Glas onih koji su bili na marginama svetskog odlučivanja

Specijalno za „Politiku”

Rio de Žaneiro – Sedamnaesti samit BRIKS-a završen je usvajanjem zajedničke deklaracije „Jačanje saradnje globalnog Juga za inkluzivnije i održivije upravljanje”. Dvodnevni skup u Rio de Žaneiru, koji je okupio lidere i ministre proširenog formata BRIKS-a, potvrdio je ambiciju grupe da se profiliše kao politička i ekonomska alternativa dominaciji Zapada, artikulišući jasnu viziju multipolarnog sveta i pravednijeg međunarodnog poretka.

Deklaracija usvojena u Riju zasnovana je na tri stuba saradnje: političkom i bezbednosnom, ekonomskom i finansijskom, te kulturnom i međuljudskom. Dokument naglašava „promociju mira, reprezentativnijeg, pravednijeg međunarodnog poretka, oživljenog i reformisanog multilateralnog sistema, održivog razvoja i inkluzivnog rasta”.

Iako napisana formalnim diplomatskim tonom, poruka je jasna: BRIKS svoju ulogu zasniva na glasu „globalne većine” – konceptu koji demografsku težinu i ekonomsku ekspanziju globalnog juga suprotstavlja hegemonizmu Zapada i tradicionalnim centrima moći. Tokom 17 godina BRIKS se od finansijskog akronima za „brzorastuća tržišta” razvio u ozbiljnu političko-ekonomsku platformu i danas okuplja zemlje koje čine više od 40 odsto svetskog stanovništva i ostvaruju znatan udeo u globalnom BDP-u.

Samit u Riju bio je prvi samit BRIKS-a održan posle formalnog proširenja BRIKS-a 2024. godine, kad su u članstvo primljene zemlje poput Egipta, Etiopije, Irana i Ujedinjenih Arapskih Emirata, čime je BRIKS dodatno učvrstio status kluba globalnog juga, spremnog da zastupa interese zemalja u razvoju, u svetu koji je sve fragmentiraniji. Samit u Brazilu potvrdio je kontinuitet diplomatskog umeća članica, naročito Kine, Rusije, Indije i Brazila, koje, uprkos međusobnim razlikama i geopolitičkim tenzijama, uspevaju da formulišu zajedničku platformu. Ta „politička simfonija” predstavlja sve ozbiljniji izazov zapadnim pokušajima da definišu pravila globalnog poretka.

Jedan od centralnih momenata samita bio je govor ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je na plenarnoj sednici izjavio da „multipolarni svet koji se rađa nije izbor, već objektivna realnost”. Lavrov je ukazao na slom tradicionalne paradigme globalizacije zasnovane na dominaciji tzv. razvijenih zapadnih zemalja. Prema njegovim rečima, ovaj model ne samo da je zastareo, već je i štetan, jer je proizveo neokolonijalne prakse, ekonomske nejednakosti i uzrokovao političku nestabilnost.

Za domaćina, predsednika Brazila Lulu da Silvu, Samit u Riju bio je prilika da potvrdi ulogu Brazila kao važnog aktera globalnog Juga i pouzdanog partnera u okviru BRIKS-a. Organizacija događaja, koja je zahtevala znatne diplomatske napore, ocenjena je kao uspešna, a brazilski predsednik je u završnoj reči istakao važnost inkluzivnog multilateralizma.

Posebno je značajno što se na Samitu otvoreno govorilo o potrebi reforme Ujedinjenih nacija, pre svega Saveta bezbednosti. Brazil godinama lobira za proširenje SB UN i traži stalno mesto za Latinsku Ameriku. Rusija je podržala ovakav pristup, što dodatno učvršćuje bilateralne veze Moskve i Brazila u okviru šire strategije BRIKS-a. Zemlje poput Brazila, Južne Afrike, ali i Indije, dugo tvrde da postojeći sastav Saveta bezbednosti ne odražava savremene geopolitičke realnosti. Iako su spominjane i druge zemlje kandidati (pre svih Japan i Nemačka), jasno je da bi bilo kakva reforma morala da uzme u obzir geopolitičku ravnotežu, te nije realno da bi bivše sile Osovine mogle lako da postanu stalne članice.

Samit u Riju potvrdio je da se BRIKS ne ograničava na ulogu ekonomskog saveza za promociju trgovine i investicija, već teži da postane platforma za redefinisanje međunarodnog poretka. Pojam „globalna većina”, koji je sve popularniji u diplomatskom rečniku, naglašava demografsku težinu zemalja u razvoju i njihovu sve veću međusobnu koordinaciju. BRIKS pokušava da uobliči politički identitet te većine, insistirajući na pravu na razvoj, reformi međunarodnih institucija i odbacivanju jednostranih pritisaka.

Pored ekonomskih i institucionalnih tema, jasno je artikulisan i stav u vezi s aktuelnim sukobima, koji je potvrdio usmerenost BRIKS-a ka diplomatskim rešenjima i okončanju ratova. Kad je reč o Ukrajini, usvojena deklaracija podseća na nacionalne stavove članica izražene u Ujedinjenim nacijama, podržava mirovne inicijative, poput Afričke mirovne misije, i ističe očekivanje održivog mirnog rešenja.

Kad je reč o Gazi, BRIKS je pozvao na hitan, trajan i bezuslovan prekid vatre, oslobađanje talaca i svih nezakonito pritvorenih, povlačenje izraelskih trupa sa palestinskih teritorija i omogućavanje nesmetanog pristupa humanitarnoj pomoći.

Sedamnaesti samit BRIKS-a u Rio de Žaneiru pokazao je da BRIKS nema nameru da uspori u svojim ambicijama. Sposobnost grupe da sprovede sve svoje ciljeve zavisiće dakako od unutrašnje kohezije i spremnosti članica da prevaziđu sopstvene razlike, ali vidna je politička volja da se nastavi izgradnja multipolarnog svetskog poretka. U svetu u kojem slabi poverenje u postojeće institucije i pravila, BRIKS nastoji da se predstavi kao glas onih koji su dugo bili na marginama globalnog odlučivanja. Samit u Rio de Žaneiru bio je snažan korak u toj strategiji – i upozorenje Zapadu da nova pravila igre više ne mogu da budu pisana jednostrano.