„Matija" razbija tabue i strahove

Predstava „Matija” novi je rediteljski rukopis intrigantnog reditelja Patrika Lazića. Režira je u produkciji zagrebačkog pozorišta „Arterarij”. Lazić ujedno potpisuje i dramatizaciju prema istoimenom romanu hrvatskog novinara i pisca Drage Hedla. O tome šta ga je inspirisalo da se posveti ovom delu kaže:

– Ima nešto više od pola godine kako je knjiga „Matija” objavljena u Hrvatskoj. Izazvala je veliku pažnju javnosti, a odnedavno se može pronaći i u srpskom izdanju. Budući da je Hedl za mnoge medije u Hrvatskoj pričao o knjizi, puno ljudi zna o čemu se radi, ali najčešće srećem pojedince koji znaju sve o knjizi, čak su je i kupili, ali nemaju hrabrosti da započnu čitanje. Ni za jednu knjigu do sada nisam doživeo da tolikim ljudima stoji na noćnom ormariću. Jako ih privlači i žele, ali se ne usuđuju da započnu čitanje „Matije”. Hedlova autobiografska knjiga je dugi, do srži iskreni, emotivni, bolni odgovor na oproštajno pismo njegovog sina, koji je sa 43 godine izvršio suicid, u jednom američkom hotelu u Nju Hejvenu, gde je živeo i radio kao uspešan biohemičar na Jejlu, kaže za „Politiku” Patrik Lazić i razmišlja čega se to najviše plaše ljudi kada je u pitanju čitanje dela „Matija”:

– Uvek kada razmišljam da li je nešto pogodan materijal za pozorište, važne su mi tri stvari: da je lično i intimno, da ima kritičan odnos prema nekom aktuelnom i važnom društvenom fenomenu, kao i da je prisutan neki snažan arhetip koji će učiniti da to lično i intimno postane važno za širu zajednicu. Jedan od najvećih arhetipskih odnosa jeste roditelj–dete, a sigurno najveći roditeljski strah je gubitak deteta, posebno na ovaj način. Verovatno sam se ja koji nisam roditelj lakše upustio u to. Mnogi ljudi, kada pročitaju knjigu, imaju potrebu da zagrle svoje dete, a ja sam imao potrebu da zagrlim svoje roditelje. „Matija” je jedna od najlepših oda roditeljstvu koju sam pročitao. Neki se plaše i priče o depresiji, koje, doduše, u knjizi nema puno, jer roditelji nisu znali da im se dete godinama bori sa ovom bolešću i i leči. Kada pomešate neke od najvećih strahova i tabua današnjice, verovatno to ljude plaši. Ali baš zato mislim da treba i čitati i gledati predstavu i razbijati tabue i strahove.

Patrik Lazić diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Predstava „Naš sin”, koja je zapravo njegova lična priča, koja ohrabruje druge, postigla je veliki uspeh u Beogradu, regionu i šire.

Na pitanje kako je u slučaju romana „Matija” pristupio tako teškom materijalu, odgovara:

– Knjiga, odnosno predstava, počinje tako da Drago dolazi na vrata kod bivše supruge i traži reči kako da joj saopštiti da njihovog Matije više nema. Nakon što doputuju u Ameriku, pratimo čitav niz najbolnijih situacija: oproštajna pisma, biranje urne, rešavanje stvari iz njegovog iznajmljenog stana, komemoracija… I uz sve to borba s američkom birokratijom. Knjiga prati 37 dana, toliko ima i poglavlja, a predstava scena. Trebalo je da jedan od najmoćnijih univerziteta na svetu nađe način kako Matijino telo da pošalje u rodni Osijek.

Ta agonija koju su roditelji prošli pokušavajući da pronađu način da svoga sina sahrane blizu sebi, kaže, bio je najveći izazov u smislu kako sve približiti publici, a ipak im dati nadu.

– To smo se pitali tokom celog procesa rada, tražili balans između prepuštanja i distanciranja. Propitivali smo scenski ključ na dvojakost romana u kojoj je svako poglavlje kombinacija situacije iz sadašnjosti i sećanja iz Matijinog detinjstva i odrastanja – naglašava Patrik Lazić.

Kakav mu je utisak posle prvog ciklusa proba, koji su planovi za predstavu „Matija”?

– Pre nekoliko dana završili smo najveći deo procesa. Na jesen se nalazimo da završimo i održimo premijeru. Verujem da će nas put navesti i u Srbiju, pogotovo sada kada je knjiga dostupna i čitaocima ovde i koju od srca preporučujem. U predstavi igraju Domagoj Ikić, Doris Šarić Kukuljica i Dražen Bratulić. Radili smo iz srca, s velikom pažnjom i poštovanjem – otkriva Lazić.