Danas je Ivanjdan

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Rođenje Svetog Jovana Preteče – Ivanjdan. Ovaj praznik, obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, mnogi vernici uzimaju za krsnu slavu. U narodu je utvrđen običaj da se na ovaj dan pravi venci od ivanjskog cveća ‒ Ivanjski venci, koji simbolišu lepotu prirode koju je Bog stvorio i darovao čoveku na uživanje i podsećaju ljude da životi treba da obiluju vrlinama i dobrim delima.

Šest meseci pre nego što se u Nazaretu javio Bogorodici, arhanđel Gavrilo se javio prvosvešteniku Zahariji u Jerusalimski hram i objavio starici Jelisaveti, ženi Zaharijinoj, da će roditi sina. Zaharija nije odmah poverovao u to, pa je ostao nem sve do osmog dana po rođenju deteta. U taj dan skupili su se srodnici Zaharijini i Jelisavetini radi obrezanja i davanja imena detetu. Kada upitaše oca za ime, on, budući da je bio nem, napisao je na daščici: Jovan. I u tom času on poče da govori.

Irodov progon hrišćana

Dom Zaharijin nalazio se na visinama između Vitlejema i Hevrona. Po celom Izrailju razneo se glas o pojavi angela Božjeg Zahariji, o tome da je bio nem i da je progovorio kada je napisao ime Jovan. Vest je stigla i do Iroda, koji je poslao da se pokolju deca po Vitlejemu i uputio ljude u brdsko obitalište porodice Zaharijine da ubiju i Jovana. Međutim Jelisaveta je uspela da sa detetom pobegne u pustinju, gde posle nekog vremena umrla. Jovan je ostao sam u pustinji sve do trenutka kada je dobio znak od Boga da je vreme da prethodi i najavi dolazak Hristov, koga je najposle i krstio.

Dete molitve

“Rođen je šest meseci pre Gospoda Isusa Hrista, kao dete molitve, od prestarelih roditelja Zaharija i Jelisavete. U životu Svetog Jovana sve je bilo čudno – rođenje, hrana, odeća i vaspitavanje u surovoj judejskoj pustinji. Kada ga je Bog oslovio u pustinji, odlazi među ljude i počinje da u njihovim dušama priprema staze za dolazak Spasitelja”, stoji na sajtu SPC.

Ivanjdan je kao praznik ustanovljen u četvrtom veku, nakon uspostavljanja Božića. Koliko je poštovan od davnina, vidi se i po listi himnografa koji su pisali Crkvene pesme za njega: Dometije (četvrti vek), Anatolije (deveti vek), Sveti Andrej Kritski, Sveti Jovan Damaskin, monahinja Kasija i vizantijski car Lav Mudri.