„Putevi očajnika", foto-esej o izbeglicama

Izložba fotografija „Putevi očajnika” Fadila Šarkija, beogradskog fotografa i majstora fotografije FSS-a, otvorena je u Galeriji ’73.

Kako je saopšteno, foto-esej „Putevi očajnika” nastao je 2015. godine, nakon četvoromesečnog Šarkijevog putovanja sa grupom izbeglica, od Beograda ka Mađarskoj i Austriji.

„Prešavši iz Makedonije u Srbiju izbeglice kraće vreme ostaju u Preševu radi registracije, a potom dolaze u Beograd, gde u parku kod železničke stanice organizuju svoj kamp. Na tom dugom putu (od Sirije, Avganistana, Libije, Somalije…) mnogi su se razdvojili od svojih porodica, tako da su u Beogradu ostajali duže vreme nadajući se da će se ponovo okupiti i nastaviti dalje ka Zapadu. To čekanje se za većinu produžavalo nedeljama, što mi je omogućilo da im se približim i upoznam sa mnogima i ta prisnost mi je i omogućila da mogu bez otpora i negodovanja da snimam i beležim foto-aparatom njihov život na ovoj lokaciji”, objašnjava autor.

Njihova dalja ruta i put ih je vodio ka Mađarskoj, gde su se odlazili uglavnom vozovima. Međutim, Mađarska ih nije primala, tako da su morali da napuste voz i ostanu u Subotici. Preostalo im je da granicu prelaze ilegalno, što su inače veoma uspešno činili, tako da su svoj sledeći izbeglički kamp napravili u Budimpešti na Železničkoj stanici „Keleti”.

„Saznavši za to, uputio sam se u Budimpeštu, gde sam, između ostalog, prisustvovao događaju kada se nekoliko hiljada izbeglica (gde je bio veliki broj žena, dece, starijih ljudi, invalida u kolicima) uputilo pešice auto-putem ka Beču jer su mađarski organi blokirali odlazak vozova u tom pravcu. S obzirom na to da je boravak izbeglica na samoj železničkoj stanici ometao njenu funkcionalnost, nakon par dana su mađarski organi dopustili njihov odlazak vozovima ka Beču i zabranili dalji dolazak. Od tada je ta ruta ka zapadu bila zatvorena”, dodao je Šarki.

Nakon ovoga, izbeglice su u nastojanju da se domognu Zapada krenule ka Hrvatskoj. U početku su prelazili srpsko-hrvatsku granicu na glavnim graničnim prelazima, ali pošto se broj izbeglica povećavao velikom brzinom, granični prelazi više nisu mogli normalno da funkcionišu.

„Zato su vlasti Hrvatske usmerile izbeglice ka jednom lokanom graničnom prelazu Bersakovo. Hrvatske vlasti su danima zadržavale izbeglice na toj lokaciji (izbeglice su tako ostajale na delu srpske teritorije tik uz granicu), propuštajući povremeno pedeset do sto ljudi. Broj izbeglica koji su dolazili iz Preševa je rastao velikom brzinom, tako da kada sam ja došao tamo u oktobru mesecu, ispred granice u velikim šatorima UNHCR-a i u okolnim njivama je boravilo nekoliko hiljada izbeglica. Nikada ranije nisam video toliko majki sa malom decom, toliko starijih ljudi, invalida, trudnica… Njihov broj je prevazilazio mogućnost smeštaja i ishrane na teritoriji Srbije, tako da su posle nekoliko dana vlasti Hrvatske pustile izbeglice da uđu na njihovu teritoriju. Međutim, ove scene su se još neko vreme ponavljale, dok Hrvatska nije zatvorila svoju granicu. Tada se i moje angažovanje, posle četiri meseca, završilo”, ispričao je fotograf.

Fadil Šarki (1951) studirao je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Imao je 14 samostalnih izložbi. Izlagao je na više od 170 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, gde je dobio više od 30 nagrada. Između ostalog, devet puta je nagrađivan na republičkim izložbama Foto-saveza Srbije. Dva puta je osvojio prvo mesto na konkursu „Press photo Srbija” u kategorijama dokumentarne fotografije i još nekoliko nagrada. Član je ULUPUDS-a.

Izložba će biti otvorena do 15. jula.