Pod čarobni Rašin šešir staju svi

Mokrin – Sećanje na Rašu Popova, junaka našeg detinjstva, upečatljive pojave, govora i naročitog načina kojim je pristupao deci i zanimljivo prezentovao priče, nemoguće je da izbledi. Manifestacija „Dan Raše Popova”, koja se osmi put održala na dan njegovog rođenja, 26. juna, jedan je od načina da se ovom uvaženom Mokrinčaninu oda priznanje, a nekim budućim generacijama približi njegovo dugogodišnje stvaralaštvo.

Nakon Memorijala „Miroslav Mika Antić”, Mokrinčani su se odužili još jednom sugrađaninu, legendarnom književniku, publicisti i novinaru Radivoju Raši Popovu. Veza Raše i Mokrina bila je toliko jaka da je u svakom razgovoru isticao odakle su mu koreni.

Ostaće zapamćena njegova izjava: „Ne postoji osećanje da si Vojvođanin, ja se osećam Banaćaninom.” I Banaćani su mu se odužili. Nagrada koja nosi njegovo ime ove godine otišla je u ruke profesora, književnika, novinara i recitatora Ratomira Raleta Damjanovića, za izuzetan doprinos u stvaralaštvu za decu.

– Raša Popov je bio neobičan književni junak i neobičan pisac književnih junaka, pesnik novinar. Divno je pričao priče i rekao bih da je imenovan nagradom koja sjedinjava mnoge duhovne discipline. Ne znam da li se ta nagrada ove godine našla u pravim rukama. Možda je Rašin šešir preveliki za moju malenu pamet, a možda i nije, jer smo obojica voleli iste stvari. Raša se u jednom trenutku uzdigao iz svog tela i postao simbol, paradigma dobrog i lepog – rekao je Damjanović.

Rašina ćerka Dijana Topolac ne propušta 26. jun u Mokrinu. Imala je privilegiju da odrasta uz oca kojeg su volele brojne generacije:

– Drago mi je što moj otac nastavlja da živi kroz decu, jer je i sam bio jedno veliko dete i nikada nije odrastao. Ovo je prelepa dečja priredba kojom se nastavlja Rašin duh, a talentovana deca produžavaju na neki način njegov život. Brat i ja imali smo u ocu prijatelja-dete koji je znao više od nas. Postavljao nam je primer da moramo da budemo svoji i da nikad ne treba da mislimo i ponašamo se kao drugi ljudi, nego da budemo originalni i nađemo sebe.

Okupili su se vrelog junskog dana u Mokrinu svi koji slave stvaralaštvo za decu, a mališana je bilo napretek. Nije bilo lako žiriju da odabere pobedničke pesme, od 400 pristiglih radova.

– Ove godine zadatak je bio da deca napišu jednu pesmu o Raši Popovu, a ja sam ih ilustrovao. Deca su pisala o njemu kao o čarobnjaku, delovalo je kao da će sve ilustracije biti slične, ali nalazio sam u njihovim rečenicama inspiraciju i svaka je različita. Baš kao što je i čarobnjak iz Mokrina bio – navodi Goran Novakov, pesnik za decu i ilustrator.

– Pohvalili smo i nagradili oko dvadeset petoro dece, a tema je bila „vrlo važno”. Ima predivnih „radova, čak mi je i suza krenula dok su ih deca čitala. Bilo je vrlo emotivno. Nagradu „Rašin šešir” osvojio je mladi pisac Dušan Antić iz Zrenjanina – rekao je član žirija Jovo Čulić, pesnik iz Banjaluke.

Mokrin, selo nadomak Kikinde, iznedrilo je brojne poznate ličnosti, a za naše odrastanje najvažnija su dvojica – Mika Antić i Raša Popov. Dobili su svoju manifestaciju na Varoškom trgu u selu. Mika na dan smrti, 24. juna, a Raša na dan rođenja 26. juna.

Mokrinčani su ponosni na svoje sugrađane, jer su ostavili veliki trag na naše detinjstvo u knjigama, filmovima, emisijama i novinskim člancima. Oni koji su imali tu sreću da odrastaju uz nezaboravne emisije „Fazoni i fore”, „Radost saznanja”, „Varošarije”, „U snu san”, „Šešir bez dna”, danas sebe mogu da smatraju povlašćenima.