Gde da se smesti Iran

Ko još veruje u priče da je sport jedan od najboljih materijala za građenje mostova između naroda i država! Kad znamo da je postojao pravi Fudbalski rat (između Hondurasa i Salvadora, 1969), da je krvavi raspad Jugoslavije najavljen na Maksimiru utakmicom između Dinama i Crvene zvezde, kad smo i danas svedoci dirigovanih žrebanja u raznim takmičenjima iz straha da bi na fudbalskom polju mogla da se preslika napeta situacija koja, inače, postoji u političkim odnosima između određenih zemalja.

Takvo nasleđe, kao i poslednji ratni sukobi (Iran-Izrael/SAD), otvaraju niz pitanja u susret Svetskom prvenstvu 2026 (11. jun-19. jul), koje zajedno organizuju SAD, Kanada i Meksiko. Pogotovo kada se ima u vidu da su se Iranci među prvima kvalifikovali na taj šampionat koji ulazi u istoriju kao prvi sa 48 timova, tri zemlje domaćina i16 gradova.

Pošto neprijateljski odnosi SAD i Irana nisu od juče (Iranska talačka kriza 1979-81), od trenutka kada su Amerikanci postali domaćini, nametnulo se pitanje da li će Iranci – ukoliko se kvalifikuju – dobiti dozvolu da uđu na teritoriju SAD. Ta tema postala je još značajnija onog trenutka kada je Los Anđelesu dodeljena organizacija Olimpijskih igara 2028, a sve je kulminiralo povratkom na mesto predsednika SAD Donalda Trampa kome maltene svaki radni dan u Beloj kući počinje nekim restrikcijama.

Kada je početkom godine objavljeno da se zabrane ulaska na američko tlo, koje su izrečene određenim zemljama – neće odnositi na takmičare i trenere na „Mundijalu 2026” i „Igrama 2028”, mnogima je pao kamen sa srca. Međutim, to samo po sebi neće smanjiti brigu organizatora Svetskog prvenstva 2026, jer dolazak iranske selekcije, posle svega što se zbivalo nedavno, predstavlja nešto mnogo veće od fudbala. Uostalom, ko zna šta će se sve dešavati do tada i kakve će mere biti na snazi narednog leta.

I pored svih ovih okolnosti, organizatori ovog mundijala su u povoljnijem položaju od svojih prethodnika iz 1994, kada su SAD same ugostile najbolje svetske selekcije. Amerika se tada još učila i fudbalu i organizaciji velikih takmičenja, tako da je Evropska fudbalska unija (Uefa), u dogovoru sa Svetskom fudbalskom federacijom (Fifa), zamolila Srbina Dena Tanu da preuzme ulogu glavnog savetnika predsednika Organizacionog odbora Svetskog prvenstva 1994. Alana Rotenberga. Čuveni advokat Rotenberg malo je znao o fudbalu, a još manje o političkim odnosima u fudbalu. To se posebno videlo kada se pojavila mogućnost da se Iran plasira na to prvenstvo.

– Kad se Iran, početkom leta 1993, glatko probio u finalnu rundu Azijskih kvalifikacija, rekao sam Rotenbergu da se suočavamo sa velikim problemom – kaže Den Tana, jedan od osnivača Profesionalne fudbalske lige SAD (1967), koji je za taj šampionat obezbedio i selektora Amerikancima (na njegov predlog su doveli Boru Milutinovića). – Rotenberg uopšte nije bio svestan da bi plasman Irana mogao da ugrozi organizaciju šampionata. Rekao sam mu da se što pre konsultuje sa Belom kućom, i on je već sutradan pozvao potpredsednika SAD Ala Gora da mu prenese moju bojazan da američke vlasti neće izdati vize Irancima ukoliko se kvalifikuju. Gor mu je kazao da mu treba 24 sata da to proveri. Sutradan je pozvao Rotenberga i rekao mu: „Den Tana je u pravu – Iran neće dobiti vize ukoliko se kvalifikuje!” Kad mu je Rotenberg kazao da će Fifa u tom slučaju da oduzme Americi šampionat, Gor mu je samo kratko rekao: „To je vaš problem!”

Rotenberg je onda zamolio Dena Tanu, bliskog s mnogima u Fifi i Uefi (u to vreme: suvlasnik Brentforda, član Međunarodne komisije FS Jugoslavije, bivši član Izvršnog komiteta FS Engleske) da mu pomogne da nekako taj problem reše sa Fifom. Tana je pozvao tadašnjeg generalnog sekretara Fife Jozefa Blatera i predočio mu stav američkih vlasti.

– Blater mi je rekao da razume situaciju i poručio nam da se ne sekiramo. Kao da je znao da Iran u poslednjoj rundi kvalifikacija neće uspeti da se plasira na šampionat, – kaže Tana.

Sudbina tog mundijala zavisila je od poslednjeg kola kvalifikacionog turnira u Dohi. U dramatičnoj utakmici Iranci su izgubili od Saudijske Arabije (4:3) koja se sa Južnom Korejom plasirala na šampionat sveta.

Olakšavajuća okolnost Fifi i organizatorima narednog šampionata jeste to što su, pored SAD, domaćini i Kanada i Meksiko. Za njih bi najbezbolnija bilo da se Iran nađe u A grupi, u kojoj je u startu postavljen Meksiko kao domaćin. To možda znači da bi žreb u decembru mogao da bude donekle dirigovan, a posle, od šesnaestine finala, kako se kome zalomi…

Do sada se kvalifikovalo 13 reprezentacija. Pored tri domaćina, koji su se samim tim plasirali, to su uspeli i Australija, Iran, Japan, Južna Koreja, Jordan, Uzbekistan Argentina, Brazil, Ekvador i Novi Zeland. Jordan i Uzbekistan će debitovati na mundijalu.

I Srbija deo političke „priče”

I u glasanju za domaćina Svetskog prvenstva 2026, bilo je političkih pritisaka. To je već postala uobičajena stvar.

Maroko se sam takmičio protiv SAD, Kanade i Meksika. Fudbalski savez Srbije je, i pored obećanja datog Amerikancima da će glasati za njih, dao svoj glas Maroku. To je uradio posle „konsultacija” s državnim vrhom naše zemlje, koji je smatrao da bi tim potezom osnažio odnose sa vladom Maroka koja je bila pod spoljnim pritiscima da prizna tzv. državu Kosovo. Na glasanju u Moskvi, sredinom juna 2018, tri ujedinjene zemlje su pobedile (134:65 glasova).