Naučnici konačno dešifrovali Himnu Vavilona

Tim međunarodnih naučnika koristeći veštačku inteligenciju za sastavljanje fragmentiranih klinastih pločica razbacanih širom sveta, uspeo je da dešifruje čuvenu Himnu Vavilona i tako udahne novi život kompoziciji stihova staroj 3.000 godina.

Himna, koja datira sa početka prvog milenijuma pre nove ere i sastavljena je od 250 stihova, nudi neviđeni uvid u život vavilonski grad.

Himna živopisno opisuje Vavilon kao raj izobilja i prosperiteta. Detaljno opisuje svakodnevni život njegovih stanovnika i značaj proleća kada reka Eufrat ispunjava polja zelenilom.

Na svom vrhuncu Vavilon je bio najveći grad na svetu i kulturna metropola koja je inspirisala književna dela, uključujući i Ep o Gilgamešu.

Ruševine Vavilona, koje se nalaze otprilike 85 kilometara južno od Bagdada, deo su UNESKO-ve svetske baštine. Osnovan oko 2000. godine pre nove ere u Mesopotamiji, grad se nalazio na obalama reke Eufrat, koja zauzima centralno mesto u himni.

Tekst takođe odražava moralne ideale koje su cenili Vavilonci, obrađujući teme kao što su poštovanje stranaca, zaštita ranjivih, oslobađanje zarobljenika i pomoć siročadi. Nudi jedinstvenu perspektivu o suživotu u najvećoj metropoli antičkog sveta.

„Autor ove himne opisuje kako Eufrat donosi proleće i zemlje postaju zelene. Iz Mesopotamije je sačuvano samo nekoliko sličnih opisa prirode“, objašnjava jedan od autora istraživanja Enrike Himenez.

Himna je korišćena kao obrazovno sredstvo u školama u Vavilonu hiljadu godina. Pošto su sačuvani samo fragmenti, rekonstrukcija kompletnog teksta bila je monumentalni zadatak koji bi tradicionalnim metodama trajao decenijama.

Ipak, istraživači sa Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu  i Univerziteta u Bagdadu rekonstruisali su uz pomoć veštačke inteligencije drevnu himnu iz Vavilona znatno brže.

„Koristeći našu platformu koju podržava veštačka inteligencija, uspeli smo da identifikujemo još 30 rukopisa koji pripadaju ponovo otkrivenoj himni – proces koji bi ranije trajao decenijama“, rekao je Enrike Himenez, asirolog na LMU i jedan od glavnih autora, prenosi časopis „Popularna nauka“.  

Fragmenti klinastog teksta digitalizuju se putem platforme Elektronske vavilonske biblioteke, koja je odigrala ključnu ulogu u ovom dostignuću.

Himna baca svetlo na aspekte vavilonskog društva koji ranije nisu bili dokumentovani. Ona otkriva uloge žena kao sveštenica, pri čemu su mnoge delovale kao babice, a opisane su kao „intimne žene koje neguju matericu svojim veštinama“.

Rekonstruisani tekst sadrži stihove koji opisuju reku: „Eufrat je njena reka — koju je osnovao mudri gospodar Nudimud“, i prikazuje stada koja leže na zelenim pašnjacima. Takve živopisne slike su retkost u mesopotamskoj književnosti, kojoj obično nedostaju opširni opisi prirode.

Himna je bila toliko popularna u svoje vreme da je vekovima kružila uz Ep o Gilgamešu.

„Himnu su prepisivala deca u školi. Neobično je da je tako popularan tekst u to vreme bio nepoznat nama do sada“, rekao je Himenez. Najstarija verzija potiče iz školskog fragmenta koji datira iz 7. veka pre nove ere, što ukazuje na njenu upotrebu u obrazovanju tokom vekova.