O žutici se ćutalo dva meseca

Niš – Epidemija žutice u Nišu ne jenjava i iz dana u dan sve je više građana Niša i okolnih mesta koji traže medicinsku pomoć na Infektivnoj klinici Kliničkog centra. Juče do podneva prijavljeno je 220 zaraženih osoba. Situacija je, rečeno je juče na konferenciji za novinare u Pasterovom zavodu, pod punom kontrolom i preduzimaju se sve neophodne mere da se epidemija zaustavi. Direktor Instituta za javno zdravlje dr Branislav Petrović je rekao da nema mesta panici, ali da očekuje da će narednih dana sigurno biti veliki broj novoobolelih: – Mislimo, posle analize onoga što se događalo u poslednja dva dana, da je glavni udar prošao, jer je najviše pacijenata bilo u petak i u dane vikenda. Treba ipak očekivati da će se između deset i 15 pacijenata dnevno javljati epidemiološkoj službi doma zdravlja i Klinici za infektivne bolesti – rekao je dr Petrović.

Na ovom skupu je potvrđeno da u okolini Niša žutice ima već nekoliko meseci i da je u Aleksincu proglašena epidemija ove bolesti još u julu, a u Beloj Palanci krajem avgusta ove godine i da je na područjima ovih opština Nišavskog okruga i u selima oko Niša u tom periodu bilo 200 obolelih. Za sve je, ipak, bilo najveće iznenađenje da je na području Niša prva epidemija žutice otkrivena i prijavljena Ministarstvu zdravlja Srbije početkom septembra ove godine, odnosno još pre puna dva meseca.

– U naselju "Nikola Tesla" i u Niškoj Banji u tom periodu otkriveno je petoro obolelih, čime su se stekli uslovi da se prijavi lokalna epidemija, a u narednom periodu dnevno su bila po dva do tri nova pacijenta zaražena žuticom. Krajem oktobra svakoga dana medicinskim ustanovama javljalo se između deset i 15 novoobolelih, zbog čega je epidemija hepatitisa A proglašena na celoj teritoriji grada Niša prošlog petka – rekao je dr Zoran Veličković, načelnik nekadašnje epidemiološke službe, a danas Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje u Nišu.

Niko, međutim, nije mogao da objasni zbog čega se ćutalo u septembru i, posebno, zbog čega se toliko pogrešilo u prognozama. Naime, u svim medicinskim i inspekcijskim službama rečeno je više puta u poslednjih nekoliko dana od proglašenja epidemije da niko nije očekivao ni porast obolelih, ni ovoliko širenje žutice. Ostalo je bez odgovora i pitanje na koji način su reagovali i da li su uopšte to do sada učinili predstavnici državnog Ministarstva zdravlja.

Dr Dušica Mihajlović, zamenik direktora Klinike za infektivne bolesti, rekla je da je u ovoj ustanovi hospitalizovano 56 pacijenata, primljenih sa nešto težom kliničkom slikom tokom vikenda.

Na konferenciji za novinare dr Radica Nikolić, načelnik sanitarne i zdravstvene inspekcije, još jednom je potvrdila da voda nije uzročnik epidemije. Istakla je i da je prethodnih letnjih meseci permanentno obavljana stroga kontrola namirnica i hrane, odnosno svih objekata brze hrane, restorana, kafića, kuhinja gde se spremaju obroci za dečje ustanove ili za kolektivnu ishranu u srednjoškolskim i studentskim ustanovama, prodajnih objekata sa prehrambenom robom, hotelima i motelima, ali da nije bilo alarmantnih nalaza. Sve to navodi na pretpostavke da su opšta i lična higijena najverovatnije glavni uzročnik pojave žutice i potom izbijanja epidemije ove bolesti u Nišu.

Od ukupnog broja obolelih, zvanično je potvrđeno, čak 74 odsto do sada registrovanih pacijenata je muškog pola. Najviše su pogođene osobe između 20 i 35 godina. Ono što posebno donosi nedoumice jeste činjenica da od do sada registrovanih 220 građana Niša zaraženih žuticom samo je devet odsto, ili tek 20 pacijenata, sa područja grada na desnoj obali reke Nišave. A u tom delu živi i stanuje četvrtina ukupnog broja stanovnika Niša. Svi ostali oboleli su (91 odsto) iz kvartova i gradskih naselja na levoj nišavskoj obali, od Niške Banje na jugoistoku do "Ledene stene" na zapadu Niša, uz glavne linije javnog autobuskog prevoza. Zbog svega toga izražene su sumnje da, pored ostalog, možda uzročnik treba potražiti i u gradskom prevozu, na autobuskim stajalištima, pekarskim i ugostiteljskim objektima pored njih i, svakako, među korisnicima prevoza i usluga duž saobraćajnica od Niške Banje kroz centralno gradsko jezgro, do zapadnih delova Niša...

--------------------------------------------------------------------------

Hrana najverovatniji uzročnik

Valjevo – Ni posle nedelju dana od pojave epidemije žutice u Nišu, od koje je obolelo više od 200 građana, još se ne zna njen uzročnik. Na osnovu pouzdanih podataka, to nije voda već najverovatnije hrana –inficirani su ljudi koji rade na njenoj proizvodnji ili distribuciji.

Ovo je sinoć izjavio dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja Srbije, na konferenciji za novinare upriličenoj povodom obeležavanja 140 godina postojanja Valjevske bolnice.

Ministar Milosavljević je naglasio da se prevashodno radi o bolesti nehigijene i prljavih ruku. Uz komentar da nema mesta panici, on je podsetio da i mnoge razvijenije evropske zemlje imaju, povremeno, slične probleme. Kao primere naveo je Italiju, u kojoj je u prošloj godini od žutice obolelo 5.000 građana, i bugarski grad Plovdiv sa 1.600 pacijenata.

Kao ključnu poruku dr Milosavljević je naveo brigu o ličnoj i kolektivnoj higijeni koja je podudarna sa vekovnom zdravstvenom maksimom: čisto jednako bezbedno. B. N.