Kurti pravi nove mostove na Ibru za agresiju na sever KiM

Kosovska Mitrovica – Nekoliko meseci pred lokalne izbore na Kosmetu, premijer privremenih institucija u Prištini u tehničkom mandatu Albin Kurti pribegao je starom političkom triku od prošle godine, koji je tada primenio uoči glasanja na nivou cele pokrajine. Odlučio je da ponovo potegne pitanje mostova u Kosovskoj Mitrovici. Ovog puta, prvobitno je umesto najave otvaranja glavnog mosta na Ibru za saobraćaj, kao najvažniju temu isturio planove za gradnju dva nova prelaza preko ove reke. I to na samo tridesetak metara sa leve i desne strane od centralnog, već postojećeg, što, osim pretnje po srpsko stanovništvo, može da se protumači i kao školski primer za pojam nenamenskog trošenja sredstava. A taj postojeći, Glavni most u protekle dve i po decenije uvek je bio otvoren za pešake, ali ne i za saobraćaj, iz bezbednosnih razloga, kako bi se sprečilo etnički motivisano nasilje ekstremnih Albanaca nad Srbima.

Kurti je, međutim, sada u samo nekoliko dana naišao na lavinu kritika albanskih opozicionara, koji za ekonomiju tzv. Kosova upozoravaju da je u rasulu, dok građani žive od stranih donacija i novca iz dijaspore, bez ekonomske perspektive, dok Albanci masovno napuštaju Kosmet. Potom se preračunao i zaključio da mu je ipak „kec u rukavu” i ponovni nagoveštaj otvaranja Glavnog mosta koji danonoćno čuvaju italijanski karabinijeri i kosovska policija. Bar tako zvuči na osnovu poruka njegovih partijskih saradnika, koji podržavaju njegovu arhitekturu „velike Albanije” na Ibru. Poslanica iz redova „Samoopredeljenja” u skupštini Kosova, Mimoza Kusari-Ljilja, samo dva dana pošto je ponovo testirana izdržljivost mosta od strane kompanije koju je navodno angažovala EU, a o čemu, opet navodno tzv. kosovska vlada „nije bila obaveštena”, izjavila da „EU sada treba da donese odluku o njegovom otvaranju”. Još je ustvrdila da bi se time završilo sa „sinonimom dvodecenijskog perioda straha i podele”.

I dok je zamenik ministra infrastrukture u tehničkom mandatu Hiseb Durniši najavio da će „izgradnja novih mostova početi uskoro, ali da se tačan datum ne zna”, ono što se nezvanično čuje je da će jedan od njih biti postavljen nadomak opštinske zgrade u Bošnjačkoj mahali, dok će drugi biti u delu gde je do 2023. postojao pešački, pontonski most. On je povezivao južnu Kosovsku Mitrovicu sa delom multietničkog kvarta u severnom delu grada, poznatom kao „tri solitera”. Ultradesničarsko „Samoopredeljenje” na društvenim mrežama već je požurilo da objavi sliku kako bi trebalo da izgledaju dva nova mosta koja će spajati južni albanski i severni srpski deo grada. Pri svemu tome, EU koja je i angažovala kompaniju za ponovno testiranje već postojećeg mosta poručila je da u ovaj projekat koji predviđa gradnju novih „nisu uključeni, niti su upoznati”.

I, dok povodom najave dva nova mosta likuju albanski „gradonačelnik” severne Mitrovice, ali i ministar lokalne samouprave i njegov zamenik, koji su delegirani iz „Samoopredeljenja”, a zaboravljaju da im se svoj trojici klati stolica, što zbog lokalnih izbora, što zbog još uvek neuspelog formiranja nove vlade u Prištini, dotle su Srbi na severu sa zabrinutošću primili vest. Uprkos tome što je severna Kosovska Mitrovica već faktički dobrim delom okupirana od strane Kurtijevih specijalaca, pešačkih policijskih patrola, ali i Albanca koji dolaze u lokale i prodavnice, a zgrade mnogih institucija u sistemu Republike Srbije već su zauzete – ovo predstavlja dodatnu pretnju po bezbednost po čitav srpski narod na severu Kosmeta.

Posebno im situaciju otežavaju i svakodnevne provokacije ekstremnih Albanaca koji danonoćno nesmetano s juga prelaze pešice, ali i automobilima, s obzirom na to da su od pet mostova koliko je trenutno na Ibru, tri već otvorena za saobraćaj. Hroničar kosmetskih zbivanja, novinar i autor tri knjige i Kosovu i Metohiji, Zoran Vlašković za „Politiku” kaže da „Srbi s razlogom strahuju, a najnovija Kurtijeva ideja ima za cilj da destabilizuje ionako jako tešku i neizvesnu svakodnevicu”.

„Cilj mu je da ubira političke poene, dok mu narod grca u siromaštvu. Svakodnevno smo u situaciji da čujemo kako mu se bune policajci, lekari, prosvetari, zbog izuzetno niskih primanja, a tek penzioneri jedva sastavljaju kraj s krajem. Činjenica je da je uvoz Kosova sedam puta veći od izvoza, a i da Kurti nema šta da izveze. Čak je pod velikim znakom pitanja izgradnja fabrike za proizvodnju oružja, koju bi finansirala Turska. Osim šoping-molova, tržnih centara, malih, sitnih proizvodnih programa, ništa se ne proizvodi. I, sam Kurti zna da je Kosovo u ekonomskom kolapsu, pa je pitanje od kojih para on planira izgradnju dva nova mosta”, ističe Vlašković, koji se kao i Srbi u Kosovskoj Mitrovici pita „čemu novi mostovi, kad funkcionišu tri za saobraćaj, Glavni je oduvek otvoren za pešake, ali i čemu mostovi kad je severna Mitrovica u potpunom albanskom okruženju sa koje god strane pogledaš”.

Vlašković naglašava da bi „Kurtiju bilo pametnije da radnicima obezbedi zdravstveno osiguranje, da isplati penzionerima novac koji im je trustom zagarantovan, ali i da se zapita zbog čega mi mladi, ili i cele albanske porodice odlaze sa Kosova”. „Kojim parama Priština hoće da gradi. Narod zbog ekonomske situacije odlazi, a najviše mladi, koji kasnije povlače i porodice. Neka se okrene sredinama južno od Ibra. Neka ne ulaže u Kosovsku Mitrovicu, koju je okupirao, neka ne gradi mostove, nego da se okrene onome što je obećavao. Obećao je Zajednicu srpskih opština, tačnije, potpisao je, obećao je da će Bošnjacima da da opštinu, pa i od toga nema ništa, a godinama se oglušuje o zahteve Goranaca u Gori koji traže svoju opštinu, koja im po kosovskom zakonu i pripada”, naglašava Vlašković.

Podseća da je na Glavnom gradskom mostu na Ibru u protekle dve i po decenije zabeleženo više od hiljadu incidenata, od kojih 126 težih, a sve do jednog su izazvali ekstremni Albanci. Po njegovim rečima, u 26 sukoba je upotrebljena bojeva municija, ali i snajperi, kada je od snajperskog hica stradalo dvoje Srba – Jana Tučev i Borivoje Spasojević. U svojevrsnom proboju ekstremnih Albanaca preko Glavnog mosta lakše i teže je povređeno 230 Srba. U sećanju srpskih žitelja Severne Mitrovice posebno je ostao 13. Februar 2000. godine kada je više od 40.000 Albanaca krenulo u proboj mosta sa južne strane pod sloganom „marš mira”, ali i 17. mart 2004. godine, kada je više hiljada Albanaca prešlo u severni deo grada, probijajući kordon Unmik policije.

U svim nasilnim upadima preko Glavnog mosta, zbog količine nasilja koje su iskazivali Albanci, Kfor je bio primoran da stvara neprobojni bedem, postavljajući oklopne transportere, pa čak i tenkove, ali i upotrebljavajući šok-bombe, gumene metke i suzavac. Inače, objekat Glavnog mosta na Ibru je 2001. godine sredstvima francuske vlade proširen, postavljeni su svetleći polukružni lukovi, ugrađena je nova gvozdena ograda, a za revitalizaciju mosta Francuska je izdvojila 5,2 miliona evra. Svi pokušaji da se ovaj prelaz preko Ibra reklamira kao most ka miru i simbol pomirenja i povezivanja dva dela grada propadali su, jer je uvek bilo očigledno da će ekstremni albanski elementi sa juga iskoristiti fizički lakši pristup severnom delu grada da naude Srbima.

Nova revitalizacija Glavnog mosta ponovo je krenula 16 godina nakon radova iz 2001, a sredstva je obezbedila EU. Utrošeno je 1,2 miliona, a veliki novac utrošen je za sam nadzor izvođenja čitavog projekta. Inače, od 2000. do poslednje revitalizacije Glavnog mosta, po rečima Vlaškovića, uloženo je čak 8, 2 miliona evra. On podseća i na svojevremenu najveću barikadu na ovom mostu, visine šest metara koja je postavljena 2011. godine, celom dužinom mosta sa severne strane i koja je bila jedna od 16 koliko ih je u to vreme bilo u četiri opštine na severu Kosmeta. Ove barijere su postavljene nakon što su prvi put specijalci Rosu, bez dozvole Kfora i Euleksa, uspeli da uđu na prelaz Brnjak, ali ne i na Jarinje, kao i zato što se opet spremao svojevrsni marš Albanaca iz pravca južne strane, gde je bio najavljivan upad i do sto hiljada ekstremnih učesnika ovog skupa.

Inače, na potezu od multietničkog sela Suvi Do, do mesta zvanog Dudin Krš, koji se nalazi na magistralnom putnom pravcu Priština – Kosovska Mitrovica – Zvečan – Leposavić i dalje ka prelazu Jarinje, tačnije na potezu od svega tri kilometra, pored Glavnog mosta postoje još tri koja su otvorena za drumski saobraćaj i jedan železnički koji koriste pešaci kako bi skratili put od severnog do južnog dela grada. Naime, nekoliko godina pred rat, sagrađen je most koji iz pravca juga, iz naselja Žabare vodi ka multietničkom selu Suvi Do. Tuda nesmetano, svakodnevno saobraćaju vozila i kamioni iz pravca juga ka severnom delu grada, a do 2023. godine, na nepun kilometar bio je pontonski most, sagrađen 2000, kojim se pešice prelazilo uglavnom s juga, jer Srbi retko da su zalazili u južni deo grada.

U poplavama koje su zadesile Kosovski Mitrovicu, bujice Ibra su odnele most, a sudeći po nezvaničnim najavama iz Prištine, novi koji Kurti planira biće na istom mestu. Tačnije na mestu koji direktno vodi ka naselju Tri solitera, koje se nalazi u Kolašinskoj ulici, gde su u protekle dve i po decenije ekstremni Albanci izazivali incidente nadirući s južne strane grada. Idući nizvodno rekom Ibar, na nepune tri stotine metara nalazi se i Istočni most, koji je takođe otvoren za saobraćaj, a koji južni deo grada povezuje sa multietničkim kvartom – Bošnjačkom mahalom u severnoj Kosovskoj Mitrovici i dalje ka Zvečanu, Zubinom Potoku ili Leposaviću. Po podacima Zorana Vlaškovića, Istočni most je sagrađen 1983. godine, dok je nedaleko od njega i Železnički most otvoren za retke pešake koji je sagrađen 1947. godine, iako je skoro sto godina pre na istom mestu bio prelaz u vreme kada je Kosovska Mitrovica železničkim saobraćajem bila povezana sa Skopljem.

Peti most, koji se oslanja na magistralni putni pravac Priština – Kosovska Mitrovica i dalje Ibarskom dolinom ka centralnoj Srbiji, a čiju je izgradnju finansirala Republika Srbija, zvanično je otvoren 23. novembra 2021. godine, na Dan oslobođenja Kosovske Mitrovice u Drugom svetskom ratu. Ovaj prelaz je dužine 80 metara i jedan je od frekventnijih na Ibru, s obzirom na to da magistralnim putem stižu svi oni koji iz pravca juga dolaze u severni deo Kosovske Mitrovice. Prilikom otvaranja ovog mosta, predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju su kazali da je „ova investicija veoma važna jer simboliše zajedništvo i povezivanje Republike Srbije sa Kosovom i Metohijom”, a tada se čulo i da je u ovaj most, ali i prilazeću infrastrukturu uloženo više od sto miliona dinara.

Besmisao i udar na budžet

O besmislu gradnje dva nova mosta na Ibru, pored već postojećeg centralnog, možda najbolje govori i ilustracija kako bi sve to trebalo da izgleda, koju je objavio pokret „Samoopredeljenje”. U nameri da opravda planove i najave zamenik predsednika opštine južna Mitrovica, u sistemu Prištine, Arijan Tahiri izneo je tvrdnju da takav projekat „ne provocira tenzije”, zanemarujući činjenicu o više od hiljadu incidenata i kakve su ulične borbe uz upotrebu oružja tu vođene. Još je poručio i da su „mostovi korisni za sve građane bez razlike”, mada nije pominjao i koliki je to izdatak za budžet koji pune mahom Albanci, ako se ima u vidu koliki je novac iz evropskih fondova i finansija članica EU potrošen samo za revitalizaciju postojećeg Glavnog mosta. Niti je objašnjavao svrhu postojanja tolikog broja prelaza preko reke Ibar na prostoru od svega nekoliko desetina metara.