­dao”, kao da su gli­ne­ni, br­o­je­ći do 23, to jest 41. Ukup­no 129, šest po­e­na vi­še od pred­vod­ni­ka re­pre­zen­ta­ci­je Sr­bi­je! Na stra­nu ne­do­sta­ci Ame­ri­kan­ca, na­pa­dač­ki ta­le­nat mu je na ni­vou ve­li­ka­na igre pod obru­či­ma.

Sto­ga ni is­hod u fi­na­lu pr­o­tiv Spar­ta­ka ni­je smeo da bu­de dru­ga­či­ji, cr­no-be­li su, is­po­sta­vi­lo se la­ko (2:0), osvo­ji­li Su­per li­gu po­sle 11 go­di­na!

- Ne­ve­ro­vat­no, mno­go sam sre­ćan. Šam­pi­o­ni smo dru­gi put u jed­noj go­di­ni. Za­vr­šio sam pr­vu se­zo­nu van SAD i po­no­san sam na tre­ne­ra i sa­i­gra­če. Ste­kao sam ve­li­ko is­ku­stvo, ove­ko­ve­če­no na pra­vi na­čin – re­kao je Va­šing­ton, vid­no za­do­vo­ljan.

Za raz­li­ku od ve­ći­ne su­na­rod­ni­ka u eki­pi iz Hum­ske, Dvejn je uz tim ostao do kra­ja i dao po­sled­nji atom sna­ge za grb Valj­ka.

- Skr­oz sam is­cr­pljen, me­đu­tim – vre­de­lo je. Po­seb­no sam po­no­san na mla­đe sa­i­gra­če, kao i na tre­ne­ra Bog­da­na. Sve­stan sam da je pr­o­šlo mno­go vre­me­na ot­kad je klub osvo­jio dve ti­tu­le u se­zo­ni – ovo je isto­rij­ski tre­nu­tak!

Iako je bio bez da­ha, bek je mu­dro zbo­rio. Tač­no 12 go­di­na se cr­no-be­li ni­su do­ko­pa­li du­ple kru­ne – još od sto­lo­va­nja ne­po­no­vlji­vog Du­ška Vu­jo­še­vi­ća. Zbog te­melj­nog po­zna­va­nja pre­đa­šnjih mo­me­na­ta, Ame­ri­ka­nac je znao da mo­ra da po­vu­če kao pa­r­nja­ča.

- Na ko­le­džu sam po­sled­nji put igrao u ova­kvom rit­mu, ni­je lo­še što sam se vra­tio tom ose­ća­ju. Vo­lim ko­šar­ku – imam naj­bo­lji po­sao na sve­tu. Pri­de, za­hva­lan sam što sam bio zdrav to­kom ce­le go­di­ne.

Do­sta mo­ma­ka u ti­mu Va­šing­ton ni­je do­bro po­zna­vao, ujed­no je bio je­di­ni iz SAD, ali emo­tiv­ni tre­nu­tak na kra­ju su­sre­ta po­ka­zao je za­jed­ni­štvo u če­ti Želj­ka Ob­ra­do­vi­ća. Ener­gič­no su pr­o­sla­vi­li ti­tu­lu, po­tom se na sta­di­o­nu fud­bal­ske sek­ci­je sre­li sa na­vi­ja­či­ma, upr­kos či­nje­ni­ci da su mno­gi bi­li mi­šlje­nja da im Su­per li­ga ama baš ni­šta ne zna­či.

- Za­jed­no smo pr­o­šli sve uspo­ne i pa­do­ve u ovoj du­goj se­zo­ni i na kra­ju do­šli do ti­tu­le – ne­ve­ro­vat­no.

Zra­čio je sa­mo­po­u­zda­njem Ame­ri­ka­nac i iz­gle­da­lo je kao da je sa­mo če­kao pri­li­ku. Po­seb­no je za­ni­mlji­va tvrd­nja naj­tro­fej­ni­jeg stra­te­ga Sta­rog kon­ti­nen­ta, oči­gled­no tač­na i iz­re­če­na pre sa­mo me­sec da­na, po za­vr­šet­ku po­lu­fi­nal­nog du­e­la ABA li­ge pr­o­tiv Du­ba­i­ja, „da Va­šing­ton igra bo­lje jer je pr­o­me­nio na­čin tre­nin­ga i raz­mi­šlja­nja”.

- Jed­no­stav­no, sve­stan sam svo­jih mo­guć­no­sti. Po­red sa­mo­po­u­zda­nja, imam i ve­li­ku po­dr­šku tre­ne­ra i eki­pe. Že­lim da na sva­kom me­ču pru­žim mak­si­mum. Kad do­đe šan­sa, zgra­bim je.

Na­rav­no, ve­ći­nu uspe­ha pr­vo­tim­ci Valj­ka ne bi ostva­ri­li bez sve­srd­ne po­dr­ške ve­r­nih pri­sta­li­ca.

- Hva­la im svi­ma! Za­vr­ši­la se ne­ve­ro­vat­na se­zo­na, i te ka­ko sam za­hva­lan. Vi­di­mo se usko­ro – za­klju­čio je Va­šing­ton i oti­šao na za­slu­že­no sla­vlje.

Junak finala: Tre­nut­no sa­mo že­lim da sla­vim i vi­dim po­ro­di­cu

Po­sle NBA pe­r­for­man­sa, lju­bi­te­lji cr­no-be­lih bo­ja po­sti­gli su kon­sen­zus – Va­šing­ton mo­ra da osta­ne! Što se ti­če prav­ne stra­ne, Dvejn je pot­pi­sao ugo­vor „go­di­nu plus go­di­nu” sa Pa­r­ti­za­nom i na le­to pred­sto­je raz­go­vo­ri. Me­đu­tim, po za­vr­šet­ku su­sre­ta sa Spar­ta­kom, Ame­ri­ka­nac je re­kao da pr­ven­stve­no že­li da uži­va u da­tom tre­nut­ku.

- U mi­sli­ma mi je sa­mo sla­vlje tre­nut­no. Idem ku­ći da vi­dim že­nu i de­cu – je­dva če­kam.

Ob­ra­do­vi­će­va pr­o­sla­va na ben­zin­skoj sta­ni­ci

Ni­je že­leo Želj­ko Ob­ra­do­vić u fi­nal­nom me­ču da „ukra­de” sla­vu Bog­da­nu Ka­ra­i­či­ću. Ostao je do­sle­dan i su­sret u „Du­do­voj šu­mi” po­sma­trao iza ko­ša, a ni to­kom do­de­le me­da­lja ni­je bio na pa­r­ke­tu.

Igra­če i struč­ni štab osta­vio je u tim­skom auto­bu­su da kre­nu put Be­o­gra­da i pr­o­sla­ve sa na­vi­ja­či­ma is­pred sta­di­o­na, dok je pri­vat­no, okru­žen dra­gim lju­di­ma, od­lu­čio da uspeh obe­le­ži zdra­vi­com na neo­bič­nom me­stu.

U bli­zi­ni Su­bo­ti­ce, u dru­štvu Dra­ga­na To­do­ri­ća, Vla­de Dra­gu­ti­no­vi­ća i br­oj­nih pri­ja­te­lja, stao je na ben­zin­sku sta­ni­cu i osve­žio se bez­al­ko­hol­nim na­pi­ci­ma.

Partizanovi juniori oduševili

Odu­še­vi­li su Pa­r­ti­za­no­vi ju­ni­o­ri u za­vr­šni­ci Su­per li­ge Sr­bi­je i di­rekt­no uti­ca­li na ko­na­čan is­hod. Upe­ča­tlji­va iz­da­nja Uro­ša Mi­ja­i­lo­vi­ća, Uro­ša Da­ni­lo­vi­ća i Đo­r­đa Še­ku­lar­ca ni­su pr­o­šla neo­pa­že­no kod struč­nog šta­ba, jer je Bog­dan Ka­ra­i­čić već na­ja­vio šan­su mla­dim na­da­ma to­kom sle­de­će se­zo­ne, dok je Želj­ko Ob­ra­do­vić na upe­ča­tljiv na­čin če­sti­tao Mi­ja­i­lo­vi­ću.

- Bra­vo si­ne, bi­će ih još mno­go – re­kao je tr­o­fej­ni stra­teg za­gr­liv­ši 17-go­di­šnja­ka u hod­ni­ku dvo­ra­ne „Du­do­va šu­ma”.