Ajatolasi spasavaju Netanjahua

Benjamin Netanjahu je posle debakla sa Hamasom spasavao svoju političku karijeru produžavanjem rata u Gazi, a sada procenjuje da bi nakon proglašenog trijumfa nad Iranom mogao da ide na izbore i još jednom izađe kao pobednik.

Netanjahu je faktički pokrenuo kampanju odlazeći za Rišon Lecion, uporište njegovog desničarskog Likuda, južno od Tel Aviva. Obilazio je ruševine ostale iza iranske rakete, grlio ženu čija je roditeljska kuća tom prilikom stradala i zaustavio se u obližnjoj radnjici da bi kupio sendvič od falafela, što je u izraelskoj političkoj tradiciji ravno milovanju beba tokom kampanje na Zapadu.

Netanjahu je mnogo puta do sada pokazao da je maestro preživljavanja, a kratkotrajni rat sa Iranom mu daje priliku da sebe još jednom predstavi kao hrabrog i odlučnog spasitelja nacije. Krenuo je među birače prvi put od vremena velikih protesta 2023, kada je bio optuživan da je diktator koji želi da pravosudni sistem stavi pod kontrolu svoje izvršne vlasti.

Netanjahu, koji je sa 17 godina na vlasti premijer sa najdužim stažom u istoriji Izraela, po svemu sudeći želi i sedmi mandat. Da li će ga dobiti, ne zavisi samo od uspeha iranske operacije već i od sudbine rata u Gazi i povratka preostalih talaca. Vanredni ili redovni izbori oktobra 2026?

Premijerov Likud je, pokazuju istraživanja napravljena uoči napada na Iran, posle pada rejtinga nakon Hamasovog napada 7. oktobra 2023. ponovo najpopularnija stranka u zemlji, koja je tokom dve poslednje decenije otišla udesno. Bezbednosna situacija se od tada popravila. Libanski Hezbolasi su desetkovani, Gaza je razorena, promenjen je režim u Siriji, a iranska pretnja značajno neutralisana.

Protivnici upozoravaju da postoje i druga pitanja koja premijeru ne idu naruku: procesi koji se protiv njega vode zbog optužbi za korupciju, oštar sukob u vezi sa pitanjem da li ultra ortodoksni Jevreji treba da služe vojsku, rastući troškovi života. Pokušaj da se vlada obori zamalo nije uspeo samo dan pre nego što je pokrenuta akcija protiv Irana.

U fragmentisanom svetu izraelskog društva i politike ne znači da bi Likud dobio jasnu većinu od 61 mesta u Knesetu. Istraživanja kažu da bi, kada bi se izbori održavali sada, Likud dobio 26 mandata – četiri više nego mesec dana ranije, ali šest manje od sadašnjeg broja poslanika. Netanjahu bi ponovo morao da se osloni na koaliciju sa radikalno konzervativnim partijama koje čine najdesniju vladu od uspostavljanja jevrejske države 1948.

Opozicija se oko Irana podelila, ugrožen je doskora ujedinjeni front koji je nastupao pod sloganom „Samo ne Bibi”, a da bi eventualno pobedila, morala bi da se udruži sa strankama dva miliona izraelskih Arapa, što je u vremenima rata u Gazi gotovo anatema za većinu birača.

Devet meseci protesta zbog reforme sudstva i razorni ratovi sa Hamasom i Hezbolasima oštro su podelili Izrael, ali tokom oružanog konflikta sa Iranom premijer je dobio gotovo nepodeljenu podršku svih sa političkog spektra. Opozicioni lider i bivši premijer Jair Lapid odustao je od strategije da vladu napada kao nelegitimnu. Isto su učinili i bivši načelnici Generalštaba Beni Ganc i Gadi Elsenkot.

Protivnici poput bivšeg ministra odbrane i spoljnih poslova Avigdora Libermana više ne mogu da opisuju premijera kao „kukavicu” koji se godinama ustručavao da napadne iranska nuklearna postrojenja. Niti da potcenjuje savezništvo sa SAD, kao u vreme administracije Džozefa Bajdena. Premijer računa da podrška koju je dobio od Donalda Trampa može da osnaži njegove šanse.

Tramp je čak pozvao da se odustane od tužbi koje su sudovi podigli optužujući Netanjahua za korupciju. Nazvao ga je „velikim herojem”, a sudske procese opisao kao politički motivisan „horor šou”, što je nesumnjivo podiglo premijerov ugled kod birača kod kojih je predsednik SAD veoma popularan zbog pomoći u oslobađanju nekih Hamasovih talaca i zbog slanja strateških bombardera B-2 na tri iranske nuklearne lokacije.

Opozicija je ljutito reagovala na ovu Trampovu intervenciju, smatrajući da je nedopustivo da se meša u unutrašnju politiku Izraela, koji posmatra kao američki protektorat.

Netanjahu ima u planu da još popravi svoj imidž teško narušen činjenicom da nije uspeo da spreči najkrvaviji napad u istoriji Izraela, kada je Hamas oktobra 2023. ubio više od 1.200 Jevreja, a 250 odveo u zatočeništvo, u kojem se nalaze još 53 taoca.

Premijer želi normalizaciju odnosa sa Saudijskom Arabijom. Tramp je u završnim danima svog prvog mandata 2020. lansirao Avramove sporazume, koji su doveli do uspostavljanja diplomatskih odnosa sa tri arapske zemlje – Emiratima, Bahreinom i Marokom – ali je dvor u Rijadu bio oprezniji, pa sada normalizaciju uslovljava izraelskim okončanjem rata u Gazi i otvaranjem perspektiva za nezavisnu palestinsku državu.

Priča o izborima bila je gotovo nezamisliva pre mesec dana. Kneset odlazi na tromesečni raspust, a premijer koristi vreme da se regrupiše kako opozicija na početku jesenjeg zasedanja ne bi mogla da ga iznenadi. Kanal 12 tvrdi da Netanjahu hoće izbore, ali da se još nije odlučio. On je na raskršću. Njegovi militantni partneri zahtevaju da uništi Hamas, što nije uspeo za 20 meseci rata. Tramp traži kraj konflikta i Netanjahuu obećava mir sa najuticajnijom arapskom zemljom – Saudijskom Arabijom – i drugima koje bi sledile kraljevinu.

Bio bi to veliki uspeh za Netanjahua. Svojevrsni pečat njegovih mesijanskih ambicija da ovenčan slavom uđe u istoriju Izraela, jevrejskog naroda i cionizma. Problem je što on svaku situaciju želi da preokrene u sopstvenu korist, da izbegne odgovornost, a naplati dobitak.

„Sve je kod njega oportunistički i sve je transakcija”, kaže profesor Josi Mekelgerg iz londonskog Čatam hausa. Koliko će dugo Netanjahu ostati na vlasti – i dalje je pitanje bez odgovora.