Vrelo, vrelije, 2025.

Da li vam je poznato da je 21. juna u čitavom svetu obeležen Dan klimatskih štrafti i znate li uopšte koje je značenje ove složenice? Nažalost, nedovoljno ljudi može potvrdno da odgovori na ova pitanja. Pojednostavljeno, reč je o nizu uspravnih linija u različitim nijansama plave i crvene boje koje govore o alarmantnom povećavanju temperature u poslednjim decenijama, u kojem na neki način prednjače upravo Srbija i njen glavni grad.  

A klimatske štrafte nam nedvosmisleno kažu da su se temperature u našem gradu i državi „zacrvenele” u protekle 174 godine, donoseći rekordne toplotne talase i najavljujući još vrelija leta, navodi se na specijalizovanom portalu za klimatske promene „Klima 101”.

Autori portala podsećaju da je klimatske štrafte osmislio 2018. godine profesor Ed Hokins sa Univerziteta u Redingu sa ciljem da fenomen globalnog zagrevanja učini jednostavnim i razumljivim široj javnosti. Svaki niz počinje davne 1850. godine, kada zavisnost od fosilnih goriva još nije uzela maha, a završava 2024 – najtoplijom godinom u globalnoj istoriji merenja.

Razumevanje klimatskih štrafti je intuitivno – svaka linija predstavlja boju koja ukazuje na to koliko je određena godina bila hladnija ili toplija od proseka u referentnom periodu od 1961. do 2010. godine. Što su nijanse plave tamnije, to je prosečna temperatura bila niža od normale, dok tamnije nijanse crvene signaliziraju višu prosečnu temperaturu.

Iako se kreiraju na osnovu lokalnih podataka, sve klimatske štrafte dele zajedničku, zabrinjavajuću karakteristiku – na levoj strani vizuala, koja prikazuje daleku prošlost, dominiraju plave linije sa tek ponekom bledocrvenom. Međutim, desna strana, koja oslikava savremeno doba, preplavljena je crvenim nijansama, naročito od 2000. godine.

Srbija, nažalost, nije izuzetak od pravila, štaviše, zagrevamo se brže od ostatka sveta. Dok globalno zagrevanje od predindustrijskog razdoblja (1850–1900) iznosi oko 1,2 stepena Celzijusa, naša zemlja se zagrejavala mnogo više, za 1,8 stepeni. Stoga ne iznenađuje podatak koji možemo da „pročitamo” sa klimatskih štrafti: dok je planeta tokom 2024. bila toplija za oko jedan stepen nego u periodu 1961–1990, kod nas je porast temperature bio dvostruko veći, premašivši dva stepena.

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), godina za nama bila je ubedljivo najtoplija otkako postoje merenja u Srbiji, sa nezamislivom prosečnom temperaturom od 13,3 stepeni. Ta cifra nadmašila je nekadašnju, ne tako daleku normalu (1961–1990) za čak 3,1 stepen, preuzimajući neslavni tron najtoplije godine od 2023, sa razlikom od gotovo jednog stepena.

Klimatske promene nismo iskusili samo tokom ove dve rekordne godine, već ih trpimo decenijama unazad: devet od deset najtoplijih godina ikada zabeleženih u našoj zemlji desilo se u 21. veku, a samo jedna u dvadesetom – 2000. godina, koja je trenutno tek na šestom mestu najtoplijih.

Ni slika Beograda nije ništa manje uzavrela. Naprotiv, 2023. godina bila je najtoplija u glavnom gradu od 1888, sa prosečnom temperaturom od 14,8 stepeni, da bi je već 2024. nadmašila sa 15,9 stepeni Celzijusa. Uz prognoziranih 45–65 tropskih dana u Srbiji i očekivane žestoke, produžene toplotne talase, klimatske promene će nam i ovog leta razotkriti svoje užareno lice.

Od prethodnih 365 dana, u Srbiji su čak 73 bila „ekstremno topla” pa se postavlja pitanje da li će pomenutim klimatskim štraftama morati da se doda još tamnija crvena boja. Zbog 2023. godine, koja je uz globalni porast temperature od 1,48 stepeni oborila sve dotadašnje rekorde, Ed Hokins je na klimatske štrafte dodao novu, tamniju nijansu, ali za njom je usledila još ekstremnija 2024.

Klimatske promene nesumnjivo već sada ispostavljaju ogroman ceh po prirodu i društvo, i to ne samo kroz porast temperature, već i kroz povećanje učestalosti i jačine vremenskih ekstrema. Klimatske promene ne biraju – pogađaju bebe i trudnice, njive i voćnjake, biljke i životinje, fabrike i puteve, nacionalne parkove i gradove, zdravlje i život, ostavljajući neizbrisiv trag u našoj svakodnevici.

Budućnost klimatskih štrafti je u našim rukama: ova godina može da bude prekretnica ka ubrzanom smanjenju emisija, što bi dovelo do usporavanja zagrevanja, pa čak i do stabilizacije globalnih temperatura, zaključuje „Klima 101”.(Antrfile 1)

Beogradske tropske noći

Toplotno ostrvo je fenomen koji podrazumeva da urbana područja imaju više temperature u poređenju sa ruralnim ili prirodnim okruženjem. Uzrok tome je promena zemljišnog pokrivača, namene zemljišta i izgrađene sredine. Urbane sredine ponašaju se kao sakupljači toplote, posebno u letnjim periodima, što ima različite posledice, pre svega po javno zdravlje, rekao je za „Politiku” docent na Arhitektonskom fakultetu dr Ivan Simić.

Prema rečima ovog eksperta za urbanizam i prostorno planiranje, toplotno ostrvo može se posmatrati na razne načine, a jedan od najefektnijih je kroz takozvane tropske noći, tokom kojih se temperatura ne spušta ispod 20 stepeni Celzijusa. Reč je o njihovom broju u toku jedne godine, a ovaj indeks je, pokazuju istraživanja, znatno viši u urbanim sredinama nego u njihovom okruženju, parkovima i na drugim zelenim površinama, i to upravo zbog efekta toplotnog ostrva. Posmatrajući kartu broja tropskih noći, može se reći da je celokupan širi centar Beograda uključujući i veliki deo Novog Beograda značajno pogođen efektom toplotnog ostrva. Postoje varijacije u prosečnoj temperaturi između određenih centralnih delova grada, ali se sve kreće u rasponu od 40 do 50 ovakvih noći. Izuzetak predstavljaju velike parkovske i šumske površine i delovi naselja u njihovoj neposrednoj blizini, kao i tokovi reka, mišljenje je dr Ivana Simića.

(Antrfile 2)

Savski amfiteatar „rekorder”

Prema istraživanju dr Ivana Simića, rame uz rame s Novim Beogradom je i područje Savskog amfiteatra. Uprkos tome što se vlasti trude da što više „ozelene” taj prostor, podaci su nemilosrdni ‒ ovaj deo grada preživi veći broj tropskih noći (čak 50) i od dela najužeg centra oko Knez Mihailove ulice. Kombinacija faktora reljefa i izgrađenosti daje objašnjenje ‒ široko ravničarsko desno priobalje Save sa nadmorskom visinom od 70 do 72 metra, omeđeno Kalemegdanom, Terazijskim grebenom i Senjačkom padinom, sklono je zadržavanju toplijih vazdušnih masa. Pored toga, ovo područje je oduvek bilo lišeno velikih zelenih površina i prirodnog zemljišnog pokrivača, u prvo vreme zbog železničke mreže i industrijskih objekata. Iako mapa tropskih noći prikazuje situaciju do 2018. godine, kada se Beograd na vodi još nije izgradio, situacija danas nije ništa manje nepovoljna. Beograd na vodi zbog visokog intenziteta izgradnje preti da trajno okuje betonom Savski amfiteatar, upozorava dr Ivan Simić.