Potraga za kiparskim Al Kaponeom

Idiličnu sliku decembarskog veselog i bezbrižnog pretprazničkog raspoloženja na Kipru, do koje patrijarhalna sredina na ovom malom mediteranskom ostrvu tradicionalno čvrsto drži, kao hladan tuš, pre neki dan, pogodio je nenadani skandal čiji se epilog još ne nazire.

Iz privatne klinike „Apolonija”, u srcu prestonice Nikozije, ispred nosa čuvara reda, išunjao se noću kroz prozor i pobegao niz merdevine ozloglašeni kriminalac Antonis Prokopiju Kitas, poznat kao kiparski Al Kapone. U kratkom puškaranju zatečenih policajaca i begunca nedaleko od tog mesta stradala su samo stakla na službenim i okolnim vozilima.

I pre nego što je otpočela nezabeležena hajka po celoj zemlji na ovog četrdesetdvogodišnjeg ubicu, koji je odmaglio u nepoznatom pravcu sa još dvojicom saučesnika, pala je prva ostavka u vladinom kabinetu, dok poseban državni tim ispituje okolnosti koje su dovele do toga da promućurni Al Kapone, osuđen na doživotnu robiju, nesmetano pobegne na slobodu.

I dok je ministar pravde Kipros Hrisostomides iz osećaja dužnosti odmah ponudio ostavku predsedniku Kipra Dimitrisu Hristofijasu (i svom partijskom kolegi iz komunističke partije Akel), što je ovaj, pod pritiskom opozicije, tek iz drugog puta prihvatio, dotle se prvi čovek policije Ijakovas Papakostas, uprkos javnoj prozivci, još nije odlučio na takav čin.

Beskrupulozni Kitas, koji odavno važi za mafijaša broj jedan na ostrvu, osuđen je (sa još jednim kriminalcem) 1994. godine na doživotnu robiju zbog silovanja i ubistva dve mlade strankinje (Ukrajinke Oksane Lisne (20) i Šveđanke Kristine Ahfeldet (28). Zatvorske dane, kako sada, iz broja u broj, otkriva domaća štampa, dvostruki ubica započeo je prilično lagodnim životom i, što je još interesantnije, pretpostavlja se da mu rešetke na ćeliji nimalo nisu smetale da se bavi „starim unosnim poslovima“ – od dilovanja droge, preko kockanja, do prodaje oružja. Kao argument za takvu sumnju mediji navode podatak da je uveliko javna tajna da Al Kapone na privatnom bankovnom računu ima četiri miliona evra otkako je na robiji.

I to nije sve. Istraga koja se vodi treba, kažu, da odgovori na nekoliko ključnih pitanja: otkud Kitas u privatnoj bolnici (gde se baškario čitavih šest meseci zbog navodnih nekakvih stomačnih tegoba) u sobi bez rešetaka i video-kamera, sa dozvolom da se okolo šetka slobodno, a da uz uzglavlje ima napunjen kalašnjikov i novi pasoš pod jastukom. Ko je od zatvorskih zvaničnika odobrio njegov premeštaj, zašto ga je policija u bolnici retko nadgledala i slabo čuvala, koga je sve posećivao iz sveta podzemlja, od uvaženih biznismena i policije, koga je sve on podmitio i „zadužio“ pa je mogao, kažu, da se ponaša kao car i da komanduje šta je i kome hteo?

Kroz mrežu osumnjičenih za spektakularno bekstvo doživotno osuđenog robijaša, po svoj prilici, kako sada stvari stoje, proći će jedan dobar broj policijskih glava i zatvorskog osoblja. U hvatanje Kitasa i ostala dva saučesnika s kojima je pobegao, kako neki sumnjaju, u turski deo na severu ostrva, uključio se ceo bezbedonosni aparat zemlje – od antiterorističkog tima, preko odreda za suzbijanje kriminala, do običnih policajaca.

A kada ga uhvate („jer nije ptica da poleti, niti riba da zaplovi pa da se neprimetno izgubi sa ostrva“), vlast poručuje javnosti, na glavu će mu biti natovarene nove optužbe: za bekstvo, puškaranje sa policijom, posedovanje oružja... A ko će odgovarati što je njegovo šestomesečno „lečenje“ i policijsko obezbeđenje u „Apoloniji“ poreske obveznike koštalo preko 200.000 evra – još se ne zna.

Kiparski Al Kapone, po rečima direktora ove privatne klinike, prvu tranšu za bolničke troškove, od 23.000 evra platio je u kešu „od svojih para“. Ostao im je dužan, međutim, dodatnih 29.000 evra.