Traže kazne za banke zbog gašenja računa sankcionisanima

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Nakon što su komercijalne banke u Republici Srpskoj prošle godine počele da gase tekuće račune pojedincima i firmama pod američkim sankcijama, u Narodnoj skupštini RS našao se zakonski predlog kojim bi se ubuduće takva praksa kažnjavala iznosima od 10.000 do 40.000 evra. Reč je o predlogu koji je formalno potekao kao građanska inicijativa, a suštinski je odraz političkog i institucionalnog odgovora na, kako vlasti u Banjaluci navode, „diskriminaciju bez sudske osnove”.

Sve je počelo u martu prošle godine, nakon što je tadašnji vršilac dužnosti pomoćnika američkog ministra finansija Ana Moris tokom posete Sarajevu poručila da bi se pod američkim sankcijama, osim fizičkih i pravnih lica u BiH, mogle naći i one banke koje im omoguće otvaranje i vođenje računa. Banke su tada počele da gase račune osobama i firmama s američke crne liste, dok su neki funkcioneri – uključujući i one iz vlasti RS – račune zatvorili sami, kako bi predupredili eventualne posledice.

Jedan od rukovodila u sankcionisanoj firmi i predlagač inicijative za izmenu zakona o unutrašnjem platnom prometu Bojan Vujić izjavio je juče da je „cilj da se zaštiti ljudsko pravo svakog građanina Srpske da ima račun u banci i da se osigura da ne sme bez njega ostati samo zato što je neka strana zemlja o njemu napisala nekoliko rečenica u stilu rekla–kazala”.

„Govorimo o tome da li će banka imati pravo da svojim internim tumačenjima stranih sankcija suspenduje zakone RS i ugrozi hiljade radnih mesta i kompletan poslovni ambijent”, naglasio je Vujić u obraćanju u Skupštini RS, istakavši da je građansku inicijativu potpisalo 9.000 ljudi.

Ministarka finansija Srpske Zora Vidović rekla je da zakonski mora biti rešeno da se ne sme nikada ugasiti račun bilo kojeg pojedinca preko kojeg prima svoj zarađeni dohodak. Ona je, međutim, navela da je Vlada RS izrazila rezervu prema navedenoj inicijativi u kojoj je navedeno da bi Agencija za bankarstvo Srpske mogla da uzme na sebe utvrđivanje rizika, ali je naglasila da se u narednom periodu moraju ozbiljno zaštititi fizička lica i njihovi bankovni računi. Vidovićeva je rekla da je Srpska u postupku izrade zakona o platnom prometu koji će biti sveobuhvatan.

S druge strane, poslanik opozicione Liste za pravdu i red Đorđe Vučinić smatra da je reč o pokušaju zaobilaženja međunarodnih sankcija i nastojanju da se banke „prisile da rade s licima koja su pod sankcijama”, te da donošenje ovakvog zakona nosi veliki rizik finansijske izolacije. Iz SDS-a brinu da bi zakon mogao dovesti Srpsku u finansijski kolaps, dok poslanik PDP-a Igor Crnadak kaže da su sankcionisane firme bile privilegovane u RS.

Od trenutka kada se Srpska našla na udaru, došlo je do promene američke administracije u Vašingtonu, sa kojom vlasti u Banjaluci imaju nešto prisnije veze. Namera da se u Srpskoj ukine primena sankcije na lična primanja manji su deo šire političke krize, koja se ogleda u tome da vlasti RS ne priznaju Kristijana Šmita kao visokog predstavnika, zbog čega odbijaju da primene sve njegove odluke.