Novo oblikovanje multipolarnog svetskog poretka

Specijalno za „Politiku” 

Rio de Žaneiro – Veličanstveni lučki grad na jugoistočnoj obali Brazila, koji je do 1960. bio i glavni grad ove najveće južnoameričke države, slavan po Kopakabani i Ipanemi, kolonijalnom nasleđu, modernim avenijama i ikoničnoj statui Hrista Spasitelja, koja nadgleda grad s Korkovada, danas je pozornica 17. samita BRIKS-a, koji se održava od 6. do 7. jula.

Dvodnevni skup foruma koji okuplja neke od najvažnijih zemalja globalnog juga, ovog puta u fokusu ima nove ekonomske strategije, širenje članstva i ambiciju da se redefinišu pravila globalne trgovine.

Za razliku od formalizovanih organizacija, poput UN ili Šangajske organizacije za saradnju, BRIKS, iako politički jasno profilisan, pravno nije definisan kao međunarodna organizacija u klasičnom smislu: ne poseduje povelju, sedište, sekretarijat niti stalno administrativno telo. Od osnivanja, 2009. godine, funkcioniše na principu godišnjih samita i rotirajućeg predsedavanja. Ove godine domaćin je Brazil, koji je predsedavanje preuzeo od Ruske Federacije. Nastavljajući kontinuitet izveštavanja o ovom značajnom samitu, započet prošle godine u Kazanju, „Politika” i ovoga puta, direktno iz Rija, čitaoce vodi kroz događaje sa 17. samita BRIKS-a, koji bi, prema najavama, mogao značajno produbiti institucionalne temelje ove organizacije.

Podsetimo da je u stalnom članstvu BRIKS-a danas deset država: Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika, Egipat, Etiopija, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati i Indonezija. To je klub koji obuhvata gotovo polovinu svetske populacije i impresivan zbir prirodnih resursa – energenata, žitarica, đubriva, metala, retkih minerala.

Brazil ove godine ističe spremnost da otvori vrata i drugim kandidatima.

U diplomatskim razgovorima naziru se možda i neočekivani pravci razvoja, poput punopravnog članstva Turske, ako ne ranije, onda nakon predsedničkih izbora u ovoj zemlji. Kao članica NATO-a, Turska je već u Kazanju svojim potezom ohrabrila i druge evropske države članice Severnoatlantske alijanse da razmišljaju o priključenju BRIKS-u. S druge strane, jasni su signali o dodatnom jačanju prisustva afričkih i azijskih zemalja.

Na prethodnom samitu, održanom prošle godine u Kazanju, BRIKS je demonstrirao sposobnost da bez formalne birokratije utiče na oblikovanje multipolarnog svetskog poretka.

Tada je potvrđena otvorenost za proširenje, ali i princip da međunarodni odnosi moraju počivati na Povelji UN i poštovanju međunarodnog prava, bez hegemonizma.

Za mnoge članice BRIKS-a ključno pitanje ostaje kako u Savetu bezbednosti UN reafirmisati principe kao što je teritorijalni integritet, pitanje od interesa i za našu zemlju, uključujući pragmatičnu primenu Rezolucije 1244.

Jedan od centralnih ciljeva ovog samita biće jačanje ekonomske saradnje i stvaranje mehanizama koji bi omogućili smanjenje zavisnosti od dolara. Nova razvojna banka BRIKS-a već ima u planu više od 100 infrastrukturnih i razvojnih projekata koje bi finansirala uz mogućnost obračuna u domaćim valutama. Kako kažu izvori bliski organizatorima, ne planira se uvođenje jedinstvene valute BRIKS-a, ali se ubrzano radi na tehničkim i pravnim osnovama da članice međusobno trguju koristeći sopstvene valute. Cilj je jasan: smanjiti troškove konverzije, ojačati suverenitet i izbeći posledice sankcija.

Sergej Stanković, stručnjak za BRIKS koji prati ovaj proces, ocenjuje za „Politiku”:

„Vreme je da udruženje stekne radne institucije. Bolje je početi sa dve-tri robne berze – žitarica, đubriva i metala. To bi omogućilo određivanje politika cena za ceo svet. Berza metala i plemenitih metala, posebno zlata i retkih zemnih metala, koji brinu SAD, bila bi strateška za BRIKS. Naravno, potreban je sistem onlajn obračuna u nacionalnim digitalnim valutama. Platforma ’BRIKS Bridž’ je već spremna za pilot-fazu.”

Američke administracije od Obame do Trampa prema BRIKS-u su bile suzdržane ili otvoreno skeptične. Kako se čuje u diplomatskim krugovima ovde, u Riju, američka politika, posebno povratkom Trampa na čelo SAD, dodatno je učvrstila BRIKS. Povećanjem carina, uvođenjem sekundarnih sankcija i zaoštravanjem trgovinskih odnosa SAD su posredno podstakle zemlje BRIKS-a da ojačaju unutrašnju saradnju, usklade carinske politike i ubrzaju dogovore o plaćanju u lokalnim valutama. Domaćin ovog samita već je započeo pregovore o trgovini sa Vijetnamom neposredno pred skup – demonstrirajući kako BRIKS vidi širenje tržišta i sigurnost snabdevanja kao odgovor na globalne nestabilnosti.

Samit u Riju prate brojne delegacije i novinarske ekipe iz celog sveta. Ambasador Aleksandar Ristić predstavlja Srbiju.

Među akreditovanim novinarima posebno interesovanje izaziva pitanje kada bi Srbija mogla formalno pristupiti BRIKS-u, s obzirom na to, kako primećuju sagovornici „Politike”, Beograd ima bliske odnose s ključnim članicama – Kinom, Rusijom, UAE, Egiptom, Iranom, ali i balansira između Istoka i Zapada u vreme duboke geopolitičke polarizacije. Za mnoge posmatrače ostaje zagonetno što Srbija, uz sve personalne i državne veze, još nije napravila formalni korak ka članstvu.

Iako su Brazilci želeli pun sastav lidera, ovom samitu neće lično prisustvovati Vladimir Putin ni Si Đinping. Rusku delegaciju predvodi ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, dok će se Putin obratiti putem video-veze. Kinu će na skupu u Rio de Žaneiru predstavljati ministar inostranih poslova Vang Ji.