Naj­bo­lja užič­ka gim­na­zi­jal­ka spre­ma se za be­o­grad­ski ETF

Uži­ce – Emi­li­ja Sre­do­je­vić je iz­u­zet­na uče­ni­ca i oso­ba, pra­vi bi­ser, pi­ši­te o njoj... Re­ko­še nam to ovih da­na u Užič­koj gim­na­zi­ji, gde je Emi­li­ji, na­kon če­tvo­ro­go­di­šnjih uspe­ha u uče­nju i ni­za osvo­je­nih pri­zna­nja, do­de­lje­no zva­nje đa­ka ge­ne­ra­ci­je.

Za ta­kvu od­lu­ku za­la­ga­la se i di­rek­tor­ka gim­na­zi­je Bi­lja­na Gru­ji­čić.

– Po­no­sna sam što je ova­ko div­na de­voj­ka do­bi­la ovo pre­sti­žno pri­zna­nje. Svo­jim za­la­ga­njem ona je po­ka­za­la zna­nja iz raz­li­či­tih obla­sti, a uz to je pri­mer skrom­no­sti, od­me­re­no­sti i le­pog vas­pi­ta­nja. Upra­vo to u pra­voj me­ri od­sli­ka­va pro­fil lič­no­sti ko­ja za­slu­žu­je da bu­de đak ge­ne­ra­ci­je Užič­ke gim­na­zi­je za ovu go­di­nu – ka­že di­rek­tor­ka te vo­de­će sred­nje ško­le u ovom de­lu Sr­bi­je, iz ko­je su uče­ni­ci go­di­na­ma me­đu naj­bo­ljim na pri­jem­nim za upis na Me­di­cin­ski fa­kul­tet i ETF u Be­o­gra­du.

A kad smo po­zva­li naj­bo­lju gim­na­zi­jal­ku Emi­li­ju da po­raz­go­va­ra­mo za ovaj na­pis, re­če nam da je upra­vo oba­vi­la dnev­ne po­slo­ve u po­ro­dič­nom ma­li­nja­ku u zla­ti­bor­skom se­lu Mu­šve­te.

– Po­ma­ga­la sam ro­di­te­lji­ma oko ma­li­na, kre­će ber­ba. Bi­će tu le­tos pri­lič­no po­sla, mo­žda će nam i se­zon­ski rad­ni­ci po­ma­ga­ti u bra­nju – ka­zu­je uče­ni­ca ge­ne­ra­ci­je, ko­ja sa ro­di­te­lji­ma i mla­đim bra­tom ži­vi u Ča­je­ti­ni.

Bi­la je đak ge­ne­ra­ci­je i u osmo­let­ki, u ča­je­tin­skoj OŠ „Di­mi­tri­je Tu­co­vić”. To­kom 12 go­di­na ško­lo­va­nja u nje­nim knji­ži­ca­ma su pe­ti­ce iz svih pred­me­ta.

Sreć­na je, ka­že, zbog pri­zna­nja do­bi­je­nog u Užič­koj gim­na­zi­ji. S tim što se od škol­skih već okre­će dru­gim oba­ve­za­ma. Kad za­vr­ši s bra­njem ma­li­na, pla­ni­ra da na­đe ka­kav se­zon­ski po­sao na obli­žnjem tu­ri­stič­kom Zla­ti­bo­ru, jer že­li da lič­nim do­pri­no­som olak­ša te­ret tro­ško­va svog stu­di­ra­nja na ETF-u u Be­o­gra­du. Ovaj fa­kul­tet ona upi­su­je bez pri­jem­nog, bu­du­ći da je osvo­ji­la na­gra­du na re­pu­blič­kom tak­mi­če­nju iz ma­te­ma­ti­ke.

– Bi­će le­tos, na­rav­no, vre­me­na i za od­mor. U slo­bod­no vre­me ra­do svi­ram kla­vir, po­ha­đa­la sam i mu­zič­ku ško­lu. Sva­ke go­di­ne od­la­zim u Is­tra­ži­vač­ku sta­ni­cu „Pet­ni­ca”, gde ću bi­ti i ovog av­gu­sta, po­seb­no me pri­vla­če ra­ču­nar­stvo, ma­te­ma­ti­ka, fi­zi­ka. Na­me­ra­vam da se u rad­noj ka­ri­je­ri ba­vim na­u­kom, ali o tom po­tom, ko­rak po ko­rak – pla­ni­ra Emi­li­ja.

Nje­no ge­slo gla­si: za uspeh su naj­va­žni­je dve stva­ri – tre­ba da zna­te šta že­li­te i da stal­no de­lu­je­te ka tom ci­lju, bez ob­zi­ra na pre­pre­ke.

Ne tre­ba, ipak, za­bo­ra­vi­ti ono što je ova naj­ta­len­to­va­ni­ja Zla­ti­bor­ka to­kom gim­na­zij­skog uče­nja po­sti­gla: pro­sek 5,00 u sva če­ti­ri raz­re­da, osvo­je­na pr­va, dru­ga i tre­ća me­sta na tak­mi­če­nji­ma iz ma­te­ma­ti­ke, fi­zi­ke, srp­skog je­zi­ka i pro­gra­mi­ra­nja, tre­će me­sto na ma­te­ma­tič­kom tak­mi­če­nju „Mi­sli­ša”. Sa još tro­je uče­ni­ka iz dru­gih ško­la pro­šla je u fi­na­le (me­đu pet naj­bo­ljih) tak­mi­če­nja „Teh­no­lo­ška stu­di­ja slu­ča­ja TCS 2024”.

Če­ti­ri go­di­ne je uče­stvo­va­la u se­mi­na­ri­ma i pro­jek­ti­ma Is­tra­ži­vač­ke sta­ni­ce „Pet­ni­ca”. Ma­da sred­njo­škol­ka, pred­sta­vlja­la je „Pet­ni­cu” i Užič­ku gim­na­zi­ju na kon­fe­ren­ci­ji stu­dent­skih ra­do­va „IEEESTEC 16th Stu­dent Pro­jects Con­fe­ren­ce” na Elek­tron­skom fa­kul­te­tu u Ni­šu. Tu je njen rad na­gra­đen pri­zna­njem „Aka­de­mik Ni­no­slav Sto­ja­di­no­vić” i oda­bran me­đu 80 ra­do­va da pred­sta­vlja Sr­bi­ju i Cr­nu Go­ru na tak­mi­če­nju „IEEE R8 SPC 2024” za naj­bo­lji stu­dent­ski rad u Evro­pi, is­toč­noj Azi­ji i Afri­ci.

Is­ta­kla se Emi­li­ja i u ni­zu škol­skih ak­tiv­no­sti: pro­mo­vi­sa­nju ra­ču­nar­skog sme­ra, iz­ra­di ba­ze po­da­ta­ka za gim­na­zij­sku bi­bli­o­te­ku, uče­šću na vi­še škol­skih kvi­zo­va, kur­se­va, pre­da­va­nja, se­mi­na­ra... Reč­ju, pot­pu­no oprav­da­la oče­ki­va­nja onih ko­ji je po­zna­ju i ste­če­no zva­nje đa­ka ge­ne­ra­ci­je Užič­ke gim­na­zi­je.