Održan treći festival stripa u Aranđelovcu

Aranđelovac – Dvodnevna manifestacija „AR strip fest”, koju su organizovale Narodna biblioteka „Sveti Sava”, Centar za kulturu, Kancelarija za mlade i Turistička organizacija Aranđelovca pod pokroviteljstvom opštine Aranđelovac, održana je nedavno na glavnom gradskom trgu, a sve je počelo defileom strip-junaka u koje su se prerušili polaznici predškolskih pripremnih grupa Predškolske ustanove „Duga”. Treći put za ljubitelje devete umetnosti pripremljene su škole stripa, radionice, strip-tribine, likovni konkurs za strip, berza stripa i promocije.

Događaj je otvorio Igor Marković, urednik izdavačke kuće „Sistem komiks”, jedne od vodećih kada je strip-izdavaštvo u pitanju.

– Ja mogu samo da primetim da je vaš festival sve bolji i bolji. Drago mi je što pruža priliku mladim autorima da se predstave. Sa druge strane, svaki festival ima škole stripa, ali ovakvu zainteresovanost nisam skoro video, istakao je Marković.

Katarina Marinković, direktorka Narodnoj biblioteke „Sveti Sava”, govorila je o značaju stripa, njegovoj umetničkoj, zabavnoj i obrazovnoj ulozi i zbog čega je važan.

– Strip je dostupan svima – i detetu koje tek uči da čita i tinejdžeru koji traži svoj identitet i odraslom čoveku koji želi da se opusti ili da se suoči sa složenim temama. Nema barijera ni ekonomskih, ni obrazovnih, ni društvenih. Strip je oblikovao popularnu kulturu 20. i 21. veka, a likovi, poput Betmena, Spajdermena, Tintina, Taličnog Toma i Alana Forda i mnogih drugih, deo su kolektivnog nasleđa čovečanstva. Inspirisali su mnoge filmove, književna dela, muziku i modu, dok su složene teme iz istorije, nauke, filozofije, postale pristupačnije kroz ovaj medij. Kroz crtanje i pripovedanje, ljudi izražavaju emocije, grade samopouzdanje, suočavaju se sa društvenim, političkim i ekološkim promenama u svetu. Ovaj festival nije samo zabava, to je investicija u budućnost, jer svako dete koje danas otkrije ljubav prema stripu možda će sutra postati umetnik, strip-autor ili pisac koji će obogatiti našu kulturu – objasnila je Marinkovićeva i dodala da odgovornost bibliotekara leži i u tome da učine sve da strip ne bude marginalizovan kao manje vredna literatura.

Gosti festivala bili su strip-crtači Miroljub Milutinović Brada, Ivica Sretenović, koji učešćem pruža podršku od prvog festivala, Sara Novaković i Ana Mihajlović Omi, a najavljeni Kristijan Č. Sekulić je bio sprečen zbog porodičnih obaveza. Sastavni deo ove manifestacije su i sajam izdavača stripa i berza, kroz koje je predstavljena delatnost izdavačkih kuća „Sistem komiks”, „Golkonda”, „Lokomotiva”, „Darkvud”, „Besna kobila”, „Forma B”, „Makondo” i „Feniks pres”.

Srpski i francuski ilustrator i strip-crtač Miroljub Milutinović Brada (1962) hidrometeorološko obrazovanje zamenio je krajem osamdesetih godina prošlog veka primenjenom umetnošću, animacijom i ilustracijom. Tada je počeo i profesionalno da se bavi crtanjem u jednom studiju za animaciju, a njegov prvi rad objavljen je u časopisu „Tron” 1993. godine. Saradnja je nastavljena i kroz strip „Švindl” (scenario Đorđe Milosavljević), koji je izlazio u nastavcima. U požaru koji je zadesio Jugoslovensko dramsko pozorište, izgorela je i knjižara „Bata” u kojoj se nalazila redakcija „Trona” u kojoj je bilo poslednjih osam stranica ovog stripa, koje nisu nikad objavljene i zauvek izgubljene.

– Za francusko tržište počeo sam da radim 2002. godine. Igrom slučaja većina srpskih crtača radi u francusko-belgijskoj školi stripa, dok, recimo, Hrvati više rade na američkom tržištu. Kada je moja generacija odrastala, strip je bio nezamenljiv za mnoge stvari. Tako je i danas, mada je možda malo potisnut od video-igrica. Zgodan je za predškolce, za učenje jezika, jer su čitljivi. Sa mojom generacijom, strip je ostario i sazreo. Zato sada imamo dela koji su dobila Pulicerovu i mnoge druge ozbiljne nagrade – rekao je Milutinović.

U okviru festivala održane su dve promocije – „Utabanim stazama” (Sistem komiks, 2025) Sare Novaković i knjige „Sijuksi, narod svetog kruga” Kristijana Č. Sekulića.

– Imala sam sreću da odrastem uz roditelje koji su ljubitelji devete umetnosti, tako da sam tome bila izložena od malena. Kao neko ko je odrastao u atmosferi gde se neguje bilo kakav umetnički izraz, bila sam veoma ohrabrena da što više stvaram i crtam. I kao ljubitelj literature uopšte, samo sam spojila ta dva i došlo do zaključka da je to idealan način da se izrazim. Kao neko ko voli da čita, da piše i da crta. Mislim da je strip jezik koji svako može da razume. Moj strip je dosta ličnog karaktera. Bavi se nekim malo mračnim i težim temama koje obrađujem na metaforički način. Moja želja sa tim stripom je bila da isfiltriram određene traume i osećanja koje su me tištila godinama – objasnila je Sara, koja je izabrana na šestom konkursu Ukrštenih umetničkih rezidencija između Srbije i Francuske i koja će od 1. jula do 31. avgusta biti rezidentkinja Kuće autora u Angulemu u Francuskoj.

Ana Milojković Omi je pohađala školu stripa „Đorđe Lobačev” i član je Udruženja „Stripotetke”. Bavi se i ilustracijom i video-igricama.

– Ja sam oduvek volela da crtam. Roditelji su mi čitali stripove i imala sam tu sreću da su stripovi sada moj posao. Imam priliku da svaki dan budem kreativna, sarađujem sa scenaristima. Radim digitalnom tehnikom, ali koristim sve što je validno za rad – i bojice i penkalo – priča Ana.

Na tribini „Strip – zabava, edukacija, inspiracija...” učestvovala su sva četiri crtača stripa, kao i Igor Marković, urednik IK „Sistem komiks”.

Knjigu „Sijuksi – narod svetog kruga” autora Kristijana Sekulića predstavili su urednici izdanja, pomenuti Marković i Momo Blagovčanin. Ostvarenje predstavlja duboko istraživanje i pripovest o tragičnoj sudbini jednog od najpoznatijih domorodačkih indijanskih plemena Severne Amerike. U fokusu knjige je istorijski period od 17. do 19. veka, kada su Sijuksi bili u direktnom sukobu sa širenjem evropsko-američke civilizacije. Delo prikazuje kako je jedan veličanstveni narod, sa duboko ukorenjenim duhovnim i kulturnim vrednostima, doživeo dramatične promene usled kolonizacije, ratova i gubitka teritorija. Uz mnoštvo fotografija i priloga, Sekulić je pisao sa empatijom i poštovanjem prema kulturi Sijuksa, ističući njihovu povezanost sa prirodom, duhovnošću i konceptom „svetog kruga” kao simbolom života i zajedništva.

I ove godine, aranđelovačka biblioteka organizovala je konkurs za crtanje stripa za osnovce i srednjoškolce koji je izazvao veliko interesovanje.