Najsušniji jun u našoj zemlji u istoriji merenja

Prošli mesec je bio najsušniji jun u našoj zemlji otkad postoje merenja, a u pojedinim gradovima uopšte nije bilo padavina. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), na ukupno osam meteoroloških stanica, u Valjevu, Kragujevcu, Negotinu, Požegi, Kraljevu, Ćupriji, Leskovcu i Kuršumliji, tokom juna nije izmerena niti jedna jedina kap kiše. Čak i na mestima gde je bilo padavina, one su bile dramatično manje u odnosu na normalu, naveo je portal „Klima 101”, preneo je Tanjug.

„Koliko je ovakvo stanje u ovo doba godine neuobičajeno otkriva podatak da je jun tipično najkišovitiji mesec u Srbiji, tokom kojeg padne od 12 do 13 odsto ukupnih godišnjih padavina, tj. oko jedne osmine. Mesečna suma padavina u Srbiji kreće se u opsegu od 60 do 120 milimetara”, naveo je portal.

Ove godine, umesto tipičnih junskih pljuskova, bila je ekstremna suša.

Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu rekla je za portal da je usled klimatskih promena povećana klimatska varijabilnost.

„Period od juna do avgusta postaje sušniji, a klimatski maksimum padavina pomera se ka ranijim mesecima. Iako iz godine u godinu mogu postojati veće ili manje razlike, tendencija je takva da je jun sve sušniji, zajedno sa julom i avgustom”, rekla je Ana Vuković Vimić.

Sedam od deset najsušnijih meseca juna od 1951. do 2025. godine desili su se posle 2000, s tim što je jun ove godine apsolutno rekordan uz manjak padavina od skoro 80 milimetara u odnosu na normalu (1991–2020). Protekli mesec ne samo da je bio najsušniji jun u istoriji merenja, već i najtopliji. Mesečni temperaturni rekordi oboreni su 26. juna u Zrenjaninu, Kikindi, Loznici, Velikom Gradištu, Crnom Vrhu, Kuršumliji, Ćupriji i Leskovcu.

Što se tiče svakodnevnog života čoveka, među najugroženijim aspektima je vodosnabdevanje, navodi sagovornica portala i dodaje da se na tom polju javljaju dvostruki rizici s obzirom na zagađenost vodnih resursa. Zbog nestašice vode, tokom juna već je proglašena vanredna situacija u Dimitrovgradu i Gadžinom Hanu, gde izvorišta rade na tek 20 odsto kapaciteta.

Iako se problem sa vodosnabdevanjem u Gadžinom Hanu ponavlja iz godine u godinu, ovog puta stanje je ekstremnije – sva 34 sela su bez vode nasuprot uobičajenih šest-sedam. „Ovako jake suše zahvataju skoro sve grane poljoprivrede sa izuzetkom proizvodnje u zatvorenom, gde se vrši navodnjavanje”, navela je ona.

U najnaseljenijim gradovima, Beogradu i Novom Sadu, kiša nije padala sve do samog kraja meseca, tačnije do 26. juna. Prema podacima RHMZ-a, u ovim gradovima nije bilo padavina tokom 29 od ukupno 30 junskih dana. Pre 26. juna, kiša u Beogradu poslednji put pala je 29. maja. Dakle, u najkišovitijem delu godine svedočili smo nizu od 27 uzastopnih dana bez padavina.

Kako pokazuje analiza koju je za inicijativu „Pravo na vodu” uradio Igor Smolić sa Instituta za fiziku u Beogradu, ovakav niz predstavlja klimatski događaj koji se dešava jednom u 872 godine – pod pretpostavkom da se klimatski obrasci ne menjaju. Međutim, klima se i menja, Srbija postaje toplija, i to brže od globalnog proseka, pa ono što se nekada nazivalo „ekstremnim”, postaje naša nova normala.

Dok se u prošlosti (1961–1990) javljala tek jedna sušna godina tokom jedne decenije, danas (2011–2020) prosečno je svaka druga godina sa sušom.

Proteklog meseca, suša je zavladala čitavom teritorijom Srbije u svoja tri različita pojavna oblika na osnovu standardizovanog indeksa padavina (SPI): kao umerena, ekstremna i izuzetna suša, piše „Klima 101”. Na čak 27 od ukupno 29 stanica sa monitoringom vlažnosti, od Palića do Vranja, suša se javila u svom najozbiljnijem obliku, kao izuzetna suša. Stanje je nešto blaže u Somboru, gde je suša ekstremna, a u Sjenici je suša tokom juna bila umerena.

Uprkos tome što je maj ublažio nepovoljnost hidrološke slike, od početka juna vodostaji na svim rekama u Srbiji su opali. Zbog toga je RHMZ 25. juna izdao i prvo hidrološko upozorenje na minimalne proticaje i niske plovidbene nivoe, mesec dana ranije nego prošle godine kada je ono izdato tek krajem jula. RHMZ je ranije upozorio da se do 8. jula na području naše zemlje očekuje intenziviranje toplotnog talasa sa maksimalnim temperaturama u većini mesta od 34 do 38 stepeni, a u nedelju i početkom naredne sedmice (od 6. do 8. jula) lokalno i oko 40 stepeni. Pad temperature se očekuje u utorak na severu i zapadu, a od srede i u ostalom delu zemlje, preneo je Tanjug.