Bez male crne haljine, molim

Želja većine žena je da u novogodišnjoj noći izgledaju posebno, da obuku nešto što ne nose često i da se osećaju prijatno. Ukoliko kupite garderobu onih modnih kuća koje modele proizvode u velikim količinama, a za koje se devojke u Srbiji najčešće odlučuju, to će vam teško poći za rukom. Zato je kupovina kod domaćih kreatora oslobođena rizika da devojka za stolom pored vašeg ima istu haljinu ili identičnu bluzu.

– Naši kupci su navikli da kupuju garderobu koja dolazi iz inostranstva, misleći da je kvalitetnija i modernija od one koju su proizveli domaći kreatori. Međutim, to ne samo da nije tako, već je reč i o bezrazložno visokim cenama takvih brendova od kojih su modeli naših dizajnera daleko kvalitetniji i u pogledu materijala i izrade. Takođe, kupovinom „domaćeg” imaćete originalne modele, jer su to male serije čiji su autori najčešće vrlo obrazovani dizajneri – objašnjava za naš list Peđa Nerić, poznati modni kreator, i dodaje da su pojedine inostrane robne marke, koje su kod nas veoma popularne, tamo najčešće namenjene nižim društvenim slojevima.

Kao neko ko je prošao put od industrijskog dizajnera do sopstvene ekskluzivne modne linije, Peđa Nerić realno sagledava mane prisustva svetskih brendova na našem tržištu.

– Teško je, gotovo nemoguće, boriti se sa njima u pogledu lokacije prodajnih objekata. Pri tom, mi dugo i studiozno izrađujemo svoje modele, posvećujući im dosta pažnje, dok to nije slučaj u industrijskoj proizvodnji – zaključuje Nerić.

(/slika2)Vesna Matijević, takođe veoma uvažena modna dizajnerka, smatra da strani brendovi ne bi trebalo da budu direktna konkurencija domaćim kreatorima, jer je reč o drugačijoj vrsti robe. Ona je iznela stav da je država, pre dolaska takvih firmi kod nas, trebalo da razvija domaću tekstilnu industriju.

– Dok se strani brendovi nalaze na udarnim lokacijama, u samom centru grada, do malobrojnih butika domaćih kreatora možete doći samo namenski. Retki su oni kreatori koji su u mogućnosti da obezbede prostor za svoje modele, a država je ta koja treba da stvori uslove povoljne i za domaće dizajnere odeće – dodala je Vesna Matijević.

Nerić je skrenuo pažnju na to da bi bilo veoma značajno da država pruži podršku našoj Nedelji mode kao što je to slučaj u drugim evropskim zemljama.

– Beogradski Fešn vik je najbliži onome što se prikazuje u Evropi, a njegov značaj je i u tome što akcenat stavlja na kreatore – rekao je Nerić i istakao da je nepotrebno gomilanje modnih manifestacija, jer i najveći modni centri u svetu imaju jedan modni događaj.

Misleći da sebi to ne mogu da priušte, žene se često i ne usuđuju da uđu u neku od malobrojnih radnji sa garderobom naših dizajnera odeće. Predrasuda je da su domaći kreatori skupi. Primera radi, cene modela su od 8.000 do 15.000 dinara.

– Devojke su spremne da za maturu potroše od 20.000 do 30.000 dinara za haljinu sumnjivog kvaliteta, koju su pronašle u tržnom centru i koju mogu obući samo u toj prilici. Moje haljine su od 8.000 dinara pa do 20.000. Napravljene su od prirodnog materijala, a apsolutna pažnja je posvećena kako spoljašnjem, tako i unutrašnjem kvalitetu i izgledu. Ne može se desiti da haljina koja je od svile ima postavu od sintetike, uz to, može se nositi i u drugim prilikama – istakla je Emilija Petrović, jedan od naših najmlađih modnih kreatora.

Ona je još objasnila da kod nas tržište nije razvijeno, ali da u periodu kada se održava Dorćol šoping najt žene bar mogu da se upoznaju sa radom domaćih kreatora.

– Devojke, pod uticajem medija, bivaju fascinirane virtuelnim scenskim životom i često garderobu namenjenu za scenu nose u svakodnevnim prilikama čime ostavljaju loš utisak. Zbog toga i žene i muškarci treba da se obrazuju kako bi znali šta je trend, a šta osobeni modni stil – primećuje Nerić.

(/slika3)Upravo on je svojom kolekcijom na poslednjem, 24. po redu, Fešn viku, a za koju je inspiraciju pronašao u odevanju elite pedesetih sa pojedinim detaljima iz osamdesetih godina 20. veka, pokazao kako žena ujedno može biti i otmena i zapažena. Među savetima koje je Nerić dao čitateljkama „Politike” šta da obuku za novogodišnju noć naglasio je da se potrude da izgledaju neuobičajeno u odnosu na ostatak godine, pa shodno tome da se klone džinsa.

Uska ili čak široka haljina, uz pojedini svetlucavi detalj, učiniće vas posebnom. Ipak, bez obzira na bilo kakav trend, obucite ono u čemu se najbolje osećate.

Na mogućnost da žene pokvare sebi raspoloženje neudobnom garderobom upozorila je i Vesna Matijević, koja je poručila čitateljkama našeg lista da za Novu godinu budu autentične, ali ne po svaku cenu, jer u toj težnji lako mogu skliznuti u neukus. Haljina veselih boja ili zagasite ljubičaste nijanse, koja izgleda glamurozno sa srebrnim detaljima, predlog je kreatorke Emilije Petrović.