Danas je Sveti velikomučenik Prokopije

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog velikomučenika Prokopija. Ova praznik upisan je u crkveni kalendar podebljanim slovom, a posvećen je hrišćanskom svetitelju iz 4. veka.

Sveti Prokopije je rođen u Jerusalimu, a ime po rođenju bilo mu je Neanije. Bio je vojvoda u službi cara Dioklecijana. U vreme progona hrišćana, car je odredio Neanija da s jednim odredom vojske ide u Aleksandriju i tamo zatre hrišćane. Na tom putu, Neaniju se desilo nešto slično kao nekada Savlu, kasnije apostolu i svetitelju Pavlu. Desio se jak zemljotres, nakon čega mu se obratio Bog: “Neanije, kamo ideš, i na koga ustaješ?” Na njegovo pitanje: “Ko si ti, Gospode? Ne mogu da te poznam”, pokazao se u vazduhu presvetao krst kao od kristala i začuo se glas: “Ja sam Isus raspeti Sin Božji… Ovim znamenjem koje si video pobeđuj neprijatelje svoje, i mir moj biće s tobom”.

Vojvoda Neanije se promenio. Napravio je onakav krst kakav je video i krenuo s vojskom protiv Agarjana, koji su udarali na Jerusalim. Kao pobednik je ušao u Jerusalim i objavio majci da je hrišćanin. Izveli su ga pred sudiju i on skinu sa sebe pojas vojvodski i mač i baci pred sudiju. Posle velikih mučenja, bačen je u tamnicu, gde mu se javio Gospod Isus Hristos, krstio ga i dao mu ime Prokopije.

Muke, učenje veri i pogubljenje

Jednog dana na tamnički prozor došlo je 12 žena i reklo: “I mi smo sluškinje Hristove.” Optužene, one su bačene u istu tamnicu, gde ih je Sveti Prokopije učio veri, a naročito tome kako će primiti venac mučenički. Zato se u činu venčanja bračnih pominje Sveti Prokopije, pored cara Konstantina i Jelene. Tih 12 žena bile su potom strašno mučene. Gledajući njihove muke i hrabrost majka Prokopijeva takođe je poverovala u Isusa Hristosa, te su ih svih 13 pogubili.

“Igemon onda izreče konačnu smrtnu presudu: da se mučeniku mačem odseče glava. Izveden na gubilište, sveti mučenik izmoli sebi vreme za molitvu. I okrenuvši se istoku, on podiže k nebu i oči i ruke i pomoli se Bogu za grad, za ljude, za one što su u opasnostima, za bolesnike, za siročad i udovice, da bi ih sve čuvao promisao Božji. A naročito se moljaše Bogu o tome, da neznabožačko bezbožje bude što pre zamenjeno hrišćanskom pobožnošću, i da Hristova Crkva poraste i umnoži se i sija pravoverjem do skončanija vjeka. I kada on završi molitvu, ču se s neba glas koji obećavaše ispunjenje njegovih molbi, a samog mučenika pozivaše k nasleđu carstva nebeskog. Tada sveti mučenik Prokopije s radošću prekloni pod mač česnu glavu svoju i bi posečen mačem, položivši dušu svoju za Gospoda svog u osmi dan meseca jula. A neki od hrišćana dođoše noću, uzeše česno telo njegovo, pomazaše ga mirisima i obaviše čistim platnom, pa česno pogreboše na naročitom mestu, slaveći Oca i Sina i Svetoga Duha, Jednoga u Trojici Boga, kome priliči svaka čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin”, navedeno je na sajtu SPC iz “Žitija svetih” Ave Justina.