Gazda Jezda ostao bez žene (1)

Bilo je to u početku moje gastarbajterske karijere kad sam menjao gradove u Nemačkoj kao Ciga konja. Otišao sam autostopom iz Beograda i na prvog na koga sam naleteo bio je gazda Jezda. Imao je u potkrovlju restorana za mene polunameštenu sobu i posao. To je bilo pravo rmbačenje, ceo bogovetni dan u podrumu restorana, gde sam kašikom vadio mast i meso iz svinjskih kičmi.

Bila je jedna pauza za ručak oko tri sata popodne. Na kraju posla, oko ponoći sam morao izribati vrućom vodom i amonijakom sve podrumske katakombe i one u koje nisam ni provirio.

 Svakog vikenda sam išao u disko do zore. Za par meseci sam dobro savladao nemački Jezik sto je i gazda Jezda primetio i unapredio me u barmena, gore u restoranu. Bio sam presrećan jer sam radio među ljudima. Sa mnom je radila gazda Jezdina žena, prava lepotica koja je glumatala šefa sale.

Sve poslove vodio je kelner Bela (Mađar iz Srbije). Debeljuca koji se kretao astronomskom brzinom po sali. Znao je sve račune napamet. Meni je na bar bacao bonove za pića tako vešto sa razdaljine od jednog metra, uspevši da ih prevrne u letu.

U velikoj gužvi je to bio ekstra problem jer sam i ja pamtio narudžbe. Ovako sam gubio vreme okrećući bonove zbog provere. Bio sam najbrži točilac piva na nemački način u celom gradu. Sa nama je radio i kelner, čika Steva koji je trčao i računao kad prvo iza bara nategne pola flaše traminera.

Gazda Jezda mi je zabranio da puštam Stevu iza bara i da mu ne dam da pije u toku radnog vremena. No, Jezdina žena mi je namignula što je značilo da se ne obazirem na Jezdine naredbe. Od svih njih sam bio duplo mlađi, nepunih dvadesetak godina, tako da sam morao da se svima prilagođavam.

Taman kad sam se odomaćio a onda su počeli problemi. Gazda Jezda je ubrzano ušao u restoran drmajući glavom kako bi zabacio čuperak sa čela.

Prišao je baru i šapatom, da niko drugi ne čuje reče: „Kaže Steva da te Jelena (njegova žena) guta očima celo vreme i zaboravlja da vodi računa o gostima. Na šta sam ja pocrveneo kao snaša iz Gruže jer sam Jelenu i Jezdu doživljavao kao roditelje.

On se nasmejao i dodao da treba i nju da povedem u disko, on će mi dati ekstra novce. Te noći nisam oka sklopio. Sutra sam tražio od Jezde da me prebaci dole u suteren u kuhinju.

Tako je i bilo. Kuhinja je bila puna Indijaca a šef kuhinje je bio doktor matematike Ibrahim. On mi je olakšao život jer u sustini ja u kuhinji nisam znao ništa da radim. Čitao sam bonove Indijcima koji su dolazili liftom.

Oni nisu znali nemački dok sa srpskim su dosta solidno stajali. Povremeno bi me Ibrahim pozvao njemu i šporetu sa punim loncima. Držao je punu šaku kašika i jednu po jednu mi dodavao da probam supe i sosove, sa dva pitanja: Ima ljuto? Odgovorio bih - ima malo. On bi rekao: „Tako treba“

Drugo njegovo pitanje bilo je: „Ima slano?, a ja bih odgovorio  ima, normalno slano. On bi se nasmejao i otišao do zamrzivača da mi donese sladoled.

Gazda Jezda me je preselio u kuću gde su stanovali Indijci. Svi smo imali svoje sobe, a u toj kući sam upoznao Hanoa, novog barmena u restoranu. Zajedno smo išli u disko. Bio je to plavokosi, vitak mladić, stariji od mene tri godine. Sve cure u diskoteci su se gurale da igraju što bliže njemu.

Posle par meseci jednog ponedeljka me pozvao čika Bela da dođem gore u restoran i radim za barom jer je Hano pobegao sa Jelenom odnevši ceo pazar od vikenda.

Gazda Jezda je doleteo iz svog drugog restorana, ušao kod nas u salu, zabacajući glavom svoj čuperak sa čela rekavši glasno meni: „Od danas radiš za barom jer najbolje točiš pivo.“

Uplašeno sam ga upitao: „A Hano“.

On mi je odgovorio: „Odvela ga Jelena na medeni mesec.“

Svi smo zinuli u njega. Na šta je on dobacio: „Neka, neka oni baš pašu jedno drugom“.

(Sličnosti sa licima i događajima su slučajni.)

Tornado, Holandija